Dragi Lazo, evo pokušaću da ti budem, što duhovito kažeš, degustator. Ali pre nego što počnem da rasuđujem o pesmi koju si napisao, moram pošteno da prijavim nešto što može da me učini nedovoljno objektivnim. Slutim, možda pogrešno, da se sve tvoje iskustvo sa kapitalizmom svodi na ovo godina otkad u Srbiji prakticiramo taj poredak. Međutim, kapitalizam nije uvek i svugde ovakav. Svaki slobodan poredak biće bezdušan ako su bezdušni ljudi; a ljudi u Srbiji, mada vole sebe da zamišljaju kao duševne, zapravo su dobrim delom skotovi koji beskrupulozno zlorabe slobodu čim je imaju: grabljivi, nesolidarni, bezosećajni, nečovečni; prosto, varvari, koje novi poredak, za razliku od staroga, ne sputava. To je uzrok što nam je ovako.
Imam, dakle, da ti priznam da tvoju pesmu smatram, što se sadržine i poruke tiče, kao oveštalo levičarsko nagvaždanje kakvo bi priličilo možda restlovima vojnih penzosa kojima se potkraj života desilo da im propadne zemaljski raj u režiji druga Tita, ali ne može, u normalnim okolnostima, da priliči nikome mladom i kreativnom. Ne ljuti se, moram da ti kažem. Uostalom, znam da vas ima poviše takvih. To je strašno, i to pokazuje da okolnosti nisu ni blizu normalnog: još je mnogo gore nego što se na prvi pogled čini, ne može se disati, udara u mozak, toliko da se u mladim i dobrim glavama rađaju dokazane gluposti poput komunizma.
To bi bio neprijatni deo moje poruke. Sad nešto prijatnije. Uprkos svemu, simpatično mi je što si napisao tu pesmu. Taman da stoput nisi u pravu, opet -- to što si napisao nije ogled iz političke ekonomije zasnovan na falsifikovanim podacima (taj posao je za vas levičare kadikad obavio Karl Marx), nego je to pesma, iskrena pesma o nečem važnom, napisana u ovoj šalabajzersko-hohštaplerskoj sredini koja najviše voli kad pevaš
em o nevažnom
em neiskreno.
A sad pojedinačne zamerke. Ne znam kako drugi, ali mene si odmah na početku natociljao da čitam, što bi se reklo, u pogrešnom ključu. Kad sam pročitao
Ja sam covek koji cini sve da bi tebi bilo bolje
Ja sam covek koji radi sve protiv svoje volje
meni je to izgledalo kao ljubavna pesma na temu
Dosta bre ženo; i kad sam iza toga pročitao
Ja sam covek koji rinta po celi dan i noc
to me je još izvesnije podsetilo na
A Hard Day's Night. Ali kad je stiglo
Samo da bi ti stekao neogranicenu moc
to mi je bio totalni zbun. Kako sad "stekao"? Greška u kucanju? Ili pesma na gay temu? I kakvu to "moć"? Sve u svemu, morao sam da doguram čak do refrena da bih shvatio o čemu se radi. To nije preporučljivo, pogotovu što će nejasnoća trajati još duže kad se pesma bude slušala nego ovako kad se čita.
Jer to je kapitalizam!
To je diplomatski fasizam!
Posle nešto razmišljanja zaključio sam da bi "diplomatski fašizam" moglo da znači "fašizam u rukavicama" -- ali ne bih se zakleo. Ako i jeste to, nisam siguran da će se razumeti.
Drustvo si podelio u dva sloja
Bitno je da uziva pozadina tvoja
Kako to jedan gazda podelio društvo? Sad se lepo vidi da s drugim licem jednine nisi napravio dobar posao. Bolja bi ti bila množina, već od prve strofe, koja bi bar utoliko postala jasnija ("...da bi vama bilo bolje" itd.). U ovoj strofi propala bi rima (jer više ne bi imao "tvoja"), ali to nije šteta, jer ti ona "dva sloja" ionako deluju usiljeno. Mogao bi, na primer, da rimuješ
dva sveta sa
vaša dupeta, ili tako nešto.
Ali radnicka je klasa oruzje opako
Oružje podrazumeva nosioca/korisnika, ono ne dejstvuje samo. Ko je taj koji će se poslužiti radničkom klasom kao oružjem?
Odavno nam je preselo da zivimo ovako
Može da nam
presedne (ili
prisedne) neki pokušaj, poduhvat (naš ili tuđ), neka određena prilika i sl. Naprotiv, opšte i trajne situacije (kao što je ta koju spominješ, "da živimo ovako") mogu da nam dosade, dojade, dodijaju, dotežaju, dozlogrde, dokurče, dopizde, i možda još ponešto, ali ne mogu da presednu.
Srpski narod ce nastradati zbog sake ljudi
Srpski narod ce nastradati zbog njihove zle cudi
Majku mu, levičar si: batali srpski narod, dosta ti je Srbija, a i ritam je bolji: "Srbija će stradati" itd.
Kolaps sistema se samo odlaze
I to niko zaustaviti ne moze
Ne valja rima, osim ako ne govoriš kao beogradska sitna dečica, čiji su heroji
Sunđer Bab i
Jagadica Babica: u tom slučaju rimuje se
adlaže i
ne maže, skoro besprekorno.
BTW, najveci problem mi je da tekst bude dostojan instrumentalne pratnje.
Pa jeste, meni nije nikad bilo jasno kako to vi neki prvo pišete tekst pa tek onda muziku. Muziku na tuđ tekst, to još kapiram, ali ovako...
