Za praćenje tekstova vezanih za teoriju muzike, neophodno je da se prate instrukcije date na sledećim grafičkim prikazima:
Koliko sam primetio, dešava se da se ljudi zbunjuju sa imenovanjem tonova, posebno sa tonovima koji se različito zovu a isto zvuče. Nadam se da za gitariste početnike ova 2 grafička prikaza mogu malo da razreše neke dileme. Kako nisu samo gitaristi početnici posetioci ovog foruma, i kako teorijsko znanje nije višak za bilo kog muzičara, koristiću se klavijaturom kao osnovnim orijentacionim sredstvom za pozicije i obeležavanje tonova.
Na slici gde je prikazana samo klavijatura sivom bojom su ispisani evropski nazivi tonova, a crnom "anglosaksonski". Na dalje ću, kada pišem o gitari, da se držim samo anglosaksonskih oznaka, jer mi se čini da je veći deo literature za gitariste koji se bave savremenom muzikom baš sa ovim oznakama. Ipak, kako je dobro da se poznaju i jedne i druge oznake, kada pišem o opštoj teoriji, koristiću evropske oznake, kakve se koriste u muzičkim školama kod nas. Posebno bih skrenuo pažnju da treba pažljivo osmotriti situaciju sa tonom koji se kod evropljana obeležava sa H, a kod anglosaksonaca sa B. Ukoliko dobro proučite priložene slike, nedoumice oko obeležavanja ovih tonova trebalo bi da zauvek nestanu
Tu je takođe i sažeti prikaz intervala između susednih dirki na klaviru i započeta je priča o polustepenima C Dura. Imam utisak da ljudi lakše ukapiraju ove odnose ako ih prvo ukače na klaviru, jer je tu sve nekako grafički jasnije, bukvalno je "crno na belo". O intervalima ćemo kasnije pričati opširnije.
Na slici koja prikazuje klavijaturu i tablaturu (koja ilustruje kompletan fretboard) su naznačene svakojake oznake, ne verujem da ću sada moći da se dotaknem svega, najbitnije je da se zna da je posmatranje tablature isto što i posmatranje gitare koja je položena na kolena kad smo u sedećem stavu. Oznake "glava" i "trup" služe da pomognu u ovoj orijentaciji. Rimski brojevi koji su nanizani duž fingerboarda se sreću samo u klasičnoj muzici, kada se insistira da se neki deo notnog teksta svira iz neke "pozicije", onda se stavlja rimski broj da obećeži poziciju (ako piše VII to znači da se šaka namešta na vratu tako da kažiprst leve ruke pokriva tonove na 7. polju fingerboarda). Arapski brojevi se koriste u tablaturama da označe na kom polju se svira neki ton. Žice se obeležavaju u tablaturi uglavnom velikim abecednim slovima koji imenuju ton koji se čuje kada okidamo praznu žicu. Prazna žica je žica koja vibrira slobodno, prsti leve ruke je ne dodiruju. Prazna žica se u tablaturi obeležava nulom. Malo slovo m ili broj koji stoji kao indeks uz abecednu oznaku tona označava kojoj oktavi pripada ton. Pomenuto "m" je oznaka za malu oktavu, 1 za prvu oktavu, 2 za drugu i tako redom... Ovi indeksi pored abecedne oznake se uglavnom izbegavaju kada se imenuju žice u tablaturi, dakle počev od prve žice ka šestoj, to se označava EBGDAE. Uspravno nanizani brojevi u kružićima s obe strane tablature u ovom mom primeru su oznake žica iz nota, što je malo preciznije, jer se ponekad žice naštimuju drugačije, pa EBGDAE nije adekvatna oznaka, ali o tome kasnije... Najbitnije je da se zna da se žice imenuju od najtanje ka najdebljoj, dakle prva žica je najtanja ono gornje E, druga je B, treća G, četvrta D, peta A i šesta donje E.
Napominjem da je za gitaru odlučeno da se, radi lakšeg pisanja nota, prazna 6. žica obeležava kao E iz male oktave (Em, koje ne treba mešati sa anglosaksonskom oznakom za e moll), a zapravo se radi o tonu E koji pripada velikoj oktavi, te je za oktavu niži od tona E iz male oktave na klaviru. Ovo je možda suvišna informacija za sam početak, ali korisno je znati ukoliko svirate sa nekim strogim klavijaturistom, pa hoćete da se naštimujete po klavijaturi, i treba precizno da mu kažete koji ton E da odsvira. Klavijaturisti nemaju baš mnogo živaca za samouke i neuke muzičare, pa ćete ovako lepo obradovati svog kolegu
Ispod tablature je niz crnih krugova. To su pozicije oznaka koje imate i na fretboardu, nekad su to najobičnije tačkice boje, nekad vrlo maštovite intarzije (inlays, što bi rekli Englezi) i ovo je možda najmanje bitan detalj, ali sam mislio da nije loše i to da se ovde nađe.
U klavijaturi je bilo mesta da stignem fo tona B3, na tablaturi sam otišao i malo dalje. Koliko je meni poznato, ne postoji gitara sa više od 24 polja na fretboardu. Klasična ima 18, western uglavnom 20, električne od 21 do 24.
Ovo što ja ovde zovem tablatura možda je bolje nazvati tablaturni prikaz fretboarda, sam zapis melodijske linije u vidu tablature izgleda nešto drugačije, ali princip je isti, posmatramo to kao da je ton ubeležen u koordinatnom sistemu, na y osi možemo imati vrednosti od 1 do 6 (koliko ima žica) a na x osi možemo imati vrednosti od 0 do 24 (prazna žica plus maksimalni broj polja na gitari).
Kako je tablatura prilično nepraktičan način beleženja tonova kad se priča o "suvoj" teoriji, i kako već postoje teme koje se detaljnije bave čitanjem i pisanjem tablatura, ja ću na dalje da koristim abecedne oznake, neću davati dopunske informacije o tablaturama, a lagano ću da uvodim i notni zapis u celu priču, jer muzičar nije ozbiljno muzički pismen ako ne poznaje notni zapis.