Domaci Rok

[Vercundus]

Jeste da slusam rok godinama, ali samo strani. Nikad nista od domaceg nisam slusao pa bih molio da mi preporucite bendove kao i jedno 10-15 pesama od svakog da cujem za pocetak...

[Rocket Roll]

Mozda mnogo siroko pitanje? Sta te, na primer, zanima, kakva pricha? Umetnici rocka? Pobunjenici rocka? Rock za rockere? Hrvatska, Srbija, Bosna, opanci, ili "Zlatni papagaj"?

[Vercundus]

Pa recimo ono sto "mora da se zna" za pocetak Da se razumem u domaci rok znao bih i sta da trazim

[Rocket Roll]

Ma, to je pisanje istorije sveta u 10 1/2 poglavlja, bwe!

Pa, prvo, ima bar jedna istorija YU rocka, mislim da ju je pisao Petar Janjatovic, mada ju je tesko naci, mali je tiraž i sve je otišlo nekim prijateljima i novinarima, mada, možda... A priča nekog mainstream rocka kod nas ima dosta sličnosti sa istorijom rocka preko granica - sve je isto samo originalnosti baš i nema koliko bi čovek očekivao. Teško da je neko ikada postigao i rang Lynyrd Skynyrda, da ne pričamo o Doorsima. Treba biti skroman, nismo mi izmislili električne gitare Da vidimo... kod nas je valjda prvi svirao Mile Lojpur i tako neki ljudi, igranke na Kališu (Zvezdini košarkaški tereni), to je Beograd mog tate, to je kao Liverpulska scena u doba Bitlsa, lokalni mangupi i fer fajteri, pre Ljube Zemunca, naravno, likovi kao iz priča Mome Kapora... To sve što se tada sviralo danas zvuči kao Đorđe Marjanović, to su pre šlageri. Prvi teški rock sviraju "čupavci", oni što ih je murija nasilno šišala a svesni skojevci im sekli "frulice" sa pantalona, neki proto-šezdesetosmaški talas. Ima nekih snimaka toga - Žilnik, "Lipanjska gibanja", spotovi Plamenih Pet, Silueta... Inače sam Siluete video na njihovom poslednjem koncertu, pre nego im je umro pevač, neka manifestacija devedeset osme, valjda, popeli su se pred punu salu Hale sportova na Novom Beogradu i zaprašili "Paranoid", gitarista je vukao nekog Explorera (sigurno original), pola ljudi je odmah izašlo a druga polovina je držala srednji prst visoko u vazduhu, tužno i nezasluženo. Mislim da su "Siluete" imale jednu sjajnu obradu "I'm a Man", ako je nađeš - svaka ti čast.

Posle su kulturni radenici videli da mladi kupuju te nekakve ploče, i da se rock ne može izbaciti, a i bili smo prilično prozapadni, i hteli smo da se pokažemo pred svetom, pa hajde da napravimo pristojnu i partijski ispravnu supergrupu, regrutujmo dobrog pesnika da im piše stihove. I tako se rodilo "Bijelo dugme", sa čuvenom porukom - "Ti budi srećan sad što si preko puta, i što nas strašni život provalijom dijeli, jer ovo je mojih pet minuta, a pred tobom stoji život cijeli." Kao da si obrnuo snimak "Stairway to Heaven" i našao, umesto nekakvog, kako kažu, satanizma, podsvesne poruke "Nemoj da uzmeš gitaru i sviraš, sve je to glupost, pet minuta slave, umesto toga treba da se ženiš, imaš decu i budeš član Partije." Brega se nije bunio, uz sve to su išle pare, čak su ih pozvali da sviraju i pred Titom, ali ih je ovaj izbacio posle dva akorda, Starom je to bilo previše bučno. (Ipak, na prvim se albumima vidi da su ti momci regrutovani jer su studirali muziku, te da švercuju ispravnu rusku klasiku u rock, poslušaj "Sve će to, o mila moja, pokriti ruzmarin, snjegovi i šaš".)

Onda je neko zaključio da treba dopustiti i malo kritike sistema, što da ne, komunizam i znači samo-kritiku i svesnost propusta te grešaka na neminovnom putu u bolju budućnost, pa su uzeli jednog perspektivnog diplomca FDU (odsek gluma) da bude frontman benda koji je, iz mnogih hormonskih razloga, nazvan "Riblja čorba". Sada, priča dalje zavisi od onoga ko je priča - izgleda da je Bora suviše ozbiljno shvatio svoj zadatak, ili su se moćnici ipak uplašili glasne kritike, tek - ošišali su i Boru u Padinjaku, par puta, koliko da stekne borački staž. Ipak, Bora je imao jednog jako dobrog rock gitaristu na tim prvim albumima, ne spektakularnog ali "na mestu" kada treba zakucati zarazan rif. Taj je posle riknuo od prekomerne doze rocka, svejedno - "Pekar, lekar, apotekar" i slična delca su i dalje dobre stvari.

