Tone to die for

[Boogie Woogie]

na ovim balkanskim prostorima se i na muziku gleda kao na sport
ko može brže, ko više, ko duže..

sve se gleda samo muzike nigde.
jao što bi ja to sve naranio presnim krompirom..

[nebojsak]

Je l može taj Cekić da odsvira Beloruski Marš u stranu, al da se ništa ne čuje?

[Trzalica]

na ovim balkanskim prostorima se i na muziku gleda kao na sport
ko može brže, ko više, ko duže..

sve se gleda samo muzike nigde.
jao što bi ja to sve naranio presnim krompirom..

Da, da, verujem da će bolju "muziku" da stvori neki tele fan koji je tek naučio osnovne akorde i jednu poziciju pentatonik skale ... "Bina" mu je sviranje po stanovima sa drugovima, i mašta o tome kako maše kosom i prašti na bini pred 100000 fanova koji u glas izgovaraju njegovo ime. Da, da ....
Jest, to je muzika ... čorbast pasulj i rebarca suva ... malo zelene salate i nema potrebe za presnim krompirom.
Ovi koji su sticali muzičko obrazovanje godinama, vežbali satima, ... sudeći prema shvatanju ovih koji sviraju po stanovima, nemaju pojma, oni samo negde jure, žure, "šreduju" zar ne?!?

[Dersu Uzala]

šta je tu loše? digni nos i produži do harvarda jebiga, svakom svoje... na kraju partije šaha i kralj i pijun idu u istu kutiju

Pazi, kvazi elita dize nos. Elita nema potrebe.

Ja nit sam kvazi elita nit sam elita pa je svaka daljnja rasprava bezpredmetna.

Ali necemu u zivotu treba teziti (biti kralj recimo) a posle smrti (kad se partija saha zavrsi) nebitno je ko gde zavrsi.

[Dersu Uzala]

Link Wray je bubuljičav, Keith Richards je bubuljičav, takođe Neil Young, Ray Davies, Joe Strummer, Jack White... Sve sami diplomci Harvarda.

Ma ja malo dolivam ulje na vatru, ali kad vec spomenu ove, pazi...poAnta je da su gore navedeni muzicari koji su svirali muziku za mase. A masa po definiciji ne moze da bude elita.

E sad, mislim da me pogresno tumace pojedinci kad kazem elita. Ona barokna i renesansna ekipa je bila elitna. Pa to sidje u narod, malo se razvodnji ali to je ok. Elita su i Scott Joplin i ono prvi dzezeri i bluzeri s pocetka 20. veka. Elita je i Miles Davis. ovi sto threaduju nove vode, sto bi reko nas narod. Ali ovi koje si ti naveo su bazirali sve sto su u zivotu uradili na liku i delu tih 'elitnih' likova, aj da ga stavim pod znake navoda, koji su radili nesto novo, (r)evolucionarno, da li iz dosade, kreativnosti ili cesto iz neznanja (pokusas da kopiras nesto ali ne znas kako je to odradjeno u originalu, petljas petljas i kreiras nesto svoje sto zvuci superkalifradzilisticno, sto niko nije cuo).

Stavise, samo experimentisuci zvukovima (i opremom jelda) mozes da se istakivas i kreiras nesto necuveno. Ko Hendrix. Kad bi Hendrixu pokrao sve efekte koje su mu podarili i odvukao Eddie Kramera i doveo mu kao producenta nekog lika koji je producirao Shadowse, veruj mi da bi hendriz bio isto toliko popularan kao recimo bas taj baja iz Shadowsa. Ili Ian Akkerman. ne bi on bio Hendza kakvog mi znamo. ne bi cak ni komponovao identicno jer ne bi imao te alate koji su ga inspirisali da komponuje bas tako kako jeste.

Doduse, moja 2 pesosa, don't waste time arguing.

[Dushan S]

na ovim balkanskim prostorima se i na muziku gleda kao na sport
ko može brže, ko više, ko duže..

sve se gleda samo muzike nigde.
jao što bi ja to sve naranio presnim krompirom..

Upravo obrnuto. Balkanski prostor ima dugačku tradiciju prodavanja muda za bubrege i mačke u džaku, a posebno u muzici. Nikad nisam čuo da se na muziku gleda kao na sport, kamo sreće, onda bi nam rok bendovi bar duplo bolje svirali. Obrnuto, ovde se (kad se radi o rok muzici) gleda na formu i fazon. Bend propalih studenata koji su večito naduvani, sa blago raštimovanim gitarama i izrecitovanim tekstom koji ima malo značenja ali zvuči "pametno" ima mnogo veću šansu da bude shvaćen od publike i kritike kao "Art" nego uradak nekog ko je odrao dupe od učenja svog instrumenta.

