Fender ili Gibson

[nebojsak]

Mozda se slazemo mozda ne. Nisu u pitanju muda i gruv ovde, svi ti muzicari ih imaju. U pitanju je covekovo (Hendrixovo) neumorno istrazivanje ka pronalasku njegovog tona. A poklopilo se sa erom u kojoj je on kao experimentator mogao da experimentise. Pre njega sve te stvari nisu ni postojale, u njegovo vreme je to krenulo a on je iskoristio priliku na najbolji nacin. Drugo, ako znas Hendrizovu biografiju intimno, i kako je snimao albume, postoje dnevnici iz tog perioda koje su svi redom pisali, on, njegova cura, njegovi ortaci iz benda, inzenjeri iz studija, producneti, cure inzenjera, zure producenata, bla bla, kapiras, sazvakana materija, elem kad bi to procitao shvatio bi da je Hendrix upravo zbog opreme i trazenja tog zvuka prerastao u stridljivog pop-soul-funk Nasville/Motown prateceg djitriste u mega zvezdu (kako i pise u onom artiklu gore). Kad je vec i postao zvezda, nista mu nije bio veci merak nego da se zakljuca u Electric Ladyland sam ili sa jednim toncem koji ce da pusta traku, ili pusti traku i ode napolje i ovaj experimentise letnji dan do podne na novim igrackama. Te igracke postanu sastavni deo njegovog zvuka, prema tome menja se i njegov zvuk i tehnika u procesu. Otkriva nove tehnike, ne moze na svakom uredjaju da svira isto, ne dobija zeljene rezultate. Majku mu, jel to toliko tesko shvatiti?

Oduzmi mu svu tu tehniku i prebaci ga na starog Fendera, i ne bi mogao vise da svira to sto svira. Te kompozicije. jer se one baziraju na onom zvuku koji ce dobiti bas iz te neke konkretne opreme. Znaci, zvucao bi kao danas ovi kad krenu 'unplugged'. A Hedrixova glavna fora je bila upravo u tome da on 'zvuci' drukcije, vanzemaljski, da ga metnes unplugged to bi i dalje bile sjajne kompozicije (njegovo kompozitorsko umece je nesporno) ali bi zvucale isto kao kad bi ih ABBA svirala. Nije Hendrix nista bolji gitarista od upravo tog lika iz ABBA .

Apsolutno se ne razumemo. Pusti tehniku, gedžete i to. Jedino čime možeš da me sjebeš je statement da Džimi himself nije svirao te tonove na albumima, nego da je to uradio neki dobro plaćeni najamnik, pod njegovim imenom. Otherwise, doviđenja prijatno. Ton je ton, gruv je gruv, odsviran na najnovijoj preskupoj opremi ili na probi kod rahmetli Save Svinjara, na iznajmljenoj narandžastoj đitri u njegovom studiju usred semipoljoprivrednog dobra na obroncima Bežanije.

[sl0e]

Ko nije gledao, neka odgleda Jimi plays Monterey, ali onako kako bog zapoveda - dakle DVD 9 kvalitet i sve to, vredi pogledati. Tu bas nema mnogo efekata (wah i fuzz koje ne koristi puno) a sviranje je van univerzuma (nije bio ni na cemu).

[Bluesko]

Brate,ala si se iskakio za sve pare
Ili namerno kakis... Prva stvar,na onom Little wingu u Royal Alber Hally imas wah koliko ja cujem i dista... Znaci nema tih shitova o kojima pricas,a verovatno,ne sigurno,on nije jedini koji je imao Marshallovo pojacalo u to doba... Preslusaj zato onaj snimak iz RAH i nadji Electric ladyland ali studio outtake verziju,kad svira samo na akustari i videces o cemu ti se prica... Znaci to su ti opipiljive cinjenice,a jok izvestaji a la wikipedia... harme,sinko,harme.... A jok Marshali....

