Šta biste želeli da čujete na domaćoj sceni?!

[Stalker]

zamislite dastina hofmana kao estradne ličnosti u srbiji. ah, kad bi doktor szell bio samo stvaran.

[Kristijan]

Ja imam između ostalog i decu koja već jesu u uzrastu da se interesuju za muzičku scenu. Opet, kako su još uvek deca, nije baš da ćorave ceo dan pred komjuterom pa da jako temeljno istražuju bespuća alternativne srpske scene, te su nekako dosta upućeni na ono što na tv-u i radiju ugrabe u prolazu. I njihovo je viđenje da je ovde kod nas samo neka šabanija. Nema kod njih podele na ovaj i onaj žanr, cela generacija se deli na ove što slušaju domaću i one što slušaju stranu muziku. I eto ove moje starije ćerke, što imaju 11 i 13 godina, smatraju da su one frajle koje drže do sebe jer ne slušaju domaću muziku. Šta dalje da se priča?

Niko ne počinje da se interesuje za alternativnu scenu sa 8 godina. Treba ti neki uvod, treba ti neko iskustvo, kilometraža u slušanju muzike, pa da lagano filtruješ. Ne mislim da je dobro da deca najviše troše muzičku kolekciju roditelja, a moja deca su se našla u takvoj situaciji. Kada je bilo šta iz domena popularne kulture u pitanju, mislim da je zdrava stvar generacijski jaz, da treba da svako gura svoju priču, da otkriva nešto svoje, nešto iz njegovog vremena. Pa taman i da se za 10 godina nađemo na istom, taman da nam se poklopi ono što budemo tada slušali, zdrava je stvar da sada moja deca slušaju nešto drugo. Ako ne zbog nečeg pametnijeg, a ono zbog inata, prosto da ne slušaju ono što ja slušam. Mora svako da odradi svoju turu te priče, inače će da raste bez kritičkog osvrta na svet svojih roditelja, prihvataće zdravo za gotovo pređašnja dostignuća. Zato je popularna kultura korisna stvar.

I sad, ja se ubih objašnjavajući mojim klinkama da nije automatski nešto što je domaće i potpuno bezveze, ali nije baš da imam jake argumente, kad kod nas ne postoji scena. I njima sada baš treba mainstream scena, nešto jednostavno, slušljivo, refreni koje pevaju horski, to je primereno ovom njihovom uzrastu. Lako ja sa njima mogu dok gledaju VH1 da kažem da je nešto totalna kesa, a da nešto može da prođe, kad tu postoji neka paleta ovoga i onoga, možeš neka poređenja da praviš. I lako je onda za koju godinu da porediš neki alternativni zvuk sa mainstream zvukom koji se čuje na VH1. A gde to možeš da radiš kad je domaća "scena" u pitanju? Mislim, jedan od prvih ljudi Apatinske pivare ima bend koji se visoko kotira na Jelen Top 10... I tu smo uspeli da sve useremo sa burazerskom ekonomijom.

Kad sam imao 14, 15 godina, ja sam posebno uživao u tome što je moj otac zgrožen što slušam KUD Idijote. I znam da su ljudi iz moje ekipe imali slična iskustva. Nama je to tada bilo kao da smo polupali sve ono što smo zatekli, i kao da počinjemo iz početka, i zapravo jesmo počinjali iz početka. Pa tamo sa 17 više nismo slušali Idijote, krenuli smo dalje, i otkrivali neku drugu muziku. Ali da bi se to tako odvijalo, bilo je potrebno da prođemo kroz period kada sa zadovoljstvom iz sveg glasa urlamo refren "Minijature". Eto, ja cenim da je zdravo da i ovi moji klinci imaju neku takvu priču. Da donesu u kuću neki zvuk koji meni nije poznat, nešto zbog čega ćemo da se svađamo oko toga šta je to suviše glasna muzika, i da mi iza leđa pričaju kako sam drtavi prdac jer ih ne razumem. Da pronalaze srodne životne situacije u nekim smešnim tekstovima, da imaju svoj ventil, neke svoje idiJote. A to kod nas nema. I mislim da je šteta da klinci budu isključivo upućeni na stranu produkciju, i da im je domaća scena oličena u Željku Joksimoviću, pa da je zato izbegavaju.

