Ljudi, ja zaista volim da koristim naše termine, ali kad postoje, i kad nije nespretno "prepričavanje" stranog termina u pitanju. Zovite to kako hoćete, ali ako ja mogu da iskoritim 1 englesku reč umesto fraze od 5 reči s kojom nije preveden nego "prepričan" engleski termin - žao mi je, koristiću jednu reč, pa nek je sanskrit u pitanju... Rečenice mogu da budu nepodnošljivo rogobatne kada se po svaku cenu insistira na korišćenju domaćih reči.
Taj problem sa engleskim i srpskim... Činjenica je da engleski ima više reči, i razlog za to je što kovanice iz govornog jezika brzo ulaze u upotrebu u zvaničnom jeziku. Nije samo kod instrumenata taj problem u pitanju. Na primer u odevanju, mi ćemo i trench coat, i duster, i rain coat prevesti kao mantil, jer jednostavno nemamo adekvatne reči kao prevod (u nekim knjigama štampanim pre 2. svetskog rata vidim da se koristio termin trenčkot, kao naša redakcija ovog trench coat). Sad se ljudi mnogo štrecaju jer engleski termini ubrzano ulaze u svakodnevni život, pa prisustvuju uživo tom procesu, i ispoljavaju strah, koji nije uvek neopravdan. Ipak, kad bolje pretresete svakodnevni rečnik, videćete da koristimo mnogo reči koje ili su sačuvane u originalu, ili su prošle nekakvu "srpsku redakciju", a zapravo tu ima mnogo nemačkih, francuskih, turskih reči... To je prosto tako. Jezik je živa materija koja se na da zauzdavati tek tako. Ima još jedna bitna stvar. Ono što se na engleskom zove nut, meni su kad sam bio klinac rekli da se zove mostić, a bilo je i onih koji su tvrdili da se to zove konjić. Mnogo su me zbunjivali sa time što sve ima neka 2 naziva.
Mi koristimo reč bistro za ugostiteljski objekat koji pored pića nudi i neke "kratke" i brzo spremljene obroke. Termin smo preuzeli iz francuskog, a oni su ga opet uzeli od Rusa. Kad su posle revolucije mnoge ruske aristokrate našle utočište u Francuskoj, demonstrirali su svoj boemski način života vrlo jasno, pa je bila vrlo česta pojava da u kafanicu utrči neki ruski knez koji insistira da mu na brzaka spreme nešto što može da slisti s nogu, kako bi se što pre vratio piću i partiji karata. Tako je od ruskog "быстро" (što znači brzo, a to su vikali kad uleću u kafanu - Brzo, brzo, brzo...) nastalo "francusko" bistro koje smo i mi prihvatili. Kao što rekoh, jezik je živ i nepredvidiv fenomen...
E sad nešto vezano za temu
Kopana gornja ploča je fraza koju sam najčešće čuo, a čuo sam ponekad i dubljena gornja ploča. Kao amater drvodelja, moram da se složim sa ranije pomenutim argumentima, stvarno se drvo "kopa".