Uopšte rok muzika je generalno jedinstvena sa forsiranjem toga da se neprekidno znanju i veštini na instrumenti suprotstavlja "feeling", kao i da su te dve stvari međusobno isključive, što je notorna laž i glupost. Hiljade godina muzike su prošle podrazumevajući da veština na instrumentu i kvalitet izvedbe po pitanju tog istog "feeling"-a idu zajedno. Klasika na stranu, još pre manje od sto godina je Jazz ekipa u zadimljenim klubovima izvodila pesme prepune improvizacija i bravura na pojedinačnim instrumentima, pred masom (takođe) razvaljenom od narkotika i alkohola, masom koja je došla da se zabavi i luduje a ne da akademski odgleda koncert. Posetiocima ni tada nije smetala virtuoznost, niko nije pametovao kako ovaj ili ona Jazz legenda "Nema osećaj" zato što svira izuzetno vešto gomile nota, niti je neko mislio da "smara" što solo deonice dugo traju. Tek sa rok muzikom odjednom počinje širenje ideologije kako je intelektualnost i umetnička vrednost nespojiva vrhunskom veštinom, ili joj je čak suprotstavljena, što je potpuni nonsens jer se u svakoj drugoj oblasti ljudskog delovanja podrazumeva da je upravo veština ono što omogućava kvalitet. Tako se pojavljuju dodatni paradoksi: sa jedne strane "Alternativne" rok grupe sviraju potpuno bezvedne papazjanije koje su "umetnost" jer je svima samo bitan izraz. Veštinu i nedostatak iste je lako detektovati pa je u tim slučajevima lako oceniti da je neko majstor i valja. Umetnički senzibilitet je nešto što ne krasi većinu ljudi, nažalost, pa se dobar deo njih hvata za spoljne odlike nečega što bi trebalo da reprezentuje "umetnost". Tako je bitnije da nešto izgleda "umetnički" nego da je zaista umetnost. Sa druge strane, opet kao posledica nedostatka muzikalnosti i razumevanja, za dobar deo slušalaca sve što ima odlike tehnički zahtevnije muzike biva strpano pod isti koš pa na primer često mogu čuti kako neko priča o "šrederima" a onda navede zajedno u rečenici Satrianija, Vaja, Malmstina i ne znam, neku budalu tipa Impeliteri. Što je naravno za onog ko bolje razume sviranje gitare kao da neko kaže "Sva mi je ta metal muzika ista, dernjava i budalaština" i onda kao primer navede Deep Purple, Dream Theater, Dimmu Borgir i bend koji je pobedio na gitarijadi u Donjim prdinovcima.

Postoje gitaristi koji znaju da sviraju i neki od njih su i vrhunski tehničari. Ipak, mislim da postoji veći broj bendova i muzičara koji "idu na feeling" koji sviraju smeće nego onih koji imaju tehničke sposobnosti pa sviraju smeće. Ako ništa drugo, ovi drugi bar znaju da sviraju, čak i ako im ne idu druge stvari, a ovi prvi nemaju nikakve kvalitete osim upornosti i ničim izazvanog ubeđenja da su umetnici.

[Born_Dead]

ma kako... slazem se da to stoji neko zna da svira,neko ne ali da li on to zna da iskoristi? i ako iskoristi do max-a? sta onda? opet nece da mi se svidi? STVAR UKUSA! neko voli ovo ,neko voli ono. kao i umetnosti,toliko dobra stvar se ne svidja jednom kriticaru ,to nije umetnina, dok nesto slicno tako mu se dopadne(verovatno mu i ubode dan) i ovo je savrsenstvo..fuck off!

[sinisake]

Ipak, mislim da postoji veći broj bendova i muzičara koji "idu na feeling" koji sviraju smeće nego onih koji imaju tehničke sposobnosti pa sviraju smeće

Hm, imas neku statistiku? Ja bi' rek'o da je broj smecara medju tehnicarima i netehnicarima priblizno isti, ne znam zasto.

Ne znam, ja jos nisam cuo neku opaku pesmu nekog dobrog/boljeg/vrhunskog tehnicara (samo o rokenrolu pricam). Ima Pablo nekoliko pokusaja, koji cak i lice na pesme, ima Satruljani koju, ali djeneralno - nema tu muzike.
No, to ne znaci da necu ici na koncert Stivi Vaja, da bih video: cirkus, spektakl, pozorisnu/baletsku predstavu, guitar porn (sve to u paketu™) i slusao sviranje (ne kompozitoriku!).

[Boogie Woogie]

normalan čovek na ovim prostorima je u rasecpu:

s jedne strane je suočen sa hordama imitatora (rokeri, bluzeri, metalci)
s druge strane, original je straobalan treš (trube, frule i tambure)

zamišljam idealan muzički dan u srbiji, kada će likovi izaći na binu, isukati mitraljeze umesto gitara, pobiti pola publike i gde će onaj preživeli ostatak posle pričati kako je bilo do jaja, kako mu je iebo kevu.

ovde vlada bes, ne muzika

[nebojsak]

Hm, imas neku statistiku? Ja bi' rek'o da je broj smecara medju tehnicarima i netehnicarima priblizno isti, ne znam zasto.