[MUzzY]

Mozda se slazemo mozda ne. Nisu u pitanju muda i gruv ovde, svi ti muzicari ih imaju. U pitanju je covekovo (Hendrixovo) neumorno istrazivanje ka pronalasku njegovog tona. ...

+1
Evo jednog debilnijeg primera. Daj recimo Vai-u neki solidstate bez masnog gain-a i pusti ga da odsvira For the Love of God Nece da moze... cuces i osetices njegov gruv ali ton nije taj i na takvom pojacalu ne moze da dobije to sto mu treba. Kraj price.
Daj nekom trash metalcu fendera ili jos crnje Orange, cao artikulacija, cao stakato, cao taj zvuk.

Postoji sad ono sto odvaja vrhunske od dobrih - talenat. To je vec neka druga prica.

[Dersu Uzala]

Apsolutno se ne razumemo............Ton je ton, gruv je gruv, odsviran na najnovijoj preskupoj opremi ili na probi kod rahmetli Save Svinjara, na iznajmljenoj narandžastoj đitri u njegovom studiju usred semipoljoprivrednog dobra na obroncima Bežanije.

Apsolutno se razumemo. Ne slazemo se. ton nije ton, gruv nije gruv kod rahmetli Save Svinjara na iznajmljenoj djitri i tako dalje i tako dalje. Inace bi svi snimali kod Save i niko dalje od toga ne bi odmakao i svi bi zvucali isto.

Bilo bi interesantno da popricas ili pogledas neke intervjue i biografije ljudi koji su ucestvovali u audio industriji od pre rata naovamo. Shvatio bi koliki je udeo razne opreme u svemu tome i koliko je pojedina oprema doprinela uspehu i slavi pojedinih muzicara. Slabom muzicaru sjajna oprema nece previse pomoci, sem sto je to onda mozda jedna briga manje, sjajnog muzicara sjajna oprema nadahnjuje da svira bolje i preciznije ali i menja njegov sviracki i kreativni stil. Brian May-a neces zateci ni mrtvog sem da svira svoje Vox-ove, jer ne moze da garantuje da ce zvuk koji izlazi iz bilo ceg drugog biti on, taj Brian May koga smo navikli da slusamo. Jos vaznije, te neke tonove, rifove, pasaze, solaze i fraze koje je odsvirao milion puta na svom Voxu i tacno zna u pola noci kako ce da zvuci, ako ih odsvira istom tehnikom na Fenderu ili Boogie-ju, zvucace kao nesto sasvim drugo. I njemu i nama. Onda, ako hoce da to zvuci bas kao na Voxu, morace da menja stosta oko setupa ali i svoje tehnike egzekucije. Pa on samo da promeni onaj sixpence kojim svira i predje na obicnu trzalicu ode mast u propast.

[nebojsak]

Evo jednog debilnijeg primera. Daj recimo Vai-u neki solidstate bez masnog gain-a

Da znaš da sam samo čekao ovako neki primer, pa da zaključimo da oprema čini gitaristu. Cheers.

[Dersu Uzala]

Aman, ne cini (samo) oprema gitaristu, ali mislim da smo dali mnogo vise primera 'za' nego 'protiv' kad je navedena dilema u pitanju. Vizavi opreme postoji i drukciji pristup. Recimo Allan Holdsworth je promenio brdo gitara i opreme u poslednjih 20 godina. I uvek zvuci isto. Znaci on uvek trazi taj svoj trademark zvuk i moze da ga dobije na sijaset razlicitih (ali kvalitetnih) uredjaja. Ako mu otmes trenutnu opremu on ce da namontira taj isti zvuk na nekoj drugoj opremi koju pazari. Ali ako otmes Dzimiju Marshall Super Lead-ove, ode sve dodjavola. On je IGRAO na tu kartu koju su mu ta pojacala davala. Bez te karte on ne moze vise da svira tu istu muziku. Zvucao bi kao 'unplugged'. A on nije hteo da zvuci unplugged, hteo je da se to ore od distorzije. Da je ziv danas, verovatno bi odlepio od srece kakvih sve igracki ima.

