Odavno one vise po zidovima i vitrinama kolekcionara i ostalih koji ne znaju sta ce da stave u 50. sobu svoje kucice, a volU - ostatak bleji kod Gilmour-a na gajbi.
Automobil, nrp, je najbolji kada je nov - tada sve najdobro sljaka - ozbiljni kolekcionari kupuju prastare komade pa onda trose ogromnu lovu da ih restauriraju, kupe originalne delove ili replike koje pravi samo jedan baja u celoj USofA i sl...Gagi wrote:Taj princip važi samo za te gitare, ni u jednoj drugoj industriji i grani (automobili, nameštaj, kolekcionarstvo, numizmatika...) se ne primenjuje.
Isto je i sa gitarama koje kupuju kolekcionari - fora je da je sto ocuvanija, da je sto duze stajala u koferu, sve originalno (pozeljno da su zice fabricke).
Sa druge strane, kapiram da je likovima koji kupuju zbog sviranja malo frka da se isprse ogromnu lovu za gitaru staru 50 godina koja nije svirana - obicno postoji razlog zbog kojeg je niko nije svirao, a nije sve sto je izlazilo iz Fender fabrike tih godina bilo med i mleko™.
Odatle valjda dolazi i do tog psycho tripa o izguljenim Fenderima i Gibsonima, a ne toliko PRSmithovima, Ibanezima...
Number One-ovi mnogih likova koje slusamo su dobri komadi iz tih godina koji su svirani do beskraja, a samim tim (i zbog finisa koji je koriscen) pokazuju relic bolje od bio cega sto postoji -
Edit: Nego, jeste izvalili da je na svim tim staronjama™, a ima ih dosta bas na frettedamericani, middle magnet najnapujdaniji - fora koju, AFAIK, danas i dalje koristi samo Fender (u CS Fat 50's, mom Cray setu itd), dok svi ostali motaju bridge do P90, a middle i neck ostaju relativno blizu?
