Bugera Pojačala - Behringer Otima Mušterije Mesa BoogiejU?

[Born_Dead]

pa sta i da je kopirano,od neceg mora da se krene,pa i mesu boogie svira dobar deo muzicke scene,cisto sumnjam da njih boli tukson od cega je mesa nastal

[Dersu Uzala]

Ja obozavam Fender pojacala. Jedino mi je isto smetalo ko svim ostalim muzikantima (ako procitate sve intervjue sa liste) sto nema sustain. Nema gain. Onda je to Randall sredio.

MkI je vec kompletan Mesa 'originalan' dizajn jer u njemu nema nijednog Fenderovog dela. Sto neznaci da neka kola nisu 'bazirana' na Fenderovim kolima. A Fenderova kola su bazirana na Williamson i McIntosh cevnim (a i vecnim) dizajnima audio pojacavackog kola, cca odmah posle WWII.


Zaboravih da kazem da ne podnosim Marshall pojacala. Odavno. Otkad sam saznao da ih nije Marshall konstruisao. Leo je Leo.

[dweezil]

dobra je ona pricica o nastanku i razvoju firme volim da citam takve stvari

[Dersu Uzala]

Pa klasika

U se i u svoje kljuse

U prvom linku je kraca prica, u ostalima kompletnija. Meni je najgotovniji deo kad je otisao sa 11-12 godina sa onim drvenim modelima za skolu kod ortakovog caleta, a ovaj mu sve to isekao na motornoj pili i objasnio mu neke stvari.

Kad bolje razmislim, Marshall je bio engleska Bugera sezdesetih. Besomucno stancovali Fender Bassmane sa engleskim lampama.

Prica o tranziciji americkog Fender zvuka ka britanskom Marshall zvuku je istorija popularne (rock) muzike. I randall Smith i jos par likova su to sjajno objasnili raji ali nemam linkove spremne. Postoji citava (istinita) pricica jelda, kako se sve to desilo i kako smo dobili 'taj zvuk' ili 'te zvuke' kad su 50-tih godina americke bluz ploce pocele da stizu u Englesku.

U par recenica, Fender gitare i pojacala, obzirom da rade posao (Fender pojacala su par decenija bila mnogo vise renomiranija nego njihove gitare, dok se nije pojavio Jimi) su prvenstveno svirali ubogi crni muzicari po severu i jugu. Picili su na pojacalim od 12-30w, svirali po uglovima, na ulici, ispred saloon-a, javnih kuca, i unutra naravno. Barovi i to. Usred opste halabuke po barovima, kuplerajima i ulicama koja su sad vec imala i kola, crnci bi se otpanjili do daske. Saturacija jelda. Fenderi pocnu da brundaju i dobijes taj 50-ties blues sound. Onda je sve to Marshall-Bugera iskopirao jer nisu Englezi imali kintu da uvoze Fendere posle rata, i samo su promenili trafoe i izlazne lampe u startu. Kad na takvu spravu nakacis 4x10 Bassmanovo kolo sa minimalnim izmenama u izlaznoj sekciji, dodas jos 50w mozda (4 EL34 lampe ), nakacis ga na 4x12" kutiju (Fendere nisu svirali ni kao half ni kao full stack, nemaju crnci nizasta sem za malog kombasa), i otpanjis ga do kraja kao sto su se crnci otpanjivali, dobije se malo drukciji rezultata. Dobijes Led Zeppelin, Yardbirds, Cream, Uriah Heep, Deep Purple, te fore. Usled bede i nemastine na obe strane u stvari, nastali su kljucni zvuci u rokenrolu.

[Tasman]

Samo htedoh reći da nije problem u idejnom delu, nego u izvršnom. Tu Mr. Randall-u skidam kapu. Jedan je od retkih koji je zadržao gabaritne trafoe, prigušnicu i hard-wire potova. Ali to se direktno i odražava na cenu, o čemu je ovde i reč, zar ne?
Marshall je počeo da kopira zato što je doterati Fender pojačalo preko bare bilo pojam, pogotovo za džep. A kopirao je ono što su muzičari i najviše voleli. Ali se kvalitet delova podrazumevao.
Sada je sasvim druga priča.
1) milion zvukova iz jednog pojačala ,
2) da traje dok nam ne dosadi, i
3) da košta ništa...

I bez ljutnje Dersu, MK1 nije nikakav originalni design. 95% Fender sa dodatim jednim pojačanjem ispred. I pre njega su tweak-ovali BLackface tako što su u kaskadu spajali Normal kanal sa Vibrato kanalom.