U međuvremenu ima dosta undergrounda, odnosno, kako jedan od fanatika istog, Kornelije Kovač, reče, "progresivnog jazz rocka sa simfo-odlikom" - Indexi, Korni grupa, znaš - baš kao rani Jethro Tull, pesme od tri stava, prvi "distorzija dok ne izgubimo orijentaciju", drugi "jeee, ova akustična gitara je baš zabavna", treći "e mogli bismo i da pokušamo da otpevamo nešto sa porukom, mislim dvosmislenom", i sve to uz dvomesečnu pauzu usred pesme za solo na klavijaturama. Lepo su Korneliju govorili - znamo mi da ti umeš da sviraš klavir sa svih deset prstiju, ali odseci šest od njih i možda će neko i moći da razume to što sviraš. Ima tu nekih stvari koje valjda vredi čuti, kada valja liči na "Black Market" Weather Reporta, kada ne valja - prosto zaspiš, što i nije tako loše.

Onda su i drugi videli da je rock strava da se zarade pare, ništa ne radiš a mlatiš miliJone, plus te puštaju da nosiš kožne pantalone i piješ koliko hoćeš - ništa pametno ne govoriš a smatraju te za božanstvo modernog doba, pa još i slike po novinama i maloletnice... Bruka... Hrvatsko "Atomsko sklonište", YU-Blue Oyster Cult, i one njihove neverovatne sintagme: "Umro je najveći mrav u mom vrtu", "Ne cvikaj, generacijo", "U vremenu horoskopa", "vaginalna manipulacija" (iz "Žutog kišobrana"), "Ovo je vreme paklenih vozača"... simpatičan je bio taj Lajner, a i zvučali su kao Gajgerov brojač.

Neki pokušaj "pameti" u našem rocku je, valjda, bio Bajaga, a svi znamo kako se to završilo. U redu, "moj ćale je hteo pešaka do Berlina da uhvati lično Hitlera za uši", u redu "ličnu kartu, čupavac, stani", taj je čak čitao i Markesa ("Huan je voleo Mariju-Anu, prelepu rozu iz Makonda... Ni Markes ni Kastaneda nisu čuli za Huanita...") ali je Saša Lokner hteo komercijalno pa komercijalno, odustao sam od koncerata "instruktora pozitivne geografije" kada je Sale za svaku pesmu počeo da "namešta boje" na sintisajzerima kao najljući kafanski narodnjak.

Ostaje nam, valjda, neka suptilna suština rocka, pobuna, žica i palica, pesnica, ono "brate, u sr@nju sam, ali nije to problem jer ceo svet smrdi", i sve to, zar ne? Pravi ljudi sa pravim problemima i sa malo para. Ne oficirski sinovi kao Milan Mladenović (stvarno je bio, možeš da proveriš), ne šminkeri ispali iz "Zlatnog papagaja" Električnog orgazma", nego junaci iz Štulićevih pesama, ona odvratna brutalnost istine kao kod Neila Younga. "Fukara i polusvijet", oni čiji su "dani proćerdani na vinjak, žene i porno slike", za koje je gitara - "blanja" (ništa manijakalni ego-gitaristi smrtno ozbiljnih gitarskih masturbacija kao R.M. Točak!), oni što "nose šljivu ispod lijevog oka i viču parole što strašno zvuče", kojima nije bila frka da kažu caru da je go. "Kamo dalje, rođače? Iz pijeska vire krunisane glave. Što to rade? Prde u prašinu. Čini mi se, rođače, da je standard pokvario ljude - jedu go*na i sanjare. Biće bolje, rođače, slini medalje i napuni hale, Ulici Heroja ponestaje snage... Ostavljene devojke, narkomani i bludnice, uzdaju se u tebe."