[nebojsak]

Apsolutno se razumemo. Ne slazemo se. ton nije ton, gruv nije gruv kod rahmetli Save Svinjara na iznajmljenoj djitri i tako dalje i tako dalje. Inace bi svi snimali kod Save i niko dalje od toga ne bi odmakao i svi bi zvucali isto.

Bilo bi interesantno da popricas ili pogledas neke intervjue i biografije ljudi koji su ucestvovali u audio industriji od pre rata naovamo. Shvatio bi koliki je udeo razne opreme u svemu tome i koliko je pojedina oprema doprinela uspehu i slavi pojedinih muzicara. Slabom muzicaru sjajna oprema nece previse pomoci, sem sto je to onda mozda jedna briga manje, sjajnog muzicara sjajna oprema nadahnjuje da svira bolje i preciznije ali i menja njegov sviracki i kreativni stil. Brian May-a neces zateci ni mrtvog sem da svira svoje Vox-ove, jer ne moze da garantuje da ce zvuk koji izlazi iz bilo ceg drugog biti on, taj Brian May koga smo navikli da slusamo. Jos vaznije, te neke tonove, rifove, pasaze, solaze i fraze koje je odsvirao milion puta na svom Voxu i tacno zna u pola noci kako ce da zvuci, ako ih odsvira istom tehnikom na Fenderu ili Boogie-ju, zvucace kao nesto sasvim drugo. I njemu i nama. Onda, ako hoce da to zvuci bas kao na Voxu, morace da menja stosta oko setupa ali i svoje tehnike egzekucije. Pa on samo da promeni onaj sixpence kojim svira i predje na obicnu trzalicu ode mast u propast.

To sve stoji, svako od nas (i od njih, momaka sa malo više kinte, sa imenom i sa određenim stažom u industriji) voli da svira na svom rigu i u svom setupu, samo što mi je malo prejaka tvoja izjava da setap čini gitaristu. Pošto ne čini. Dakle, možda je Džimi imao vetar u leđa od strane raznih sponzora i tako to, ali ja to apsolutno ne smatram presudnim u onome što sam čuo od njega. Neke stvari se ne mogu dobiti niti nadomestiti hardverom. Možda je on bio bulja uživo više nego što nije, ali ja o tim stvarima ne znam, i mogu da ga procenjujem samo na osnovu onoga što sam čuo sa onih crnih komada plastike koje imamo ja i moj ćale. Dovoljno mi je da imam saznanje da je to odsvirao on, sam, svojim prstićima, i sa time sam ok, i na osnovu toga mogu da izvagam njegov talenat i sposobnost. Koji za mene nisu upitni. Dakle, tu je taj gruv, mast i ludilo, makar zvučao ovako ili onako. Gudriran ili ne. Sponzorisan ili ne. A pisane biografije i ostali spisi na papirusu me vaistinu ne interesuju, sve dok mogu da dobijem audio informaciju.

[Dersu Uzala]

Nema frke sefe, ziv bio. Ne kazem da setup ili ton cine sve muzicare, ali neke da. Ne znam kako ti to nije jasno, no boze moj. Lepo ti pise na onoj drugoj temi gde sam malopre okacio intervju sa Van Haleonm iz '80. godine. Sam Eddie kaze da kad pokupi u sake Gibson ES335 bez kurble, pocne da svira potpuno drugacije i svira mu se jazz i fusion, objasnio ti je tamo. Posto od toga leba nema, objasnio je da onda ne svira 335 nego ovo sto svira. To ga onda tera da bude Van Halen kakvog ga mase poznaju i placaju za taj show. Pitanje je koliko bi ljudi slusalo Van Halena kako sedi (vrlo bitno je da sedi, procitaj intervju) i jazzira. A on to moze. Znaci njegovo razmisljanje je uslovljeno opremom i obrnuto, ono sto hoce da oCvira uslovljava odredjenu opremu. Jesus.

