Moderators: dejankuki, Trooper, muki17
Ne ne ne, pazi, meni je Isis genijalan bend, stvarno, cak ih bas u poslednje vreme dosta slusam! A ovo drkos sam cisto rekao kroz salu, a i zbog toga sto mi je mozda malo krivo jer sam siguran da bi ovi nasi ProsveceniStalker wrote:i meni je gotivniji konsekrejšn, ali nazivati isis drkošima je ipak dosta uvredljivo ne samo za post-rock, već i za celokupnu muziku
bili rame uz rame sa njima da su sa iste scene (citaj da nisu iz usrane Srbije 
)!
Probaj Google Translate prvo na engleski, pa na srpski, zabavno je.Stalker wrote:lepo je znati da eho dopire izvan serbije, al teško da nam taj link išta vredi
good pointBaalBehrit wrote:Probaj Google Translate prvo na engleski, pa na srpski, zabavno je.Stalker wrote:lepo je znati da eho dopire izvan serbije, al teško da nam taj link išta vredi
Ko ste, gde ste, kuda idete?
Matija: Mi smo Consecration, na pocetku smo neceg divnog i velikog i idemo do samog vrha svega!
Novi album je, može se reći, studijska verzija koncertnog albuma. Da li ste možda ipak menjali na strukuri nekih pesama?
Matija: Najvaznija promena je prelazak sa engleskog na srpski jezik. Aranzmanskih promena je mozda bilo vrlo malo, ali te pesme tokom mnogobrojnih nastupa i dalje evoluiraju, jer je to slucaj sa svom muzikom koju pravimo. Stagnacija je jednostavno nedopustiva.
Danilo: Nasa muzika se uvek menja. Cak i nase stare pesme uvek uzivo dobiju malo drugacji oblik. Nasi fanovi ocekuju od nas da se menjamo i to je sjajno!
Da li ste zadovoljni zvukom albuma? S moje strane, nemam zamerke. Ispravite me ako se ne slažete, ali mislim da i kod nas ima sve boljih mogućnosti da se snimi album sa dobrim zvukom.
Matija: Prilicno smo zadovoljni, s obzirom na to da je album sniman „live“, dakle sve odjednom, uz kasnije dodavanje nekih gitarskih deonica, klavijatura, semplova, vokala... Moguce je sada i kod nas snimiti album sa zadovoljavajucom produkcijom ali vrlo je bitno da bend u startu vrlo dobro zna sta zeli od tog svog snimka i finalnog, miksovanog i masterizovanog proizvoda.
Danilo: Tako je. Najvaznije za bend je da pre ulaska u studio tacno zna sta hoce. Ako clanovi benda to ne znaju, ni najskuplji studio na svetu ne moze da napravi pesme umesto njih. Sto se produkcije naseg albuma tice, vec smo dobili neke kritike da na teritoriji cele Srbije, Jugoslavije i Balkana bolji album nikad nije snimljen i to je zaista ogroman kompliment.
Nikola: Iskreno i bez neke skromnosti, mislim da album sa ovakvom u Srbiji nije snimljen od : «Ako imaš s kim i gde» od Block Out-a. Marko je odličan producent i vrlo smo zadovoljni kako je odradio produkciju i sam proces snimanja.
Došlo je i do promene na mestu basiste...Kako je došlo do toga i gde ste pronašli zamenu?
Matija: Lazar jednostavno zbog mnogobrojnih obaveza u zivotu nije vise bio u mogucnosti da pruzi bendu sebe 100% i slozili smo se da je bolje i za njega i za nas da je bolje da nadjemo nekog ko je u mogucnosti da se potpuno posveti bendu. Ivan je nas dugogodisnji prijatelj pa cak i vise od toga i bio je logican izbor jer je sjajan muzicar koji odlicno poznaje muziku consecrationa.
Nikola: Ivan takođe sprema odličan roštilj! J On nas je još ranije nekoliko puta vozio na svirke, a pošto je i pre ulaska u bend bio fan Consecration-a, već je znao sve pesme, tako da mu nije bio problem da se prilagodi.
