Post
by Kristijan » 10 Jul 2012, 15:46
Проста је чињеница да ове имаш и способне музичаре, који истовремено нису ментално ретардирани, а који ето не живе од музике. И број таквих није тако занемарљив. С друге стране, ја памтим време када су овде и издавачи и продуценти стварно радили свој посао, па је ту била нека врло шарена понуда, и нешто је могло да се пробере. Чињеница је да сада тај ланац не постоји. Дакле нешто што је некада функционисало и овде, и не знам ни ја где другде, сада овде не функционише, а с друге стране тамо негде функционише сасвим уредно и даље. То су ствари које не могу да се занемаре, осим ако се неко свесно труди да један део приче гурне у страну, зарад прављења неке врло специфичне идеолошке конструкције.
Може свакако некоме да се не допада прича о сцени, као што може да се не допада 1. Њутнов закон, али ствари стоје тако како стоје. Нешто је одрживо, а нешто друго ето није. Јанко је са бендом издао један албум, и сада ће још један. Одличан материјал у оба случаја. И човек јасно препознаје ове проблеме о којима причам. Дакле ако некоме није убедљива моја прича, као некога ко тренутно може да се води само као неафирмисани музикант, ето искуство човека који овде и сада ствара квалитетну музику, и врло је активан. Мени ће увек да буде меродавније његово искуство него Албинијево искуство, јер се он сусреће са неким другим проблемима, о проблемима овог тржишта он једноставно нема појма.
При том, ја се не питам зашто Мултиетничка атракција не може да живи од свог музицирања, нити зашто Клопка за пионира не живи од музицирања. Потпуно сам свестан да постоје и ти аутори који ће артизам ставити на прво место, и исти такви аутори ће било где на планети да имају мање више исти третман, и исту позицију. Свираће у малим клубовима пред 50 људи, свираће на отварањима галеријских поставки својих пријатеља, имаће неку фан базу, али о послу ту никад неће бити озбиљне речи. На крају крајева, не мора свако да прави себи посао од тога, неко то заиста третира као неку врсту релаксације, и свакако овде не правим осврт на тај вид музицирања.
Међутим, да би неко трајао на сцени, јесте потребно да то третира као посао. Коначно, јако је тешко изводљиво да неко из Суботице свира вечерас у Врању, а сутра ујутру да се појави у канцларији. Може пар пута онако као изузетак, али после 6 месеци таквог живота једно ће да пукне, или ће да изгуби посао у канцеларији, или ће да одјебе бенд. А да не причамо о музичару који има прилике да уживо представља свој рад на далеко ширем подручју. И да, наравно да сам мислио на озбиљну концертну активност, нисам ни једног момента помислио да ово друштво треба да додели националну пензију свакоме ко је направио добру плочу. Ето, долазе овде Американци који једва напуне Gun Club, врло сам свестан да бављење музиком нигде на планети не гарантује удобан живот. Малопре сам поменуо да знам да некоме то просто плаћа рачуне, нису сви богати ако су музичари, и немам никакве илузије по том питању. Међутим, да би могао да цепаш 200 наступа годишње, свакако помаже да имаш издање макар најбедније и најопскурније издавачке куће. Није такође на одмет да постоји нека локална радио станица која ће макар једну песму да пусти макар на дан наступа. Није лоше ни да постоји неко музичко издање где ће неко да се бави приказом и тих најситнијих издања. Добро, то је данас све далеко једноставније са интернетом, али не решава се све на тај начин. Можемо да одмахујемо руком и да све третирамо као ситнице, али кад фали баш много тих ситница, ето ти одједном неке рупчаге која не може да се премости.
Право би питање било зашто рецимо у Хрватској све то некако функционише, а овде не функционише никако. Чињеница је да има наших бендова који су тамо могли да нађу издавача, а овде нису. Дакле, овде очигледно фале неки делови тог система који чине сцену, који чине музички посао могућим. Одлазе тамо да снимају и бендови који никако не могу да се сврстају у профитабилне музичке подухвате. Не кажем да им све у животу решава то издање, али није баш да им не решава ништа.
Верујем да је Запа имао разне паметне опаске, али све то има доста мало везе са овом нашом ситуацијом. Постоји овде проблем који не би било рђаво решавати, и не помаже баш много тај став: "Ма све је срање сем пишања, а и пишање је срање кад је уз ветар!" Чак ми је мало и неукусно то цитирање ових и оних ауторитета, јер се нама пред носом дошева нешто што се не дешава пред носом поменутих ауторитета. Више бих волео да чујем неки опипљив контрааргумент од некога ко као и ја дели врло конкретно искуство везано за сада и овде.
Elem, u četvrtak je bio benefit cert u KC Gradu, za nekog dečka invalida koji vozi bord (i to odlično), skupljale se pare za specijalna kolica. Vrlo šarena ekipa, od The Schtrebers i Hang do Nigrutina i Marka Nastića. Cena karte 200 dindži. Odlično propraćeno i izreklamirano po društvenim mrežama. Koliko ljudi sa foruma je bilo tamo?
Ja isto volim da platim upad na svirku benda koji želim da čujem, ili ako su u pitanju drugari. To jednostavno gledam kao svoj mali doprinos i podršku.