Jedna moja ćerka svira gitaru, druga klavijature, treća kao nešto peva ali je neozbiljna... Ono, uskoro može da se desi da i one počnu da prave neke svoje bendove... Ali o tome ne pričaju uopšte. Za njih je muzika tamo negde, time se bave neki drugi ljudi, neki stranci. One sebe vide samo kao konzumente uvoznog proizvoda. Bedak.

[ssmc]

jer dok nemaš mainstream scenu koja je jaka, jednostavno ne možeš da imaš ni ozbiljnu alternativnu scenu. U odnosu na šta si alternativa, ako nemaš mainstream scenu?

kris, ja mislim da nema brojno dovoljno mainstream muzicara (+ podmladak) da napravi jaku scenu. sve sto krene tim putem brzo se pretvori u one najgore narodnjake

Faktor love rekao bih. Još ako stomak počne da krči....

[parker]

kao da niko ne zna da napravi pesmu,aranzman,da ubode rif...

pa eto, jos dok si na pola tog rifa vec razmisljas oces li moci uzeti neku kintu za to... ne ti ili ja nego neki prosecan muzicar kod nas...

[Kill surf city]

Kris, nisam siguran oko toga da kvalitetna alternativa moze da se rodi samo pored kvalitetnog mejnstrima. Daleko od toga da mi smeta kvalitetan mainstream, dobra muzika je dobra, na kraju, a i na pocetku. East Killbride nije imao bitan komercijalan bend kada su nastali The Jesus and Mary Chain, jedan Rugby takodje nije imao bitan mainstream band, pa su se tamo desili Spacemen 3. Naravno da ima izuzetaka, ali sam hteo reci da se dobra muzika jednostavno desi, bez obzira na ostale okolnosti. Bitno je sta se slusalo, i sta se ima u glavi.


Mozda gresim sto navodim izolovane gradove u kojima su bendovi nastali, a mi ovde pricamo o sceni u zemlji, al svejedno.

[Kristijan]

Pa mislim da ne možeš scenu tako usitnjeno da gledaš. Nema nikakvog razloga da se Jesus and Mary Chain posmatraju izolovano od britanske scene.

Osim toga, Jesus and Mary Chain jesu napravili posao, iako su alternativni bend. Ideja scene između ostalog podrazumeva i to da ljudi mogu da žive od toga što rade. Pa sad neki mnogo udobnije, a neki ne tako udobno, ali da mogu baš to da rade. I činjenica je da alternativna scena živi od mrvica sa trpeze mainstream scene, samo su to zapravo, u svetu gde se scena posmatra ozbiljno, takve mrvetine da se i od toga lepo živi.

Stalno se vraćam na jedan intervju koji je Koja dao kad se ovde prvi put pojavio sa njegovom britanskom postavom. Novinar ga onako naivno pita, iz ugla nekoga ko je preživeo ratno stanje devedesetih, koliko je bolje u Londonu za bavljenje muzikom. A Koja mu odgovara da odmah treba da se rasčiste neke stvari, i da se zna da i tamo najviše ljudi sluša Džordža Majkla i Madonu, kao i na većini msta na planeti, ali ima mesta i za ostale. Tamo je to posao. Nije bunt, nije mrsomud, nije avangarda. Pol Veler ima radno vreme, svaki dan u isto vreme ide u studio, pa jedan dan sam radi na materijalu, a drugi dan radi sa bendom, ali svaki dan u 10 počinje svoj radni dan. Tamo je to posao i za male igrače, i za razbijače. I nije to sramota. Treba neko da pravi muziku, i ako može da plaća račune od toga, verovatno će rasterećenije time da se bavi, i radiće bolje, i trajaće u tom poslu. Sama činjenica da imaš diskografske kuće koje se bave samo alternativnom scenom dovoljno govori u prilog tome.

Nama ovde fali taj profesionalni pristup. Sve me je nekako strah da se ovde ljudi plaše bilo čega drugog osim čemera. I da se razumemo, ja vidim sličnu atmosferu i na forumu. Baš sam uočio par onako istaknutih pljuvača, koji posebno vole da se sprdaju na račun hipstera, a ne primećuju da se i sami ponašaju isto tako, samo ne slušaju istu muziku, pa misle da je to dovoljna razlika. Isti mentalitet ljubitelja isforsirane avangarde. Pa nek sve propadne, al' da se tera kontra...