[Dersu Uzala]

On Saturday, October 8th, 1966, a guitarist named James Marshall Hendrix - better known as Jimi Hendrix - made a pilgrimage to a music shop on Uxbridge Road, Hanwell, West London, England. His mission? To meet the man who made the amps he’d fallen in love with and also happened to share his first two names:
James Marshall - a guy better known as Jim Marshall...

Jimi’s introduction to Marshall amps, and ultimately Jim himself, all happened in a matter of weeks in the Autumn of 1966. Hendrix flew to England on September 24th and, according to legend, his luggage on this transatlantic trip was minimal – a couple of shirts, some hair-rollers and, of course, his beloved guitar which he carried on board with him. On landing in London, Jimi wasted no time in taking the London rock scene by storm, even jamming with the English guitarist hailed by many as “God” and literally blowing him off the stage. Jimi was quickly impressed by both the look and sound of the Marshall stack and decided that’s what he wanted to use. As already mentioned, Jimi was determined to meet the man behind Marshall amps who also happened to share his name. And, as good fortune would have it,Hendrix’s newly recruited drummer, Mitch Mitchell, used to work at Jim Marshall’s shop and also took drum
lessons from him, so a formal introduction was a given!

As Jimi would later be reported as saying about this lucky coincidence and also his meeting with his namesake:
“Another thing about Mitch is that he was the one who introduced me to Jim Marshall, who was not only an expert on drums, but the guy making the best guitar amps anywhere. Meeting Jim was beyond groovy for me. It was such a relief to talk to someone who knows and cares about sound. Jim really listened to me that day and answered a lot of questions. I love my Marshall amps; I am nothing without them.”

Jednostavno, o tome pricam. Eto, iz Jimijevih usta.


http://www.marshallamps.com/images/mars ... l%2009.pdf

[Rocket Roll]

Ali ako otmes Dzimiju Marshall Super Lead-ove, ode sve dodjavola.

Zanimljivo će ti biti da saznaš kako je većina Džimijevih studijskih snimaka napravljena kroz razne Champione, Bassmane, Dual Showmane.

Najveća konstanta u Džimijevom rigu su bili Stratovi, a ni oni nisu bili "obavezni".

[Sava]

А какве везе има све ово на неколико страна са дилемом Фендер или Гибсон?

Друго, када сагледавате нечију величину или значај морате то да ставите у временски контекст јер када га извучете и поставите у данашње време нормално ја да то изгледа друкчије. Исто се односи и на Хендрикса и на Фендер/Гибсон гитаре. Врхунски уметници би били врхунски у сваком времену јер схватају промене, новитете и томе се прилагођавају. За то су доказ рецимо Мајлс Дејвис или МакЛафлин који су у сваком времену дали нешто ново и велико. Они који не схватају промене се изгубе и нестану, има бројних примера и за то.

Опрема је (углавном) пратила развој модерне музике и у том светлу су настале и рецимо Лес Пол или Фендер Телекастер гитаре. Па и магнети су се мењали временом па су рецимо 60-тих година исте гитаре звучале друкчије (да кажемо рокерскије) него оне десетак година старије.

Зато нема дилеме Фендер или Гибсон - морате имати обе !!!

[dejankuki]

Зато нема дилеме Фендер или Гибсон - морате имати обе !!!

Tacka!!!

[nenadnenad]

Зато нема дилеме Фендер или Гибсон - морате имати обе !!!

mislis svi desetak ?

telecaster, strat, jazzmaster, jaguar , es 175\ 335, les paul, sg , ...pa akustare

[ac10]

Зато нема дилеме Фендер или Гибсон - морате имати обе !!!

mislis svi desetak ?

telecaster, strat, jazzmaster, jaguar , es 175\ 335, les paul, sg , ...pa akustare

pa od svake po dve