Šta biste želeli da čujete na domaćoj sceni?!

[laza]

Ja moram da priznam da ne bih nikako voleo opet slušati pokušaje rokenrola filovanog našim narodnim motivima. To može da se radi tamo gde je okvir kudikamo širi, u džezu, u klasičnoj muzici, pa se i radilo, i nije ispadalo bogznakako: svako čudo za tri dana.

Uvek mi bude žao kad čujem pametne klince, one najbistrije i najosećajnije, koji su istinski podmladak naše izbubecane i dezorijentisane nacije, kad razlažu kako u rokenrol treba uneti "nešto naše"; to jest, da ne bismo bili epigoni, treba stvarima da damo lokalnu boju. To je, nažalost, privid, ili još gore, to je fundamentalna zabuna. Ako sam roker, onda ne nudim "nešto naše" nego nešto moje: rokenrol zahteva ličnu obojenost, ne lokalnu, jer lokalna je kolektivna. To je kao one odveć poznate situacije kad našeg čoveka negde na Zapadu zamole da se predstavi nečim svojim, ličnim, na šta on potegne nešto typisch serbisch. Lepo i krasno, ali čoveče, nisu te to pitali...

E, tako isto prolazi i prolaziće svaki roker koji povuče na folk. Od rokenrola tu naposletku ne ostaje ništa, nego spadneš ili u turbofolk ili u world music: od onog prvog, ako se iole čuvaš, sačuvaćeš se, ali od world music --koja već u startu znači third world music-- jedino Bog ako te sačuva. Pa ako hoćeš i možeš da budeš Bregović ili Lajko ili Luis ili koznašta/bogznašta, bićeš Bregović, ili Lajko, ili Luis, ili koznašta/bogznašta od karijere, sa sve orkestrom -- ali roker biti nećeš, nikad, nikad: ideš na policu pored Šabana, ne ideš na policu pored Jaggera, i to je to.

A zbog ovoga sam u stvari započeo ovaj post:

Fali iskrenosti! Svi nesto glume, prilagodjavaju se misljenima, svoj stav kriju kao zmija noge... Svi ko Trotersi, strucnjaci za marketing, osluskuju trziste, a scena isprazna [...]

Sušta istina. Samo nek se ima u vidu da i ta druga pošast, kao i ona prva, potiče iz slavnih --naoko slavnih!-- vremena jugoslovenskog rokenrola. Ta jeres pametnog, urbanog i praznog, iliti cakum-pakum-vakuum, takođe ima svoje jeresijarhe, po imenu Idole, čija se koliko-god-išnjica tu skoro proslavljala po beogradskoj štampi.

To su, eto, koreni zla koje nas ne pušta ni odovud ni odonud: Bregović i Divljan -- Šešelj i Čeda srpskog rokenrola.

[nebojsak]

Ja moram da priznam da ne bih nikako voleo opet slušati pokušaje rokenrola filovanog našim narodnim motivima. To može da se radi tamo gde je okvir kudikamo širi, u džezu, u klasičnoj muzici, pa se i radilo, i nije ispadalo bogznakako: svako čudo za tri dana.

Uvek mi bude žao kad čujem pametne klince, one najbistrije i najosećajnije, koji su istinski podmladak naše izbubecane i dezorijentisane nacije, kad razlažu kako u rokenrol treba uneti "nešto naše"; to jest, da ne bismo bili epigoni, treba stvarima da damo lokalnu boju. To je, nažalost, privid, ili još gore, to je fundamentalna zabuna. Ako sam roker, onda ne nudim "nešto naše" nego nešto moje: rokenrol zahteva ličnu obojenost, ne lokalnu, jer lokalna je kolektivna. To je kao one odveć poznate situacije kad našeg čoveka negde na Zapadu zamole da se predstavi nečim svojim, ličnim, na šta on potegne nešto typisch serbisch. Lepo i krasno, ali čoveče, nisu te to pitali...

E, tako isto prolazi i prolaziće svaki roker koji povuče na folk. Od rokenrola tu naposletku ne ostaje ništa, nego spadneš ili u turbofolk ili u world music: od onog prvog, ako se iole čuvaš, sačuvaćeš se, ali od world music --koja već u startu znači third world music-- jedino Bog ako te sačuva. Pa ako hoćeš i možeš da budeš Bregović ili Lajko ili Luis ili koznašta/bogznašta, bićeš Bregović, ili Lajko, ili Luis, ili koznašta/bogznašta od karijere, sa sve orkestrom -- ali roker biti nećeš, nikad, nikad: ideš na policu pored Šabana, ne ideš na policu pored Jaggera, i to je to.