Danilo: Da da, rostilj koji nam je Ivan spremio u Backoj Topoli dan posle koncerta je bio nezaboravan! J
Ko je zaslužan za muziku i tekstove?
Matija: Muziku stvaramo svi zajedno, pocevsi sa individualnom idejom koja moze da dodje od bilo kog clana u bendu. Ideja se na probama razvija zajednickim snagama. Do sad je Danilo bio zaduzen za sve tekstove, ali ko zna, evolucija Consecrationa se proteze u razlicitim pravcima pa se mozda i to promeni na neki nacin.
Danilo: Uglavnom je tako kako Matija kaze. Neko donese svoju ideju i onda svi zajedno radimo na tome. Neke nove pesme ce biti bazirane na pocetnim idejama koje su doneli Nemanja i Nikola, sto ranije nije bilo slucaj. Kod nas je sve moguce J
Nikola: Trudimo se da svi učestvujemo u muzičkom delu, a što se tiče tekstova, mislim da je uvek najbolje da pevač (u ovom slučaju Danilo) piše tekstove jer on najbolje može da se poveže sa emocijom i snagom koju je hteo da iskaže.
O čemu se radi u tekstovima? Da li su viče lične prirode ili fantazije, slike osećanja i sl....?
Matija: Tekstovi doticu razlicite teme, ali najbolje je iz teksta uz zvucnu podlogu graditi sopstvenu interpretaciju, izazvanu emocijama koje nastaju dok slusate muziku.
Danilo: Tekstovi se doticu svakakvih tema – reinkarnacije, religije, ljubavi, nostalgije... Ne volim previse da objasnjavam svoje tekstove, jer mislim da je najbolje da svako procita ono sto zeli da vidi u njima.
Danilo, za tebe već znam iz davnijih vremena Butcherian Vibe-a, koji časopis si i ostavio. Da li si se bavio pisanjem kritika, reportaža i sl. posle toga? Da li se možda baviš pisanjem poezije ili proze?
Danilo: Nakon Butcherian Vibea povremeno pisem recenzije albuma za Popboks.com. Osim recenzija, uradio sam i intervju sa Mogwai kada sam ih gledao u Zagrebu pre dve godine. To je bio odlican koncert i clanovi benda su sjajni ljudi! Svu poeziju koju napisem uglavnom iskoristim za Amaranth ili Consecration, no desava se naravno da se ni svi tekstovi ne mogu uklopiti u muziku. Prozu ne pisem toliko, ali sam vodio neke vrste dnevnika u tinejdzerskom periodu, koje sam u skorijem periodu slucajno pronasao i prisetio se divnih dana svog odrastanja. Prelistavajuci ih ponovo posle toliko godina setio sam se toliko smesnih i zabavnih stvari koje sam mislio da sam zaboravio, i cim sam ih procitao, morao sam odmah da pozovem svog prijatelja Marka da mu sve to ispricam i tako smo se zajedno prisetili svih tih ludih stvari koje smo preziveli odrastajuci zajedno.
Čime se bavite u „normalnom“ životu?
Matija: Graficki dizajn i fotografija.
Danilo: Muzika je sav moj «normalan» zivot J ako ne sviram sa nekim od bendova, onda radim kao tonac na svirkama drugih bendova, ili ponekad pisem recenzije albuma, sto je redji slucaj.
Nikola: Ja se, kao i Matija, bavim grafičkim dizajnom i fotografijom, kao i računarskim mrežama.
Kad i kako vas je dodirnuo tvrđi zvuk?
Matija: Poceo sam da slusam Iron Maiden sa 6 godina i istog trenutka se zaljubio u bubanj! Kasnije se to preko thrash metala razvijalo u neki death/grind fanatizam. Danas preferiram Meshuggah, Dillinger Escape Plan, Gojira, Mastodon, Sikth... Ali to je samo jedan mali delic svega sto volim i slusam.
