Ovde je cilj napraviti veran neck pickup u 1954- stilu, od oko 6oma (a da se uprai sa pickup-om sa srednje pozicije jedne gitare).
Nažalost, nemam nijedan pickup iz pickup iz 50-ih ni 60-ih godina za učenje
pa se u oslanjam na živo na poređenje rezultata sa poznatijim replikama..-Zadatak broj jedan je napraviti konstrukciju bobine sa magnetima. Bobina starih strat magneta nije od plastike, već je od forbona. Forbon je zapravo materijal napravljen od pamuka, jako presovanog pod toplotom.
Debljina materijala za gornji i donji deo su različite (gore je tanji), potrebne su debljine 0,062" i 0,094". Može da se kupi na netu, ili uzme već isečeno za strat pickup-e.
Forbon:
i trebalo bi dva od ovih eyelet-a:
Ali, ostao mi je ojš jedan od ovih isečenih, sa Stu Mek sajta (stewmac com):
Ono što je bitno je da se čak i ove kupovne malo provere i dorade: eyelet-i nisu možda do kraja stisnuti, ako vire onda tu može da se zakači žica koja se mota (pa i da pukne). Ivice treba ošmirglati finom šmirglom (isti razlog). Nije loše ni malo "oboriti" ivice jer na taj način, žica koja bi eventualno tu došla u motanju, sklizne na svoje mesto.. Sve u svemu, sitnice ovog tipa zaista zavređuju pažnju, jer ovo sve jeste dosta pipavo! Žica koja se mota je kao dlaka kose!
Pravljenje konstrukcije. Ona je jednostavna i zato je vrlo bitno posvetiti pažnju da sve lepo legne tačno iz prve, svaki malecki "luft" bi potpomagao gadnu mikrofoniju. Naravno, izbušene rupe su manje (čak skoro za milimetar), kako bi se konstrukcija lepo i čvrsto uglavila. Vrlo je poželjno napraviti dve vrste "alata" od daščica: dva graničnika visine 1,11mm jer je to visina dela pickup-a na koji će ići žica. Uz pomoću toga je lakše tačno pogoditi visinu (i ravnije):
(nisam uopšte primetio da mi je foto aparat izašao iz "makro" moda! Pardon!)
Za kucanje odgore predlažem daščicu sa izbušenim rupama kao na gornjoj bobini (ali malo samo šire rupe), preko koje se kucka (moja izmišljotina). Tako je moguće lepo ravnomerno ukuckati taj gornji deo (kad nije ravnomerno, onda se rupe šire u elipse...) , i rupama je moguće pustiti da ovi valjkasti magneti prođu onoliko koliko treba. Sve u svemu, davim, ali te sitnice doprinose da sve bude vrlo ravno, čvrsto i bez lufta.
(koji sam genije, fokus je ispao na podu)
Nakon toga je moj sledeći korak da se namagnetišu magneti. Magneti su, naravno, Alnico V, sa visinama u stilu "pre 60-ih". Oni nikad nisu namagnetisani kada se kupe (mada ima jedan lip na eBay-u što prodaje već namagnetisane, ali skuplje). Tradicionalni način je da se koriste dva jaka prirodna magneta (neodium). Ja imam dva "neo" veličine oko 5 dinara, stavim ih sa obe strane stege, koju otvorim toliko da pickup može da prođe.
Dva-tri prolaza su sigurno više nego dovoljna da napune Alnico V do kraja. Ovi magneti su dovoljno jaki da bez šale promene i orijentaciju već namagnetisanih magneta! Da ne smaram sad kako proveravam koliko su valjci namagnetisani... Što se tiče orijentacije polova magneta, ja sam prvo kompasom našao polove ovog pickup-a sa kojim uparujem. Zatim sam ovaj što pravim namagnetisao suprotno od toga. Dalje sam utvrdio u koju se stranu motan ovaj za uparivanje (početak motanja se uvek stavlja na žicu crne boje), pa ću ovaj motati suprotno od toga.
Sad kad su namagnetisani, oni će držati pickup za gvožđuriju moje motalice. Što nas dovodi do moje sprave, pomogao mi dosta zetonja da je napravimo.
Prvo da pokažem Fenderovu iz zlatnih dana:
Sve u svemu, ultra jednostavna. Brojač je mehanički (ono crno, sa točkićem) pa kad se vremenom razbaždari, eto onih čuvenih, magičnih anomalija tipa pickup sa više ili manje namotaja.
Moja je sa motorom od akumulatorske bušilice. Neki industrijski "inicijator" daje električne impulse, svaki put kad jedan šraf prođe pored njega:
(obavezno stavim čist beli papir ispod jer je tako vidljivost žice veća zbog kontrasta).