Ja sam sada muzički penzos, ali dok sam se trudio da budem aktivan, ne mogu da se setim kada sam to doživeo da kada kažem na probi: "E 'ajmo sada tu i tu pesmu" da svi bez dvoumljenja znaju o kojoj se pesmi radi, niti sam imao prilike da radim sa vokalima koji znaju tekstove pesama napamet, i to je sve toliko čest slučaj, i toliko puta sam čuo identična iskustva od drugih ljudi, da me sve to navodi na pomisao da ljudi ovde suviše stvari vole da rade s pola daha. Ne može ništa pametno da proizađe iz takve atmosfere. Tamo gde većina ljudi kao nešto radi, samo možeš da imaš kao neke rezultate. Dok se to ne promeni, nećemo mi imati nikakvu scenu, ni veliku, ni malu.

[faks]

secam se tog kojinog intervjua (mislim da je bio za dodatno ubrzanje) na kraju je rekao nesto u kontekstu da treba da se vratimo svojoj muzici recenicom vratimo se svojim cesmama

totalno se slazem sa tim da treba ozbiljnije da se shvati muzika.. ceo fazon..
jako mi smeta kada neko uradi pesmu koja moze da bude dobra, ali nije posveceno dovoljno energije. cak i kada su balade u pitanju. energija je najbitnija stvar, na nju se kace i emocije i sve ostalo.
u nasem narodu retko ko postuje tudji rad i delo. mnogo sujete, jako mnogo..

a za pljuvace; pa ako si mislio na mene sto zezam narodnjake zaista nisam takav.
iskreno sve to radim jer ne volim kad se pojave takvi likovi i kaljaju moj forum mnogo volim ovaj forum i sve vas drugare i prijatelje i vas koje jos uvek nisam upoznao live bas mnogo mnogo mnogo !!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!

[parker]

au ljubavnice, da sutra treba da se upoznamo sad bi se zamislio

[faks]

hahahahaha
ma bratska ljubav bre. nemoj da izvrces konteks

[Kristijan]

Ne, ne, ta konfrontacija sa narodnjacima nema veze sa ovom pričom, tako da nisam mislio na tebe.

Istina je, ne poštuje se tuđi rad uopšte. Ne postoji ni tu makar malkice profesionalizma, ne vidim da neko znalački razmatra različite aspekte nečijeg rada, nego se uglavnom sve svodi na navijačku priču. Pljuvačina je najživlja aktivnost. Mislim, naravno da nije sve dobro, i da nešto zaslužuje kritiku, ali ta sadistička ostrvljenost koju toliko često vidim u komentarima... Uh, ne valja. Loše vibracije.

[parker]

u vezi ovog zadnjeg posta, pljuvacina i to... nazalost takvi smo (prosecno) ljudi
a da bi imali neke znalacke analize, treba znanja cega je ovde sve manje
ja se nadam da se samo tripujem, kad mislim da je ovde na delu neko namerno zaglupljenje masa
ne mislim striktno muzicki nego u svim sferama zivota, rekao bi da je to opsti trend. al to je vec politika

[Kill surf city]

Znam da se prica uopsteno, ali ne da postujem tudji rad, nego mi je vecinom inspiracija. Ima bendova koji deru i studijski i uzivo, iako ne prave nikakve znacajne pare. Juce sam slusao uzivo ortake, Memlah, odrali su dva plus sata, a na poslednjoj stvari ljudi su vristali u ekstazi. (Sreo sam jos neke forumase tamo ) Jes da ih gledam i na probama redovno, al ne propustam priliku da uzivam u lajv nastupu. Doduse, sinoc sam se iskrivio, al jbg. Padaju mi na pamet i Temple OTS, cuo sam ljude i lajv, i na probi, muzicka stras' i vajb se mogu seci nozem, takodje.