Ali toga ima malo, strašno malo, Johnny je sada u nekom malom univerzitetskom gradiću u Holandiji, duvaće do smrti a u međuvremenu će voziti taksi i ponositi se svojim prevodom "Ilijade" sa starogrčkog (jeste, preveo ju je i objavio, svrati u Narodnu biblioteku, vredi čitati - volim onaj deo kada Ahil kaže "Grci, braćo, priznajmo, otišli smo u ku*ac", to je pravi Ahil). Da ti ne hvalim "Azru" dalje, danas ju je teško shvatiti, to je bilo jedno vreme SF-romana, kretanja u Viennu da se pronađe svoja djeva a umesto toga upadanje u klasni mir i takve trice, ustajalu žabokrečinu u kojoj su crippleovi česti i svakodnevna stvar.

Izvini, tražio si info, a ja napisao tekst kakav ja volim da čitam i kakav je meni jasan Valjda će ti biti na korist, ovo je samo stav o "res musicalis", ne i poslednja istina.

[KnightOfDoom]

Nemam sta drugo da ti kazem...

[Fox IV]

Veoma iscrpna retrospektiva... Za svaku pohvalu. Inspirisao si me da napišem nešto o svima nam znanom i uvek hvaljenom bendu pod nazivom Bijelo Dugme i nešto što se zove "pastirski rock" (whatever it is). Dovoljno je reći da je to nešto najgore što se kod nas ikada moglo dogoditi i ako nekoga treba pljuvati za eskalaciju turbo folka u nas onda su to oni. Mada, taj fenomen je izuzetno interesantan i ja ga shvatam na sledeći način: kada su "potrošili" sve što je vredelo i sve što su mogli da isplagiraju/prekopiraju/ukradu ostali su suvi. Trebalo je nešto novo. Neka nova snaga i nešto što će masi privući pažnju. Oduvek se znalo da je prosečan čovek sa prostora ex-SFRJ ustvari "kafanski čovek" (homo-mehanicus) i da voli da digne sve četiri uvis i šenluči celu noć a sve iz nužde jer "hleba i igara" nije moglo biti uvek u paru pa ako nije bilo hleba onda daj makar igara da bude duplo. I tako nastade nešto što je mogao podjednako da sluša i čupavac i boem i cigan i gore pomenuti homo-mehanicus. E TO se zove komercijala i TO je trenutak kada počinje, doduše na mala vrata, da se pod kožu uvlači nešto što ćemo par godina kasnije proklinjati. Oni su zapravo pokušali da pomire nešto što nikako i nikada nije moglo da se podnosi pa tako ni tada. Da li im je uspelo? Tada jeste. Ali da je sve to potrajalo ja sada ne bih gulio vrhove prstiju pljujući po njima. Da se razumemo: daleko od toga da ne poštujem rad i uspeh jednog takvog benda. Naprotiv! Svaka njima čast! Ali neke stvari im jednostavno nikad neću oprostiti.

E sad što se globalno scene tiče Ne bi bilo zgoreg poslušati i nešto iz tog za veliku većinu "zlatnog perioda" domaćeg rocka ali nikako ne treba propustiti ni veoma bitan period koji je počeo recimo s kraja osamdesetih i trajao do kraja devedesetih kada se javlja bunt u mladih (svi znamo i zbog čega... da sad ne politiziram) i kada su scene mahom na lokalnom nivou, naprosto cvetale. Sad bih ja mogao da ti pričam i drobim o novosadskoj sceni koja je u to vreme bila izuzetno jaka ali teško da bi to imalo neke svrhe pošto je svaki malo veći grad imao neku svoju priču i neku svoju scenu pa se bolje raspitaj o "lokalnim herojima tvog kraja" jer tu dosta igra ulogu i lokal-patriotizam.

Na posletku ne mogu a da ne opljujem još nekoga (pošto je kolega Rocket pisao uglavnom o lepim stvarim red je da neko kaže i po koju ružnu). U pitanju je neizostavna YU-Grupa. Po mnogima je to bend decenije.... a ja pitam sledeće: to je bend??? Pa čuvena dečja "na kraj sela žuta kuća" ima bolji koncept, poeziju pa čak i izvedbu od strane trogodišnjeg deteta sa još nerazvijenim lošim sluhom. "Tresla se zemlja celi dan..." daaaaaaj... give it a break... Koliko udrogiran i glup (jedno ne isključuje drugo) moraš da budeš da bi napisao takvu idiotariju. Iz omaža gluposti pomenutog benda neizostavan je i hit (hit???) vrlo poetičnog i metaforičkog naslova "Crni leptir" gde ne samo da je text imbecilan nego je i muzika za svaku pogrdu. Zar je toliko bilo teško ubaciti i taj jebeni četvrti akord da se dobije bar nekakva melodija??? Mislim i treći se ubacuje svakog prestupnog stiha.