[Dersu Uzala]

Naravno da je MkI 95% Fender. Ali je Fender 100% obican Williamson. Identican. Onih 5% je revolucionarno. Drugo, nije sve u elektricnoj shemi. Izvedba je drukcija i to daje grandioznu razliku u zvuku.

[Funkomat]

Svako svoga konja hvali.

[Dersu Uzala]

Moguce. Mada ima tu i onih 20-tak sad vec patenata u oblasti audio tehnologije koju ima Mesa Boogie a ostali zajedno nijedan.

[guv'nor]

a ostali zajedno nijedan.

Ovo je dobro!

[+Hopkins+]

Kul priča i intervju, nisam znao dosta stvari.
Priča me malo podsetila na Sunn priču, isto tako, muzički entuzijasta Conrad Sundholm, kome je bilo dosta slabih i neubedljivih pojačala pa je rešio da napravi zver i tako je sve počelo... Isto koketiranje sa Fenderom, sa JBL zvučnicima, jakim i velikim trafoima. Mislim samo da se to sve dešavalo 5-6 godina pre Randallove priče, jer čak i on spominje da je prvu radnju otvorio tako što je ortaku iz benda crkao Sunn 200S i kada ga je ovaj popravio, nagovorio ga da otvore radnju i servis

Evo malo te Sunn priče i intervju sa Conradom, koga zanima naravno:

http://www.richbriere.com/Sunn_Shack_2.htm

Ovde imaju Conradove fotke sa svim Sunn modelima koje je on dizajnirao, koji se i smatraju pravim Sunn pojačalima i klasičnim zvukom koji su svirali Pete Townshend, Jimi Hendrix, Noel Redding i još mnogi. Ovi kasniji solid state modeli su nastali po njegovom odlasku iz firme, a vrhunac propasti brenda je kupovina od strane Fendera, sramotno reizdanje ono model T, još par gluposti i onda gašenje.

http://www.eurotubes.com/euro-o.htm

Kao što neko reče, zanimljivo je čitati kako su ljudi koji su osmislili pojačala koja volimo došli do tog dizajna i ideje.

[Born_Dead]

offtopic

[dweezil]

a mene zanima jedna stvar, da li taj Randall Smith iz Mesa Boogie ima neke veze sa Randall pojachalima?! A sto se tice patenata, trebali mi da ih imaju i Peavey a i Crate.

[Dersu Uzala]

Nema nikakve veze RS sa Randall pojacalima.

[Tasman]

Taman sinoc mi na probu doneo jedan lik Bugera 4x12. I ovako....
Na prvi pogled OK uradjen CAB. Jaki protektori, OK mrežica i ručke. Ima foru sa dva točkića za vukljanje kao što imaju veći koferi...
Prvo što sam zapazio je koliko je Motherf....r težak!!! Teško da je od šperke, što se i da pretpostaviti po ceni (Za taj detalj nisam siguran, samo pretpostavka).
Ali mi se definitivno nije svideo TOLEX. Gumenjikav , nekako debeo, a mekan. ...a i onaj sjajni nameplate je malo kič...dobro...
Prikačih ga i mogu reći da je tonski prilično LARGER THEN LIFE. BASS-y je i odmah te tera na rifovanje. Imam utisak da je malo out of controll, ali ne preterano, dovoljno da boom-y efekat bude konstantno prisutan, što već vidim da će se mnogima dopasti koji ga nisu čuli. Meni se lično to i ne dopada pošto imam utisak da nemam definicije i da su mi svi tonovi u nižim registrima slični. A i već vidim kako bi mi basista govorio da smanjim bass na 1...
Srednji su OK i ne paraju uši, a visoki su malo ograničeni sa akcentom na HIGHMID-u. Mislim da je ok za HIGH-GAIN pojačalo zašta mislim da je i namenjen, pošto bi se manje čulo tog buzz-a.
Cab kao takav nije loš, ako se misli da se uradi upgrade, preporučio bih jedan ili dve svetlije 12-ce na gornjim mestima. Taman da ga osveži i da smanji malo taj boomy efekat.
Eto toliko...

[Dersu Uzala]

Sto se zvuka tice, otprilike si opisao svaki 4x12 closed back kabinet. Closed back je operativna rec. Ne ulazim u kvalitet izrade kabineta, zvucnike, ovo ono. Ali closed back ga pumpa samo tako. To i jeste metalsko-srederski kabinet. Tradicionalni Mesa Boogie rectifier kabineti su identicno pravljeni recimo. Nije to za jazz, blues, wailing i slicne fore. All out attack.

Tebe bi vise zanimale veorvatno sve ostale moguce varijante (open-back, half-open tj. half closed, 2/3 closed, thiele).