A zbog ovoga sam u stvari započeo ovaj post:

Fali iskrenosti! Svi nesto glume, prilagodjavaju se misljenima, svoj stav kriju kao zmija noge... Svi ko Trotersi, strucnjaci za marketing, osluskuju trziste, a scena isprazna [...]

Sušta istina. Samo nek se ima u vidu da i ta druga pošast, kao i ona prva, potiče iz slavnih --naoko slavnih!-- vremena jugoslovenskog rokenrola. Ta jeres pametnog, urbanog i praznog, iliti cakum-pakum-vakuum, takođe ima svoje jeresijarhe, po imenu Idole, čija se koliko-god-išnjica tu skoro proslavljala po beogradskoj štampi.

To su, eto, koreni zla koje nas ne pušta ni odovud ni odonud: Bregović i Divljan -- Šešelj i Čeda srpskog rokenrola.

Лепо речено. Да додам још да ми се сере од било које такве варијанте - шта би требало да се свира. Сад је актуелно то са нечим својим локалним, не би ме чудило да се ускоро прометне у неки неформални морални допис. Свираш оно што је у теби и што треба да изађе, а чим се крене у размишљање шта би требало свирати/понудити Западу (што врло добро указује на следећу лошу особину у нас - све се ради да би се неком допало или понудило), ту нема ничег аутентичног.

То ме подсећа на оне ситуације кад цимаш неког да правите бенд, и он те пита "а шта ћемо да свирамо?" Немам појма шта ћемо да свирамо, свираћемо оно што направимо.

[nenadnenad]

Ima jako malo ili nimalo ljudi koji imaju svoj neki stav , koji ga iznose i koji se ne izvinjavaju zbog toga.Najlakse je titrati jajca svima i biti sa svima dobar.I neki pametni ljudi obicno stoje malo po strani, pustaju da govna teku i kad im se ukaze prilika gledaju da nikome ne stanu na prste.
Danas sam bas smarao zene u civilnoj vojsci povodom radio voditelja.Sat vremena ode na kulturne zabavnjake i na pogadjanje koji je predmet u studiju ili na koju zivotinju misle.Pa onda ima glasanje za pesmu, odabere se 5-10 pesama koje se tokom emisije poslusaju 100 puta i onda nakon sto deca posalju sto hiljada poruka u retardiranoj maniji , izvuce se pobednik i slusa se po 101. put neka pesma.Ne znam za druge ljude, al jbm mu mamu, to je totalno nazadno i zaglupljujuce al ko ce razmisljati o bilo cemu.

[Bluesko]

Свираш оно што је у теби и што треба да изађе, а чим се крене у размишљање шта би требало свирати/понудити Западу (што врло добро указује на следећу лошу особину у нас - све се ради да би се неком допало или понудило), ту нема ничег аутентичног.

[cccira]

Свираш оно што је у теби и што треба да изађе, а чим се крене у размишљање шта би требало свирати/понудити Западу (што врло добро указује на следећу лошу особину у нас - све се ради да би се неком допало или понудило), ту нема ничег аутентичног.

Nebojsa takes the cake!

[nebojsak]

Pa ne, stvarno ne bih da zvučim moralizatorski, ali ja jednostavno ne mogu da pojmim to razmišljanje unapred. Ok, to je normalno kad počinješ da sviraš, pa ti se sudaraju početni uticaji i nemaš pojma šta bi radio, ali posle 5-10-20 godina, ako si normalan u glavi, imaš već formiran svoj fazon sviranja i onoga što obično izlazi iz tebe, a to je mešavina svih dotadašnjih uticaja (kod nekog više, kod nekog manje, u zavisnosti od širine onog što se sluša). I sad ja posle 20 godina sviranja treba da prihvatim da je odjednom došlo vreme da ponudim nešto svoje™ nekom Zapadu™. Prvo, šta ako mene ne zanima šta bi neko drugi voleo da čuje od mene? Drugo, ako nemam to u sebi od početka, neću ga ni gurati na silu. Treće, kao što je Laza lepo rekao, to zapravo spada pod suvi kolektivizam, i podseća me na one religiozne fundamentaliste kojima je čudno što neko ne smatra da je pripadnost religiji geografski determinisana, i nije im jasno kako ja mogu da ne budem pravoslavni hrišćanin pošto sam rođen i živim ovde, a nisam nacionalna manjina, nego većina.