Kris, vezano za ono iznad, mislio sam na dobru muziku nezavisno od bilo kakve scene, ali naravno da se slazem sa onim sto si napisao. To je razlika izmedju ove macehe od zemlje, i ostalih zemalja u kojima je bavljenje muzikom posao koji se ozbiljno shvata. Gledao sam intervju sa Korganom, koji je pricao o tome kako su u doba prvog albuma svi imali poslove sa strane, i kako je on, kad se prica definitivno zaletela, shvatio to smrtno ozbiljno - rece covek kako je imao potrebu da pravi najbolju muziku koju moze praviti, takodje i da isto tako izvodi, jerbo to duguje ljudima, sada kad mu je to jedini i glavni posao. Pa eto...mada odavno radi nesto sto ne mogu slusati, znacilo mi je da cujem takvo razmisljanje.

Takodje, ima dosta kvalitetnih autora koji su ispalili iz maticne zemlje da bi se ostvarili muzicki kako su zamislili. Prvi mi padaju mi na pamet The Raveonettes, za koje nisam bas siguran da bi uradili sta su uradili, da su ostali u Danskoj. Ima i toga.

[Cortex]

Ja cu posebno da >>napljujem<< ceo taj groteskni fazon TRIBUTE bendova. Sem zaista svega nekoliko izuzetaka koji to rade na iole zanimljiv nachin, ne vidim tuzhniji vid bavljenja muzikom. IMHO.
90% nashe scene su kojekakvi tribute bendovi.

I dalje mi nije jasan taj fazon shvatanja alternativne i mainstream scene koji furate, i ko tu kome prethodi i da li je nuzhno to uopshte povezano u emocionalnom sistemu konzumenata muzike. Shta, reshio sam na osnovu ljubavi prema svetskim alternativnim bendovima da pravim alternativnu muziku, u pola pesme zapao u kreativni shkripac, i onda prizovem u secanje facu i delo Zheljka Joksimovica i odjednom mi to da boost i inspirativni bunt od koga uspevam da zavrshim pesmu? Ma dajte..Kod nas se bendovi formiraju uglavnom kao plagijati jednog ili dva benda usred preteranog fanboyizma, a opet se tu nadje po neko drzak i maltene bezobrazan da to nazove sasvim autentichnim "neshto sasvim novo u Srbiji" ala Kartel fazonom. Nakon toliko uzhivanja u nechijoj tudjoj muzici [i nachinu zhivota, u kome se nekad pronadjemo], prosto se kad-tad dodje do zhelje da se isto oponasha, kao orangutani.
Mislim da se kod nas prvo stvara bend iz lichnih pobuda, nekakvih poluopravdanih adolescentnih motiva i potreba, poistovecivanjem sa odredjenim nachinom zhivota i sl, a tek onda, ukoliko nekim chudom poruka autora bude lepo primljena [diskutabilno je da li je poruke uopshte i bilo] onda se tek oseti taj chudni ponos shto si alternativa Zheljku, onda se dodje do te neke vishe ideje. Ukoliko poruka bude jako loshe primljena [chije je postojanje i dalje diskutabilno] to je tek onda boost i potvrda drchnom Srbinu da je neshto uradio kako valja. "Veruj, draga Nives, pesme nastaju u kosmosu, mi ih samo upijamo. To ne znači da pesme ne nastaju u nama, jer i mi smo deo kosmosa." - Djule Van Gog

Ja sam uvek imao jedan test za svoje autorske pokushaje. Uzmem odsviram to shto imam, nasnimim, a onda pustim sebi i razmislim ovako - da ti je neko upravo doneo disk novog obecavajuceg benda i pustio, i iz zvuchnika se zachuje bash ovo shto si ti sad snimio, kako bi se osecao povodom toga? Da li bi rekao pfff pa ovo smo vec chuli kod Pink Floyda, pfff bass linija je original skinuta od jedne pesme EKV=a ne mogu sad da se setim na vrhu mi je jezika...pfff nije loshe, zapravo dobro je, ali neeeeeeshto fali, ne mogu bash da kazhem tachno shta....i sl. I u takvim situacijama bih lepo to obrisao, i onda chekao da mi se pojavi neshto novo.