Danilo: Prvi metal bend koji mi se dopao bio je W.A.S.P. davne 1989. godine kada je Jadranka Janković pustala stalno pesmu Forever Free na Trecem kanalu J Uz starijeg brata, koji je poceo uz Guns N' Roses, otkrio sam i Def Leppard, Skid Row, Iron Maiden, Metallica, Megadeth... Kasnije je brat presao na Napalm Death, Suicidal Tendencies i DRI, a ja na Sepulturu i Panteru. Tek 1996. sam zavoleo mracniji metal, Tiamat, Anathema, Amorphis, My Dying Bride... Ta scena je tad bila jaka i pratio sam pomno celu tu undeground scenu. Negde u to vreme sam otkrio i Neurosis, secam se kad je stariji brat kupio vinil Souls At Zero. In the Woods... su me uputili na prog rock i King Crimson, a Anathema i Tiamat na stari Pink Floyd. U medjuvremenu sam zavoleo sve i svasta, od elektronike kao sto su Aphex Twin, Autechre i Fennesz, preko jazza (Miles Davis), alternative (Slowdive, Swans, Radiohead), post rocka (Mogwai, Godspeed You Black Emperor!), novog metala (Opeth, Tool, Isis)... Lista je zaista predugacka.
Nikola: Ja sam počeo da slušam Metallicu kao mlađi, ali ubrzo sam se prebacio na black metal jer Metallica nije mogla da zadovolji moj mladi buntovnički duh i prkos okolini i roditeljima. J Emperor mi je i dalje jedan od omiljenih bendova, album «Prometheus» je remek delo. Death (bend) je puno uticao na mene. Nakon toga sam počeo puno da istražujem i da slušam puno različitih bendova, krenuo sam sa doom metalom i Anathemom i My Dying Bride-om, pa sam se zainteresovao za Neurosis, Isis i Melvins, nakon čega je logično bilo da počnem da slušam post-rock, tako da stvarno volim puno različitih stvari da slušam, čovek mora 'unapređivati' sebe raznovrsnom muzikom.
Da li ste možda svirali i u nekim drugim grupama pre Consecration? Ili trenutno, paralelno s Consecration...? Znam samo za E-Play....
Danilo: Amaranth je moj akusticni projekat koji je nastao 1999., dakle godinu dana pre Consecration-a. Snimljeno je nekoliko pesama, a mozda zavrsim koncano prvi studijski album za Amaranth do kraja godine. Sa E-Play sviram vec dve godine drugu gitaru i jako prija samo svirati gitaru u nekom bendu a da pritom ne moram i da pevam J The Force je bio jedan zanimljiv eksperimentalni projekat u kome sam svirao kad sam imao 14 godina, moglo bi se opisati kao neka mesavina Velvet Undergrounda sa pompeznoscu jednih Queen npr. Taj period mi je sigurno pomogao da se muzicki unapred oslobodim svih stega i zanrova.
Matija: Unsub, sa Daliborom Vucicem koji sad vodi svoju kompaniju za izradu gitara Wood Guerilla, Milovanom iz Mistake Mistake i jos nekim ljudima sa domace scene. Self je bio hardcore projekat sa drugarima iz kraja. Pop sastav Morpheus. Klinika, metal/pop supergrupa sa jednim albumom izdatim za city records. Metal bendovi Draconic i Decontrolled. Post punk bend Cannot i mnogi drugi... Trenutno pripremam svoj projekat Cisterna sa Sanom (ex Rain Delay), Stankom basistom (Unison, ex Punished) i Stoletom, najvirtuoznijim gitaristom na ovim prostorima!