Toliko od mene za sada a ako neko želi da čuje još kvalitetnog pljuvana neka me pita šta mislim o Bajagi (premalo je ovo prostora da se to napiše).

[Rocket Roll]

Imam bolju ideju - napisi nesto, molim te, o novosadskoj sceni odamdestih i devedesetih. Tu ima brdo bitnih i kreativnih stvari - Obojeni Program, nas prvi bend na MTVju; Luna i La Strada; Boye; i, ne na poslednjem mestu, svi oni divni ljudi koji su sjajno svirali i cija je jedina nesreca sto dolaze iz malih mesta koja ne mogu ni da podrze niti da shvate takvu umetnost.

[Fox IV]

Mislim da je to preveliki quest za mene i bojim se da nešto ne bih propustio jer scena u to vreme u NS-u bila OOOOGROMNA. E, sad ja dosta dobro poznajem tu scenu ali se bojim ipak da nešto ne izostavim. Potrudiću se da dođem do knjige koja negde prošle godine izašla a tiče se prvenstveno HC/punk scene tih godina u NS-u (čak se i jedan moj bend pojavljuje u toj knjizi) pa ću neke relevantne stvari izvući odatle i pokušati na taj način da predstavim NS scenu od recimo sredine osamdesetih pa do kraja devedesetih. Da se razumemo: scena u NS-u je i danas veoma jaka i ima dosta mladih bendova koji se trude i rade ali su sistematski uništavani poslednjih par godina kako sa strane tek stasalih snaga turbo-folka tako i sa strana vlasnika so called rock klubova koji su previše kenjali i bili u fazonu "ma niste dovoljno dobri da svirate kod nas..." i na taj način ubijali svaku volju klinaca da nastave da rade dalje. Mislim, čemu napor i trud da napraviš nešto kada to nećeš moći svojim sugrađanima da prezentuješ.

Elem, do sledećeg kucanja kada ću nadam se uspeti da iznesem mao korisnije informacije.... uzdravlje.

[Doolio]

ja, s druge strane skroz gotivim bijelo dugme, a opet, mrzim ih zbog uvodjenja pastirizma, da li sam ja sizofrenicar? ))
bijelo dugme je muzicki preterano potkovan bend sa jako kvalitetnim pesmama, jos bih se usudio reci da imaju bejs linije nenormalno dobro uklopljene i izvedene, tj, to mi najvise pada u usi:)
a to sto su seljaci, sto je brega najgori zelenas i jos gomila stvari, pogotovo sa pastirizacijom roka, to ja radosno izuzimam iz ovog prvog dela, tako da kod mene postoje dve odvojene diskusije o dugmetu.
ostali pastirci, tipa jabuka ili orkestar, nisu ni prineti dugmetu, naravno, tako da ih ne treba nesto bitno spominjati, ima pesama koje skroz gotivim i od njih, ali apsolutno samo na nostalgijsko-emotivnoj osnovi:)
sto se tice stvarno konkretno dobrih bendova to bi mozda bili ekv i azra, ne radi mi mozak trenutno, pa ne mogu nista da nabrajam, ne zamerite mi na sturosti, ko gotivi mejdenoliko sviranje nek uzme matorije divlje jagode, plus sto ce mu tekstovi pesama izmamiti osmeh sto posto:)
za pop tripove i laksi rokic koji je ipak bolji od plavog orkestra:) moze da se slusa valjak ili kazaliste ili film, mada po meni sve tri grupe imaju i vrlo kvalitetne izlete u pravi rok.
naravno, imas i nase likove tipa bajaga, corba, pa onda partibrejkersi, disciplina, van gog, otkud znam, ako se malo jos tripuje covek doci ce i do kazne za usi, ritma nereda, smf-a, ali sam sad vec otisao u p.m., tacnije u neke druge zanrove. konkretno nasi bendovi koji idu u pop ili elektro ili tako neke tripove a nesto su mladji bi bili obojeni program (meni licno gotivni, jedini bend i strani i domaci gde mogu da slusam pevaca koji ima vokal na taj fazon, inace mi se baca pegla od tog stila), veliki prezir, jarboli (kad smo kod jarbola, neverovatna razlika izmedju zivog nastupa i recimo gledanja na teveu, iako ih ne slusam, bio sam na nekoj svirci i pokidali su, svaka cast, trenutno vrlo moguce najbolji nas bend uzivo...
spava mi se nevidjeno, ko zna sta sam sad ispisao, ali jebiga, ne moze da skodi, a ako ne skodi, onda valjda koristi, ili tako nekako:)

[nedsto]

imam ja ovu yu rock enciklopediju zakon je ! ! ! lik je radio 15 godina na njoj

obojeni program mi je na prvom mjestu !

