Šta mislite o EMO muzici?

[Doolio]

pardon, antibiciklisticka prva brigada!

[Duane]

da da, generale, izvnjivam se, druze generale!

[MaLuCkO]

@Doolio, Duane


Napisao bih i ja sad nesto vezano za temu, al' me mrzi posto bi se skoro skroz poklopilo sa tim sto ste vas dvojica napisali .

Btw Stefane, blues je tesko njesra to samo ***** slusaju a ako imas nesto protiv predlazem da to resimo ko ljudi ispred sekretarijata

ispred sekretarijata u 08:30, septembra, prvog... see you there

ma sutra ujutro ispred gajbe da mu ga izkantamo ahahaha!NACI izkantacemo te dok si reko utoka ahahah

[Duane]

go ahead, make my day

[Kristijan]

Hm, da li je uopšte precizno reći da postoji nešto što se zove emo muzika? Ja mislim da nije. Emo po meni egzistira samo kao neki vizuelni koncept, na ničijoj zemlji između goth, punk i nekog androgenog imidža. A zvuk ima toliko elemenata koji postoje u muzici veoma dugo, da mislim da to ne može da se nazove zasebnim pravcem. Iskreno, malo mi je taj imidž odbojan, mada je meni generalno odbojno sve to što deluje kao nošenje "dresa", ili "ratničkih boja" klana. Ja bih se osećao kao da sebe ponižavam kada bi neko mogao da uperi prst u mene i da kaže "Vidi ga metalac/panker/emo/skejter/whatever..."

Duane, je li i Josey Wales koristio tu rečenicu? Ja sve nešto imam utisak da je to govorio Harry Callahan, ali može biti da sam pobrkao...

[MetalFunk]

[Doolio]

Hm, da li je uopšte precizno reći da postoji nešto što se zove emo muzika? Ja mislim da nije. Emo po meni egzistira samo kao neki vizuelni koncept, na ničijoj zemlji između goth, punk i nekog androgenog imidža.

ovo mi govori da nisi procitao moj post na pocetku:) ovaj sad 'emo revival' trip i nema previse veze sa emo muzikom/stilom, a tako se zove jer je valjda zgodno. procitaj sta sam napisao u onom velikom postu pa ces videti o cemu govorim, pravis gresku iz neupucenosti koju pravi 99% ljudi.

[Doolio]

Duane, je li i Josey Wales koristio tu rečenicu? Ja sve nešto imam utisak da je to govorio Harry Callahan, ali može biti da sam pobrkao...

hari, hari:)

[Kristijan]

'Bem li ga, meni se čini da smo kad je sam zvuk u pitanju u suštini govorili o istoj stvari, samo ja nisam ulazio u detalje. E a ovo ko danas sluša emo, i šta se pogrešno ili ispravno tu svrstava, zaista ne mogu da kažem. Meni je sve to malo zamućeno...

[Duane]

Duane, je li i Josey Wales koristio tu rečenicu? Ja sve nešto imam utisak da je to govorio Harry Callahan, ali može biti da sam pobrkao...

harry callahan je, josey wales je samo pljuckao naokol i "reckon'-ovao"... al bilo mi simpaticno da stavim klinta sa ova dva pismejkera mesto onog rucnog topa

[MetalFunk]

[turbosarma]

sve najgore...............

[Doolio]

'Bem li ga, meni se čini da smo kad je sam zvuk u pitanju u suštini govorili o istoj stvari, samo ja nisam ulazio u detalje. E a ovo ko danas sluša emo, i šta se pogrešno ili ispravno tu svrstava, zaista ne mogu da kažem. Meni je sve to malo zamućeno...

pa ne, zvuk je klasican pank i hc pank, nista specificno, samo su tekstovi 'emotivni'. i to je to. zanr kao takav i nema neke druge osobenosti. ovo danas neki nazivaju 'treci talas', mada meni ovo ne lici na taj izvorni emo uopste i pre mislim da je termin 'emo' koji se sada koristi potpuno nevezan za muziku, nego, eto, klinci se nalozili da budu neki tuzni dark gej fazon i nasli termin emo. zato ja ovde i piskaram toliko jer emo bendova ima od groznih do odlicnih, kao i u bilo kom zanru, a tokio hotel nije emo nikako, a imam utisak da ljudi pogresno zakljucuju sta je emo bez nekog informisanja, pa kao mislim da to 'nije fer' prema emo zanru. znaci, recenica tipa 'tokio hotel je grozan i emo je sranje' nema nikakvog smisla jednostavno jer tokio hotel nema veze nikakve sa emo zanrom. ko jedna moja ortakinja koja je u fazonu 'taj metal ne volim, to bon dzoni i ostalo'. treba se upoznati sa necim, pa onda kritikovati ili hvaliti. a ovi 'emo' klinci nemaju pojma sta je emo zanr isto kao sto emo pljuvaci nemaju pojma uglavnom.