Ne znam, ja jos nisam cuo neku opaku pesmu nekog dobrog/boljeg/vrhunskog tehnicara (samo o rokenrolu pricam). Ima Pablo nekoliko pokusaja, koji cak i lice na pesme, ima Satruljani koju, ali djeneralno - nema tu muzike.

+1

Važi i za domaću scenu.

[Dushan S]

Hm, imas neku statistiku? Ja bi' rek'o da je broj smecara medju tehnicarima i netehnicarima priblizno isti, ne znam zasto.

Ne znam, ja jos nisam cuo neku opaku pesmu nekog dobrog/boljeg/vrhunskog tehnicara (samo o rokenrolu pricam). Ima Pablo nekoliko pokusaja, koji cak i lice na pesme, ima Satruljani koju, ali djeneralno - nema tu muzike.

+1

Važi i za domaću scenu.

Ja sam slušo' onog Charlie Parkera, vidi se da je dobar čo'ek taj crnac, ima par dobrih pokušaja, čak mi i liče na pesme, ali đeneralno nema tu muzike.

Uopšte, poznato je da ako neko nešto ne voli i/ili ne razume, može slobodno da proglasi da to nema ni muzičku vrednost.

[Dushan S]

Ipak, mislim da postoji veći broj bendova i muzičara koji "idu na feeling" koji sviraju smeće nego onih koji imaju tehničke sposobnosti pa sviraju smeće

Hm, imas neku statistiku? Ja bi' rek'o da je broj smecara medju tehnicarima i netehnicarima priblizno isti, ne znam zasto.

Ne znam, ja jos nisam cuo neku opaku pesmu nekog dobrog/boljeg/vrhunskog tehnicara (samo o rokenrolu pricam). Ima Pablo nekoliko pokusaja, koji cak i lice na pesme, ima Satruljani koju, ali djeneralno - nema tu muzike.
No, to ne znaci da necu ici na koncert Stivi Vaja, da bih video: cirkus, spektakl, pozorisnu/baletsku predstavu, guitar porn (sve to u paketu™) i slusao sviranje (ne kompozitoriku!).

Arogancija je valjda kvalitet?

Reci ti meni, užasno me interesuje šta misliš o:

Al Di Meoli
Billy Corgan-u i njegovom liku i delu
Allan Holdsworth-u

Ono, samo dve tri reči, da li misliš da tu ima nečega ili su njih trojca gnječikurci, svako na svoj način?

[Duane]

[Dushan S]

normalan čovek na ovim prostorima je u rasecpu:

s jedne strane je suočen sa hordama imitatora (rokeri, bluzeri, metalci)
s druge strane, original je straobalan treš (trube, frule i tambure)

zamišljam idealan muzički dan u srbiji, kada će likovi izaći na binu, isukati mitraljeze umesto gitara, pobiti pola publike i gde će onaj preživeli ostatak posle pričati kako je bilo do jaja, kako mu je iebo kevu.

ovde vlada bes, ne muzika

Naši najpopularniji bendovi u odreženim žanrovima su često bili imitatori pa i "pozajmljivači" pesama, bez sumnje. Samo postavlja se pitanje, da li su krivi muzičari ili publika koja ne traži originalnost, nego što više nešto liči na nešto drugo što je iz belog sveta, to je automatski "svetskije" i bolje. Teško je biti sasvim originalan, ali nemam utisak da ovde u rok muzici ima više ili manje originalnosti nego npr u USA, gledano u procentima, pošto je naravno njihova scena ogromna. A nemam utisak ni da je taj etno zvuk ovde isuviše originalan - prvo što je dobar deo toga pozajmljen i istorijski i skorije sa istoka, a drugo svi prepisuju jedni od drugih, jer zapravo, samo par ljudi ovde poznaje etno muziku kako treba, ostali slušaju narodnjake u kafani i kradu.

[nebojsak]

Ja sam slušo' onog Charlie Parkera, vidi se da je dobar čo'ek taj crnac, ima par dobrih pokušaja, čak mi i liče na pesme, ali đeneralno nema tu muzike.

Uopšte, poznato je da ako neko nešto ne voli i/ili ne razume, može slobodno da proglasi da to nema ni muzičku vrednost.

Napisao čovek lepo da misli samo na rokenrol, nemoj sad tu da podmećeš džezere.

Što se tiče drugog pasusa, pa zar ti to ne radiš ovde sve vreme? Tvoja opsesija neimenovanim buljukom alternativnih džemperlija™ je otprilike jednaka onoj Duliovoj hipsterima