Bon Jovi

[ZigiZelig]

Kide, ulepsao si mi jutro.

[Stevan Hinic]

i meni. Ziv bio.

[ZigiZelig]

Muzicaru, nemo' pijes vise

[Stevan Hinic]

E smanjio sam mnogo, mora faks da se zavrsava, da se postane ozbiljan covek. Pocelo da se ustaje na vreme.... i da se redovno slusa Bondzi, da se malo muzicki obrazujem.

[kide]

E smanjio sam mnogo, mora faks da se zavrsava, da se postane ozbiljan covek. Pocelo da se ustaje na vreme.... i da se redovno slusa Bondzi, da se malo muzicki obrazujem.

kao što rekoh nije poenta u muzičkom obrazovanju, već u životnom sazrevanju i pričanju/prodaji priče. ali, vidim da sada već drugačije gledaš na Bondžija, dakle na pravom si tragu.
uz njega ćeš shvatiti šta publika obožava da čuje, pa ako si pametan, a reko bih da jesi, da i sam počneš da praviš muziku prijemčivu za široke mase. ne može ni Kiki večno da izbacuje prelepe hitove, pa čak ni uz svesrdnu pomoć mister ministra.

eto, završavaš faks, nema više cile-mile studentarija igramo se undergrounda dok tata-plaća-sve-račune. uskoro ćeš biti u situaciji da napraviš presudan životni izbor: ulazak u mašineriju šljake koja će da te sažvaće i ispljune, ili šou biznis angažman pa da te Bog vidi.
izbor jeste tvoj i samo tvoj, ali veruj ne želiš da se probudiš u svojim 30im, ogorčen kljakav sav nikakav krpeći se od plate do plate, izdrkan od šefova i zgađen od ustajalog kancelarijskog vazduha. reći ću ti šta je u tom ustajalom vazduhu, koji nijedan klima uređaj ne može da pročisti: isparenja slomljenog duha, propuštenih prilika i opšteg samosažaljenja.

nemoj to sebi da dozvoliš, pazi šta ti kaže stari kide, iz ličnog iskustva.