Brojač je elektro-mehanički, pa nema baždarenja. (Padalo mi na pamet i da povežem na kompjuter preko serijskog porta, ali bolje da nisam preterivao..)
može da se menja brzina (pot je za sobno svetlo) i smer okretanja:
Sprava ima ima i graničnike. Graničnike prvo podešavam najlonom za pecanje.
Špulna sa žicom ne bi nikako trebala da se stavi tako da se okreće, jer je to preveliki pritisak na žicu: žica puca. Dakle, orijentiše se prema pickup-u, pa da se odmotava sa strane (vidi se na donjoj slici). Ovde je par metara udaljena špulna i na istoj visini kao i pickup. Graničnici za motanje takođe ne bi trebali da budu preblizu pickup-a, jer bi šansa pucanja žice bila veća.
Prvih i poslednjih 10-20 namotaja OBAVEZNO treba uraditi potpuno ručno (znači, ni najsporija moguća brzina na spravi nije dovoljno dobra) kako oni počeci i krajevi žice lepo bili namešteni.
I to je otprilike to, što se tiče fizikalisanja. Imao sam sreće ovaj put i žica nekim čudom nije pukla nijednom
Da li sam već spomenuo da je ovo sve jako pipavo?! Međutim, već blizu kraja odletelo je par namotaja preko valjčića koji vire! (nisam se usudio da slikam jer su mi bile potrebne obe ruke, uhvatila me frka da bih nešto cimnuo pa bi pukla žica ). Iako je magnet dovoljno jak da se drži pickup, ovde je površina dosta glatka pa je posle toliko hiljada obrtaja skliznuo malo. Zalepim ja malo i trakom da se to ne dešava, ovaj put sam zaboravio.. Elem, u ovakvim slučajevima ja uzmem špulnu u jednu ruku, jednom rukom odmotavam sa pickup-a, a drugom motam na špulnu. Šansa da žica pukne u ovoj operaciji je verovatno mnogo veća nego kod motanja, treba biti pažljiv.I tako, posle svog truda evo namotanog pickup-a:
Ovde baš za slikanje je nekoliko onih poslednjih ručnih namotaja popustilo, to sam posle popravio. Ostalo je još da se zaleme žice od pickup-a za eyelet-e. Skinuo sam izolaciju sa te žice na eyelet-ima finom šmirglom (600 valda). Kad se skida izolacija, menja se boja žice (ionako je veliki deo te boje ustvari samo boja izolacije, tj. tog laka). Pošto ovo treba da bude vintez varijanta onda sam stavio vintez belu i crnu žicu sa krpenom izolacijom. Žica je inače kruta i višao sam pickup-e gde i pukne. Naravno, suludo je govoriti da ta žica nešto utiče na zvuk, ali vizuelni mojo verovatno poskupljuje pickup.
Crna ide na početak motanja, bela na kraj. Ja ove žičice što vode do eyelet-a premažem i bezbojnim lakom (za nokte) čime ih zalepim za donji deo bobine. Time smanjujem šansu da neko nekad zakači i pokida žičice.I onda dolazi olakšanje:
Sve je dobro prošlo, pickup je ispravan i oko 6 oma! (samo što sam ružno skinuo tu krpenu izolaciju, to sam trebao i prelakirati da se ne raspada).
Naravno, najvažnije je kako pickup izgleda...ovaj, zvuči. Zvuči odlično! Evo snimiću da pokažem čim se organizujem. Ako uspem, uradiću i neko spektralno poređenje sa mašinski motanim pickup-om.
Kako pickup zvuči zavisi od načina motanja i tenzije žice. Generalna je priča da bolje zvuče strat pickup-i motani malo "neuredno" (u odnosu na vrlo uredno motanje mašine). Što se tiče tenzije, ručno motanje podrazumeva da se ona radi prstima. Samim tim je i ona neprecizna, promenljiva i to je ona "umetnost" majstora. Generalno, labavije motana žica daje svetliji ton (ali labavost doprinosi i gadnoj mikrofoniji!). Smislio sam način da unapredim svoju spravu nekom dosta većom kontrolom tenzije žice, na relativno jednostavan način, ali, otom potom..
Voskiranje pickupa... To zvuči kao nešto što je dosta lako izvesti u kućnoj varijanti, ali to je zamka
Mogućnost komplikacija nije tako mala.. U svakom slučaju, za sada nisam voskirao ovaj magnet. Čitao sam onaj Dersu-ov traktat i zaključio da je eventualno voskiranje bolje raditi kada se pickup malo "razradi" 
Tako da taj deo foto-reportaže dolazi nešto kasnije....(ako ne budem u međuvremenu voskirao neki drugi pickup)..
, evo nekoliko fotografija moje skalamerije
