Prvi utisci su bili relativno slabi jer se čulo da se radi o jeftinom instrumentu. Magneti su dosta mikrofonirali, postojalo je lagano zujanje dok se ne stavi ruka na metalne delove, jedna žica na jednom polju je zujala, a kompletan zvuk je bio nekako praskav i jeftin. Sve u svemu mislim da je finalna kontrola dosta slaba. Međutim, posle par dana gitara je zazvučala bolje pa sam shvatio da je prvenstveno potpuno neusvirana. To mi je dalo ideju da uradim malo obimniji setup jer to ne košta gotovo ništa, a rezultati su čujno poboljšanje zvuka.
1. Čivije
Svi metalni delovi su bili slabo ušrafljeni tako da sam nakon skidanja žica pristupio dotezanju čivija. Dotezanje treba da bude umereno, ali dovoljno čvrsto.
2. Magneti
Pristupio sam voštenju magneta. Kod jednog voskara sam nabavio parafin i pčelarski vosak u približnom odnosu 2:1 i to sve stavio u odgovarajuću staru (čistu) šerpu, a može i konzervu ili slično. Čitao sam na netu da treba praviti "bojler" odnosno zagrevati vodu u jednom sudu pa u njega staviti drugi manji itd., jer će se navodno vosak zapaliti. Ovo je samo još jedan dokaz da ne treba verovati svemu što nađete na netu. Po savetu voskara direktno sam šerpu stavio na laganu vatru na šporet (na "jedinicu") i nakon oko pola sata se sve to pretvorilo u lepi žućkasti sirup. Za krajeve magneta sam vezao dva komada čvrste žice i pažljivo spustio u posudu i tako držao minut-dva dok nije sav vazduh, odnosno svi mehurići izašli. Sledi hlađenje i brisanje. Mnogo jednostavnije nego sam mislio.
3. Ožičenje
Ožičenje gitare je urađeno sramotno loše. Čak su napravili i petlju mase što i dovodi do laganog zujanja. Kompletno ožičenje sam zamenio koaksijalnim kablovima, a kako to sada izgleda se vidi na fotografijama. Mislim da je ovo moje i na oko lepše jer je nestala ona ružna gužva žica.
4. Pragovi
Na jednom polju D žica je mutirala, a to se događa kada je sledeći prag previsok. Već pod rukom se oseti lagana grba. To sam rešio "prikucavanjem" praga. Parče tvrdog drveta sam naslonio na prag i kratkim odmerenim udarcem čekića otklonio taj problem.
4. Svirljivost
Urađeno je podešavanje reljefnosti vrata, visine mosta odnosno žica kao i visina magneta. Nameštene su nove žice, naravno.
Sve u svemu ovaj setup sam uradio za nekoliko sati, a rezultati su sledeći: mikrofonija je praktično uklonjena, odnosno svedena na namernu mikrofoniju; novo ožičenje je doprinelo uklanjanju zujanja i šumova tako da sada imamo samo čist signal; setup vrata i magneta se oseti pod rukama i u ušima. Zvuk je sada mnogo bogatiji i ozbiljniji, da ne kažem "skuplji" tako da je gitara sada vrlo upotrebljiva. Da se ne zavaravamo i dalje to nije Gibson već jedna njegova jeftina kopija, ali vrlo upotrebljiva kopija.
Članak sam napisao i dopunio fotografijama kako bi vlasnici jeftinih instrumenata možda dobili ideju za poboljšenje svojih gitara. Bez obzira što sada gitara zvuči vrlo dopadljivo teško da ću da se primim na LP pa ću verovatno pokušati da je zamenim za neki Squier Telecaster Standard, ali to je već tema za rubriku "Oglasi" kada se za to odlučim.
!!!
.
) nekako izgleda pomalo neugledno. Prednost ovakvog ožičenja je u tome što je moguće svaki potenciometar da se zasebno izvadi, kod čvrste veze idu dva i dva. Stariji Gibsoni u koje sam imao prilike da zavlačim lemilicu su imali metalnu ploču ispod potenciometara kao centralnu masu što je jako dobro. Tako nije bilo nikakvih žica između, a koaksijalni kablovi su debeli i nalik onima koji se sreću u cevnoj tehnici.