[svetskimegacar]

Fox IV,mislim da gresis dusu sto se tici Yu grupe.Lako je uhvatiti se za te dve pesme(ni meni se ne svidjaju),treba preslusati najraniji opus,a on je stvarno fenomenalan (barem sviracki).Kao sto rece Rocket,uz Korni grupu i Indexe mozes zaspati,ali muziku treba da znas da slusas.Zaista postoje kilometarski duge pesme(Indexi-Modra rijeka,Korni grupa-Put na istok) i treba istaci da su to sviracki nase najbolje grupe.Svaka cast Stefanovskom koji je fenomenalan i trebalo bi preslusati njegove live albume

[Lottie]

Ja stvarno ne znam te takve istorijske podatke i zasto i kako se nesto dogadjalo, mogu samo da kazem da se potpuno slazem sa Fox-om i da sam se slatko ismejala... pisi jos!!!
Mogu da napisem samo sta ja volim da slusam, asta mi prija, a tu spada dobra muzika i dobri tekstovi, da se stvarno malo zamislis... Van Gogh mi je na prvom mestu, malo je Djule prso sad, ali i dalje ih volim!
Onda ide i ostalo tipa piloti, parni valjak, kristali su mi ok skroz, partibrejkersi, disciplina kicme, sladjana milosevic, bebi dol... u sta sad to spada nzn... nebitno..... ima jos verovatno, ali sad se setih ovoga...


E, ovi smajlici su extra... ha ha ha... moram da stavim nekoliko za bzvz
ha ha ha ha

ha ha ha ha

e dosta...

[Critical]

Ako hoces da cujes kvalitetni Yu Rock poslusaj sledece:
1.Smak:Ulazak u Harem,Daire ,Ljudi nije fer, Satelit,Sumadijski Blues ,sve verzije Biske (a posebno bisku2 i bisku 9),Juzni voz ,ma preslusaj sve
2.Leb i Sol:Cukni vo drvo,Jovano jovanke,Kao kakao(obrati paznju na pocetak sa Floyd-om) Uci me majko ,karaj me .................itd
3.Azra :Balkan (legendarna stvar) inace odlicni textovi Stulica

[Zaznojni Vozac FAP-a]

U...Moram malo da se nakacim na ovu temu...
Previse je pogotovo osamdesetih bilo jako puno demo grupa koje su ostavile nekoga traga tipa gorepomenutih Boye,Luna,La Strada,Dorian Grey kao predstavnici Dark scene u bivsoj Jugi,ali i zilion drugih....Da li je iko slusao Padot na Vizantija (Mizar i Anastasija u jednom bendu),pa Karlovy Vary,pa Beograd,pa Max&Intro kao predstavnici Elektro scene uz Videododir i Borgesiu.... I sto se rocka tice Igra Staklenih Perli je moj apsolutni favorit,ljudi su totalni kraljevi....

Ne znam,nekada mi je jako zao sto ljudi apsolutno ne poznaju domacu muziku koja evidentno ima i kvalitet i kvantitet...Posebno me iritira pevanje na engleskom kao preduslov svih novih bendova u nas...Ko god krene da svira bilo sta,nezavisno od zanra,svi furaju engleski....U takvim okolnostima se gubi scena,gubi identitet domace muzike....

Poslednje dve prave revolucije koje su se dogodile u nas su jos pocetkom '80-ih Novi val,sa krdo grupa koje i nisu bile bas zanrovski definisane niti slicne (Azra,Haustor,Idoli,Sarlo Akrobata,Lacni Franc i sl.) i druga sredinom devedesetih kada nastaju neke cudne rock,dub,rege,psihodelija=nesto kreacije poput Kanda,Kodza i Nebojse,Darkwood Duba,druge faze Obojenog programa i jedino Eyesburna koji je uspeo da se tu ubaci bez pevanja na maternjemu....

Mora da se pojavi nekoliko pristojnih bendova na srpskom koji bi uspeli da malo unesu neceg novog u ovu papazjaniju....

[Doolio]

pa pazi, primetno je da se nesto desava u recimo, poslednjih godinu, godinu i po dana, cini mi se da su klinci ispizdeli, sto je krajnje pozitivno:)
jebote, cak sam se i ja aktivirao posle 7-8 godina, ponesen kolektivnom energijom:) dobro, to je jos uvek malecko i blentavo, ali jebiga, putovanje od hiljadu kilometara ili kako vec ide...