Nikola: Ja sam počeo moj solo projekat Breathing Sequence negde tokom 2005. kada sam intezivnije počeo da slušam post-rock, sve stvari sam radio u kućnoj produkciji i uglavnom se svidelo ljudima, ali to nije zaživelo preterano jer nisam imao ekipu koja bi svirala post-rock. Veliki je problem naći ljude u Srbiji koji ne žele da iskažu sebe kao glavnog čoveka u bendu, umesto da se teži ka tome da bend diše kao jedno i da svi instrumenti budu ravnopravni. Pre mesec dana sam našao neku ekipu koja mi se čini da je dobra za ovo što želim da postignem sa Breathing Sequence, tako da se nadam da će to ispasti kako treba. Takođe sviram u Amaranthu kao live session gitarista. Inače, Danilovo i moje intenzivnije drugarstvo i sviranje je prvo počelo u Amaranth-u, pa me je nakon toga pozvao da sviram u Consecration-u.
Koju vašu pesmu biste preporučili za nekog ko vas još nije slušao?
Matija: Somna.
Danilo: Djavo Nije Urban.
Nikola: Aligator.
Koji predstojeći koncert (u Srbiji i koji nije vašJ) čekate u bliskoj budućnosti?
Matija: Faith No More i DJ Shadow na exit festivalu!
Danilo: Faith No More na Exitu, definitivno. Odrastao sam uz taj bend, uz svaki njihov album jos od The Real Thing albuma... mislio sam da ih nikada necu gledati, ali san ce mi se izgleda ostvariti J
Nikola: Svi čekamo Faith no More, definitivno bend koji je uticao na sve nas u bendu. Ja očekujem i Skunk Anansie u SKCu 28. juna i Massive Attack jer sam ih propustio kada su bili na Exitu.
Godine 2008. ste realizovali koncert berlinske grupe The Ocean, koja nam opet dolazi u junu zahvaljuljući, mislim, vama...Da li je vaša/tvoja ruka bila možda „umešana“ u svirke drugih stranih grupa?
Danilo: zapravo jeste, doveo sam i Horse The Band iste godine. Organizovao sam akusticni koncert Danny Cavanagh-u, gitaristi benda Anathema, i to mi je bio jedan od najdrazih koncerata u zivotu. Doveo sam i Antimatter nekoliko puta... Ucestvovao sam u koorganizaciji koncerta japanskog benda Mono, kao i sjajnog koncerta Secret Chiefs 3 koji je bio odrzan pre nekoliko dana u SKC-u.
Na kom festivalu biste najradije hteli da vidite Consecration?
Matija: Roskilde festival u Danskoj, Sziget u Madjarskoj...
Danilo: Roskilde definitivno. Sziget je odlican festival... ima toliko dobrih festivala u svetu i bice ih sve vise. Bilo bi sjajno kad bismo mogli da sviramo na nekom festivalu u Berlinu sa prijateljima iz The Ocean ili u San Francisku sa Secret Chiefs 3.
Nikola: Roskilde je stvarno sjajan festival, toliko dobrih bendova ima tamo svake godine... Može i neki festival gde bismo svirali zajedno sa Neurosis, Isis i Cult of Luna, ne bih se bunio.
Šta biste rekli čitaocima zašto da vas slušaju? Šta će time dobiti (ili gubiti ne daj Bože!)? Ili da reformulišem pitanje, recimo, ako bismo imali muzički meni, kojim tekstom/sloganom biste reprezentovali Consecration da osoba dobije apetit za vas?
Matija: Za sve one koji metal drze u srcu ali su dovoljno sazreli da ih nije sramota da sebi priznaju da je Miles Davis podjednako lepa i vredna muzika kao i Pink Floyd, Autechre, Bajaga, Portishead ili Frank Zappa.
Danilo: David Lynchov san i Brian Enoova nocna mora. Kad bi Roger Waters, Tony Iommi i Stewart Copeland svirali zajedno, a gostovali im Robert Fripp, Robert Henke i Mike Patton.
Nikola: Za sve one koji bi voleli da je Pink Floyd svirao metal.
eis stalkerE, pa nadao sam se od tebe da bolje napises, da izrazis taj svoj hidden philosophy zenStalker wrote:hej pa to je moj časopis
iskreno, mislim da je ta recenzija dosta siromašna i površna
Users browsing this forum: No registered users and 0 guests
