Nisam nešto bio u fazonu da se kačim za ovu temu, da se ne podmećem pod klin i ploču, al ajd da probam da iznesem isključivo lična iskustva sa napomenom da ne tvrdim ništa, samo sam ja utripovao da meni to i tako radi posao i da ne tvrdim da to tako mora i nikako drugačije
Elem već sam pominjao na forumu šelak, odlična stvar, prava za instrumente. A evo i zašto
Komercijalni šelak je prilično gumasta materija kada je u tečnom stanju a dobija se otapanjem opni kojekakvih buba u alkoholu. Takav .. ako se razredi .. može biti upotrebljiv. Prava stvar je šelak u ljuspicama koje ja sam otapam. Posmatrajući telo kao "šupljinu" kojoj treba dati čvrstu opnu i očuvati tonske karakteristike logično je da mi treba nešto što će prodreti u drvo taman koliko treba i tu se stvrdnuti "kristalizovati" kako kaže Dersu. Šelak je upravo takav
nanosim ga u dve gustine, redja pa malo gušća, na čisto drvo dok ne popuni sve one sitne porice. Nekad i sa medjušmirglanjem. Ono što mogu da tvrdim i gde se oseti razlika je što kad se fino osuši lepo se čuje da odzvanja kad kucnem u drvo. Ne kao rezonantna kutija nego je onako malo glasnije i zvonkije. Ekstremni primer je neka letvica od stogodišnje smreke koja se posle tretmana ponašala kao ona viljuškica za štimanje
Inače same tonske karakteristike zavise dosta od volumena tela i to ne celog nego "korisnog dela" tipa deo iza kobilice ne racunaj u volumen itd .. O tome drugom prilikom kada budem stvarno imao viška vremena ...
Time smatram da sam završio taj deo posla i negde sam tvrdio da bi mogao stvarno da navućem prezervativ na telo i da ne bi bilo čujne razlike. Možda trenutak mog ushićenja ali tvrdnja ostaje da se proba... Dalje, potrebno mi je nesto što će biti dobra podloga za moje mazarije a istovremeno čvrsta i tanka da se ne bi dešavalo, pogotovu kod mekšeg drveta, da svaki kuc gitare ostavi trag. Probao sam naravno nitro grund, ima jedan što je gust ko med, ali nikad mi se nije svidela debljina tog sloja. Zato sam se odlučio za epoxy ... može i poliester, pogotovu ako lepim neku štampu na telo. Epoxy je toliko čvrst a (tanak) da se teško šmirgla ako napravi suzicu, a probao sam da zvekećem dasku ključevima (ne baš malim) i bilo je samo površinskih tragova (malo tamniji epoxy) ali ne i udubljenja i ogrebotina. Time sam završio i zadatak broj dva i ne pada mi više na pamet da mozgam o fulerplastu i sličnim dogodovštinama...
E sad ono oko čega se lome koplja.. lak. Mislim da mi ni CIA ne bi izvukla koliko sam tehnologa, hemičara i uvoznika maltretirao ne bi li došao do informacija koje su mi potrebne. Da ne tupim mnogo ni nitro ni poly se danas ne proizvode da bi bili tvrdi lakovi. Danas jednostavno komercijalnih i široko "dostupnih" nema. To što ja nekome iskukam da mi donese ili napravi koji deci nije vredno pomena. Ono bitnije je što smatram da ne utiču na zvuk, bar ne u toj meri da bih koristio ili favorizovao neki od ta dva. U praksi sa polijem krajnji rezultat ispadne brzo i više nego dobro a ako neko izričito traži tamo neki jednokomponentni nitro nije mi problem. Jedino što će morati da sasluša moju mantru od pola sata gde ga neću ubedjivati da odustane nego samo upoznati sa osobinama toga što traži ... Primera radi jednokomponentni poli je maltene kao ćilibar .. na svetlijim bojama pravi instant relic
Ukratko Koristite ono što vam radi posao ili zadovoljava estetsko mehaničke zahteve i svi će biti zadovoljni. Da navodim brendove koje ja koristim nema svrhe, spisak bi bio poduži a dostupnost većine nikakva. O cenama da ne govorim... Takodje restauracija, kastomizacija ili vraćanje u "originalno" stanje na spadaju u ovu priču. Još da napomenem da sam po nekakvoj profesiji slikar i da mi sve ovo mućkanje boja i lakova nikako nije strano samo su moji zahtevi izgleda preveliki
Vrat... to je jedino gde nema dileme (za mene) Tung oil i tachka. Tung ima najmanji molekul, prodire više od ostalih ulja.. ma sve naj naj. Drvo posle njega je vodootporno i ostaje takvo godinama. Dokaz su gitare koje imam, preko 20 godina kao da su juče mazane dok ove lakirane posive i potamne tamo gde se izliže lak posle smao godinu dana ozbiljne svirke. Osećaj pod rukom je individualna stvar ali nisam video da se iko žalio ko je probao pravi tung, kvalitetno uradjen. A može se i prilagoditi ... završne slojeve uradim da malo voska i terpentina pa dobijem malo hrapaviji satenski finiš .. ili ... tung takodje "kristalizuje" (oleati obično suše polimerizacijom i oksidacijom, oksidacija proizvodi linoksin a to je ono što izgleda kao guma, kod tunga toga nema u toj meri) tako da se tung može i polirati
.. ili da li je neko od vas probao carnauba vosak ?
Eh .. napisah ovoliki post, što mi nije svojsveno, a imam osećaj da sam samo zagrebao temu. Izvinjavam se ali jedna tema koju sam pokrenuo čeka moje odgovore (sorry Nikola), Sisko Marcetic mi verovatno već pominje rodbinu pošto mu još nisam završio šta sam obećao a i Trooper možda pokaže znake nervoze ....
@Dersu ... Nemam ja bre neki stav
Pre par godina, to sigurno ne znaš, baš ti si mi dao "vetar u ledja" na tamo nekom drugom forumu. Baš taj chime-in od nekoga ko zna o čemu priča .. nadam se samo da ću imati načina da ti se jednom odužim zbog toga. U medjuvremenu pozdravi Saška
a ako vas dere u basketu onda nemoj
! Takođe sam juče kod drugara pregledao njegovo reizdanje 57-ce Strata, znači urađene modernim lakovima. Na moje ogromno iznenađenje, a pod uticajem tekstova ovde, lak na mojoj izgleda mnogo mekše i otpornije nego na 57-ci! Na toj gitari postoji dosta sitnih oštećenja na kojima se vidi da je lak otkinut nekako nepravilno sa oštrim krzastim ivicama što bi trebalo da znači da je vrlo tvrd. Zaključke sam doneo na osnovu pažljivog zagledanja i promatranja vrste i izgleda oštećenja. Ne znam kakve druge testove da sprovedem da bih utvrdio tvrdoću. Da, obe rade sjajno i skupe su!
Kao, najjaca fora otkako smo izmislili rupu na saksiji. 
) ApplePie je moj čovek 