Dakle, ono što izađe kad opališ nekoliko rifova bez preteranog razmišljanja, to si ti, i kapiram da bi situacija bila mnogo bolja i ne bi bilo ovakvih tema kada bi se svi malo više bavili time, a ne očekivanjima da čuju nešto određeno od nekog drugog.

[Duane]

Свираш оно што је у теби и што треба да изађе, а чим се крене у размишљање шта би требало свирати/понудити Западу (што врло добро указује на следећу лошу особину у нас - све се ради да би се неком допало или понудило), ту нема ничег аутентичног.

cist zen... ocu reci muzika

[Bach]

Dakle, ono što izađe kad opališ nekoliko rifova bez preteranog razmišljanja, to si ti, i kapiram da bi situacija bila mnogo bolja i ne bi bilo ovakvih tema kada bi se svi malo više bavili time, a ne očekivanjima da čuju nešto određeno od nekog drugog.

Ovu temu sam otvorio bas zbog ovih razloga... da vidim sta ljudi misle o tome, i da li uopste postoje ocekivanja necija? I ponovicu neciji post (ne znam tacno ciji) Nebojsa takes the cake! ja pravim muziku za koju mislim (ili sam umislio) da je nesto sto se definitivno nije culo ovde a ni sire ali jos nemam autorska prava na to pa ne sirim previse... cim uradim nesto po tom pitanju stavicu link da cujete... btw, ne ocekujem da necija ocekivanja mojom muzikom budu ispunjena.

[Duane]

ma nema muzika puno veze sa mislima, ja mogu da mislim jedno, a da radim drugo ili pak obrnuto... ono sto ispadne napolje, usled nesebicne i bezciljne "kreacije" je to... sto kaze tajsen deshimaru - bez cilja i koristoljublja

[nebojsak]

Misli se o aranžmanu, muzika izleće.

[nenadnenad]

ne mora ni muzika da izlece...
vasa prica me podseca na krstaski rat protiv razmisljanja o tome sta se svira tj protiv ljudi koji "nemaju dushu"

[Duane]

ne mora ni muzika da izlece...
vasa prica me podseca na krstaski rat protiv razmisljanja o tome sta se svira tj protiv ljudi koji "nemaju dushu"

neso, neso, svi "imaju dusu"

[+Hopkins+]

ja pravim muziku za koju mislim (ili sam umislio) da je nesto sto se definitivno nije culo ovde a ni sire ali jos nemam autorska prava na to pa ne sirim previse...

Koliko god mislio da muzika koju sviraš nije nikada viđena ranije, znaj da siurno postoji neko ko je to radio još pre tebe i postoji velika mogućnost da je to radio bolje. Mislim da je takvo razmišljanje zdravije i da ćeš praviti bolju muziku.

Да додам још да ми се сере од било које такве варијанте - шта би требало да се свира. Сад је актуелно то са нечим својим локалним, не би ме чудило да се ускоро прометне у неки неформални морални допис. Свираш оно што је у теби и што треба да изађе, а чим се крене у размишљање шта би требало свирати/понудити Западу (што врло добро указује на следећу лошу особину у нас - све се ради да би се неком допало или понудило), ту нема ничег аутентичног.

То ме подсећа на оне ситуације кад цимаш неког да правите бенд, и он те пита "а шта ћемо да свирамо?" Немам појма шта ћемо да свирамо, свираћемо оно што направимо.

Hehehe, pa zar tvoj bend prvi ne ubacuje vizantijske skale i balkanski melos u post hardcore metal svirku?

[Bach]

[quote="+Hopkins+"]
Koliko god mislio da muzika koju sviraš nije nikada viđena ranije, znaj da siurno postoji neko ko je to radio još pre tebe i postoji velika mogućnost da je to radio bolje. Mislim da je takvo razmišljanje zdravije i da ćeš praviti bolju muziku.

Lepo sam stavio u zagradi (ili umislio), sta vise, ja nisam uopste ubedjen u to... nego cisto posle dosta vremena cesljanja po netu za slicnim stvarima nisam nasao nista... tako da mogu sa sigurnoscu da tvrdim da niko POZNATIJI bar nije kombinovao te stvari, ali nesto veoma slicno (ne isto) jeste naravno odakle sam ja i dobio ideju... a sto se tice Srbije pa i SFRJ tu tek mogu da stavim pecat... Ako je neko to vec uradio meni je stvarno drago, ja ne zelim nikakvu titulu inventora...

[pax404]

Pa sto onda pitas sta bi voleli da cuju? Ako imas svoju muziku teraj, guraj, pa kako bude.