Ако га пре тога савијаш систематски у једном смеру, а онда на такву подлогу презентујеш компатибилни продукт, народ ће га прихватити. Тако да је тај избор форсиран пре него што се конкретизовао. Примера ради, ако ја кренем да серњам како је свињски грип опасан на сва звона, то радим три месеца свуда, дајем примере, вртим по вестима, правим атмосферу и онда понудим вакцине против њега, наравно да ће 98% народа да се прими, без обзира да ли је свињски грип заиста толико опасан, колика је заправо епидемија у питању, да ли су вакцине тестиране, колико коштају и томе слично.narod bira sta ce da mu se plasira
Али ако хоћеш да кажеш да ће у тој ситуацији неки вешти маркетинг лик да прода више вакцина од мене, ту си у праву, наравно. Скил има своју улогу, фала богу. Али ни он ни ја не бисмо продали ниједну вакцину да подлога није систематски направљена. И то није никаква теорија завере, то је класичан пословни и политички модел који се примењује још од старих Римљана.
Нпр. модни часописи то нон стоп раде. Рецимо, неком треба да се носе жуте кратке хаљине следећег лета. Шта се дешава? Он оде до Вога, пљуне кинту, онда Вог уради следеће: крене са цимањем типа пола године пре лета. Креће са чланцима који немају везе са модом и причају како је жута боја весела и здрава и како је готивно имати лимун у корпи да га гледаш на гајби, како одмара очи, како је жути скринсејвер до јаја... Онда креће о хаљинама, како се хаљине враћају у моду, како ће на лето да буде много хаљина, нађите своју хаљину и тако пар месеци и на крају се иде на бомбардовање жутим и хаљинама и како је то највећи хит лета (које још није ни почело), а онда тамо пред лето тај неки дизајнер просто изда своју колекцију жутих хаљина и наравно зилион људи навали на то. Исто тако би тих зилион људи пазарило зелене хеланке у неком другом случају. Наравно, не причам о свима, али раја се тако понаша и то се користи одвајкада. Просто је погрешно то завијати у теорије завере и моћништва, толико прост модел коришћен у пракси буквално милијардама пута.
Потпуно друга прича је да ли је Гагу неко исфабриковао пре тога полако клешући публику за максималан пријем такве појаве или је Гага сама видела шта се тражи у тренутку, па улетела. Међутим, она као појединац, а не резултат нечије фабрикације не може то да уради, оно што она може да уради као појединац је да се наметне својим квалитетима онима који ће је пласирати. Па тако смо у једном тренутку имали двадесет малих Бритни Спирс, ал буквално и све су ОДЈЕДНОМ изашле са ИСТИМ спотовима за РАЗЛИЧИТЕ издавачке куће, али је само једна опстала јер је била најбоља за то што је требало. Тако и Гага не издаје сама за себе, нити је њу у Дому Омладине на свирци младих талената видео неки лик па јој дао паре да сними албум него се она својим квалитетима, очигледно већим од неких других Гага, наметнула индустрији као логичан избор. И у томе јесте успела и јесте цар. Али то што се дешава даље је пласман продукта од стране индустрије и наравно МАСИВНО УЛАГАЊЕ у исти. Просто, пуца се на високо и ''неуспех је смрт'' фазон и издвајају се невероватна средства за форсирање. Наравно, то се не види толико као форсирање јер отворено форсирање изазива одбојност. И наравно, нос за прављење поп хитића, који фала богу да нема свако.