[Kristijan]

E posto sam ja u real timeu ispratio bendove za koje se tvrdi da su zacetnici zanra, a u to vreme nisam imao pojma da to bilo ko karakterise kao emo, to je za mene bio DC punk (za moj ukus nekako moodastiji i zanimljiviji od Brit punka) zato ja i kazem da je meni emo kao zanr vrlo cudna "pojava", vise mi deluje kao projekat izdavackih kuca. Uh, moram da idem, ali pisacu danas cim stignem...

[Kristijan]

Elem, ja imam neki čudan osećaj, a slobodno me zovite paranoikom zbog toga, da izdavači vole da fabrikuju žanrove, i da se izvođačima lepe žanrovske etikete zbog fan baze. Jer kad ti 5 bendova etiketiraš kao emo, onda imaš tamo nekog klinca koji će, da bi se osećao kao deo ekipe, da kupi album svih 5 bendova, a ne samo od nekog koji se njemu baš baš dopada. OK, danas je ta prodaja albuma malo smešan termin... ali eto, možemo umesto prodaje albuma da pomenemo prodaju koncertnih karata ili bilo čega drugog vezano za bendove.

Kao što sam rekao, kada sam ja u jednom trenutku ukapirao da se za neke bendove koji su me interesovali u osnovnoj i srednjoj školi kaže da su to prvi emo bendovi, ja sam se veoma zbunio. Mislim da niko od nas to tada nije tako posmatrao. Jer kada bih to tako posmatrao, onda bih se definitivno još više zbunio. Onda bi po meni, budući da su isprva krenuli kao bend koji je iznikao iz novotalasnog nasleđa, U2 sa albumima October i Unforgettable Fire bili emo bend. A šta tek da kažem za Joy Division ili The Cure? Ili čak The Mission? To je taj idiotizam lepljenja etiketa... I novinari i kritičari su tu takođe veliki krivci, lakše im je za rad da neke bendove povežu istom mašnicom, pa nema veze što to baš i ne ide, svakako im je lakše za rukovanje tako. Šta sad to znači, da emo bendovi imaju tapiju na emocije? Kakva kratkovidost...

Ne mogu da se setim gde sam to pročitao, da li je komentar na neki youtube klip, ili komentar sa nekog foruma. Tek, piše čovek da je zbunjen. Kaže da ovi klinci što danas sebe vide kao emo klince slušaju baby punk i oblače se kao što su se dark/goth likovi oblačili osamdesetih i devedesetih. Delimično se slažem, to jeste donekle tako. Svašta nakalemljeno, bukvalno isprojektovan žanr, a ničeg novog nema u tome, odnosno ničeg što bi bilo dovoljno da sad kažemo da je to sasvim zaseban žanr.

E sad, tu se svakako dolazi do one urnebesne situacije kakvu imamo i sa klasičnom i jazz muzikom. Free jazz, fusion, dance hall jazz iz 40-ih... Koliko to zaista ima dodirnih tačaka? Ili ovi što kažu da slušaju klasičnu muziku... pa onda ispada da slušaju sve od srednjevekovnih napeva, preko renesanse i baroka, pa onda i preko klasicizma koji bi jedini zaista mogao da se zove klasična muzika, do muzičkog impresionizma... i kao sve im se podjednako sviđa... mislim, loži babu... Sve je to sa klasifikovanjem toliko nategnuto i naporno da nemam reči.

Od DC ekipe koja je izgledala kao da se snabdevaju odećom kod Vojske spasa ili u bilo kom second hand shopu, do namontiranih i našminkanih klinaca danas... I sve to da se smesti u siti koš? Meni to malo smrdi...