Previshe je kod nas zastupljeno mishljenje "it's all good." Shta god da smislim, kako god da dovrshim riff, ajmo sad josh jedan novi, pa kao sad mi treba bridge, pa ako je dobar dan evo imam i interlude, i to se kao neshto sklepa, a da im neko pusti isto to zgadaili bi se i rekli pfff pa ovo je direktna kopija jedno 15 bendova koji odmah padaju na pamet. Nervira me to kad se neko bavi muzikom samo zato shto, eto, mozhe. Taj neko mora da mora da se bavi muzikom, da ne vidi nijedan drugi izlaz.

[Kill surf city]

Mislim da si nesto pogresno shvatio, pricalo se samo o tome da mejnstrim otvara vrata/stvara uslove i onim manje komercijalnim muzicarima da uspesno egzistiraju. Ono sto je Kris rekao o mrvicama sa mejnstrim stola, od kojih se u svetu moze ziveti. Ja sam , doduse, tvrdio da se dobra, ne-bas-komercijalna muzika desi bez ikakvih unapred obezbedjenih uslova, ali to je vise bilo onako usput.

Naravno, slazemo se oko ovoga

Taj neko mora da mora da se bavi muzikom

Ali se ne slazemo oko ovoga

da ne vidi nijedan drugi izlaz.

Previse romanticno i tragicno shvatanje. Ako zelis da sviras, sviraces. Ali definitivno se moze svirati dobra muzika mimo profesije, narocito ovde, i ne vidim nista lose u tome. Ko misli da je samo za to rodjen, najiskreniji godspeed.

Sto se mene tice, ja ovako nekako gledam na stvari, drago mi je da je to Steva lepo izlozio, ipak je covek sto godina u tome. Iako nije totalno relevantno za situaciju o ovakvoj raspad zemlji, ima nekih dodirnih tacaka.

[Kristijan]

Povezanost mainstream i alternativne scene je nepobitna, sa finansijske strane. Tu nema diskusije, to je prosto kao 2 i 2.

Mainstream je Metallica, Rolling Stones, Coldplay... Navodim strane primere jer mi nemamo prave primere. Nikako u ovoj priči ne može na mestu mainstream izvođača da bude Željko Joksimović, jer je on u takvom žanru koji ni u svetu nigde nema alternativni prateći pravac, dok razni derivati rok muzike imaju alternativne prateće pravce.

Možemo mi sada da se nećkamo i hoćkamo, ali scena postoji kad ima para u svemu tome. Dokle god imaš samo demo scenu, zapravo nemaš ništa. Za najalternativnije alternativce iz inozemstva smo čuli jer imaju izdanje, jer rade turneje. Dakle to im je manje ili više unosan posao, to ljudi rade. Ciljna grupa mainstream scene su tinejdžeri, i tako je uvek bilo. Alternativna scena je opstajala uvek na leđima onih koji i dalje slušaju aktivno muziku i posle tinejdžerskih godina. To je taj mehanizam, oni koji su preživeli mainstream i rešili da traže dalje su publika alternativne scene. Pa se kod nekih preokret desi već sa 15, a kod nekih sa 20, ili 25, a kod nekih nikad. Eto tako šljaka taj mehanizam, i mi možemo da želimo to da vidimo romantičnije od toga, ali je to samoobmana. Idealan dokaz za to je Alice Cooper i pesma "School's Out". Kome matori prdac pravi takvu pesmu? Sredovečnim službenicima? Ne brate, nego klincima, i klinci se seku na to. Dok ne prerastu.

Sve je lepo industrija osmislila, da nam uzimaju novce dok nas služi čulo sluha. I dokle god se to ne posmatra tako, ovde niko neće ništa ni da snima, osim na mišiće, i od kinte za koju se ogrebe u famliji. A tamo gde se to tretira kao posao i dan danas stvari šljakaju na isti način - šalješ snimke na razne adrese, pa te onaj kome se to čini perspektivno uzme pod svoje, plati studio, tonca i koješta drugo. I tako imaš autore koji su 30 godina u nekom alternativnom žanru, jer to jeste posao, jer je i ta alternativa deo industrije. Come to the dark side, we have cookies. A ne voliš ove s čokoladom? Ma nema frke, imamo i ove s bademom... I izmišljaćemo nove recepte dokle god ne potrošiš neke pare kod nas.

Jeste kod nas uvreženo mišljenje da je ćumurisanje po garažama alternativna scena, a prava je istina da je to kako god da okreneš na kraju samo ćumurisanje po garažama.