Lestvice - istorijat, priroda, sustina, praksa

[Bojjan96]

Sablon mi je tablatura npr.(ova zica ovaj prag,pa posle ovo onaj umesto taj ton pa taj) Mislim da nije poenta sviranja da ti neko nesto nacrta? Kao sto je bas u ovoj temi objasnjen akord..sastoji se od tih tonova zbog toga i toga valjda i za ovo postoji takvo objasnjenje. Ako se ne varam pentatonika se stvara od lestivica ako se izbace neki tonovi iz nje.Tako pise na jednom sajtu.
Jedino ako sam ja pogresno shvatio.Mozda je ovo jedini nacin a ja trazim nesto sto ne postoji

[karton]

Ako se ne varam pentatonika se stvara od lestivica ako se izbace neki tonovi iz nje.Tako pise na jednom sajtu.
Jedino ako sam ja pogresno shvatio.Mozda je ovo jedini nacin a ja trazim nesto sto ne postoji

Mislim da se ne moze reci tako, jer pentatonike su i same lestvice - lestvice od 5 tonova (iako "svojom gradjom odstupaju od definicije levice kao postepenog tonskog niza", zbog cega imaju pretezno melodijsku ulogu, siromasne su akordikom...)
Iako teorija kaze da su pentatonske lestvice starije od dursko/molskog sistema, neko moze da zakljuci da "se pentatonika stvara od lestivica ako se izbace neki tonovi iz nje" zbog nacina na koji se tretiraju stupnjevi pentatonske lestvice - ne postoji IV stupanj(zapravo je sistematski izostavljen) - npr: u okviru C durske pentatonike, ton G je na V stupnju, a ne na IV, iako je C D E G(dakle, 4. po redu) pa to moze da asocira na redukciju, tj da dovede do zakljuvka da je pentatonska lestvica nastala redukcijom itsoimene durske, iako nije tako...

Posto moderator ove teme vec duze vreme ne stize da pise, mogao bih da iz nesto malo literature koju imam prepisem neke redove koji su u vezi sa temom...ima li interesovannja?

[spaced]

Ima. I ako je moguce da se zapocne tema o harmoniji.

[Bojjan96]

Posto moderator ove teme vec duze vreme ne stize da pise, mogao bih da iz nesto malo literature koju imam prepisem neke redove koji su u vezi sa temom...ima li interesovannja?

Hah,vidis u mojim prethodnim postovima da ima interesovanja

Hvala,za ovo do sad

[spaced]

Bojane ja mislim da bi ti trebao dobro da iscitas ovu temu, i to par puta. Lako ces posle razumeti pentatoniku ako skapiras sustinu. I meni je bilo nejasno dok gledam neki tut na yt pa ovaj krene 'root notes', ovaj pokret pravi taj i taj akord, itd. al sad mi je mnogo jasnije i mogu lepo da pratim, sve to treba da se slegne. Ja ti predlazem da na papiru zapises sve pragove i gde je koja nota sa hemijskom pa kad ucis neku skalu da sa grafitnom zaokruzis sve njene note, posle kad hoces neku drugu lestvicu da mozes sa gumicom obrisati. Ali to posle, prvo procitaj sve ovde.

[karton]

Dobro. Kao sto rekoh, podeliću sa zainteresovanima fragmente muzičke literature(u pitanju je knjiga Harmonska analiza, D.Despića). Sledi prepis III poglavlja - LESTVICE:

''Pojam i opšta praksa

Kao što akord predstavlja organizovan vid tonske vertikale, tj. sazvučja, tako se lestvica može smatrati organizovanim vidom tonske horizontale, tj. melodijskog, sukcesivnog tonskog niza. Za razliku od melodije, koja u najširem smislu znači niz tonova razne visine u bilo kom rasponu i bilo kakvom poretku (čija je logika vrlo relativna i stilki uslovljena) - organizovanost lestvice ipoljava se u tome što je ona postepen, jednosmeran niz tonova, u rasponu oktave (ova definicija, doduše, nema apsolutnu važnost, ali će o izuzecima biti reči docnije). Pojedini članovi toga niza predstavljaju stupnjeve lestvice; to su po imenu susedni tonovi, što znači da se razlikuje njih sedam, dok je omi već ponavljanje prvog u susednoj višoj oktavi. Počev od osmog stupnja se, dakle, i lestvični poredak ponavlja, pa se zato teorijski i smatra da je raspon lestvice oktava, mada u praksi lestvično kretanje neretko premašuje taj raspon. A osmi stupanj se tretira kao prvi, tako da lestvica počinje i završava se prvim stupnjem. Stupnjevi se označuju rimskim ciframa, a imaju i posebne nazive, i to:

V - (super)dominanta (ili gornja dominanta)
III - (super)medijanta (ili gornja medijanta)
II - supertonika
I - tonika
VII - subtonika
VI - submedijanta (ili donja medijanta)
IV - subdominanta (ili donja dominanta)

Tonika predstavlja ne samo početni i završni već i najvažniji ton u lestvici; po analogiji s akordima moglo bi se reći da je to njen osnovni ton, jer na njemu počiva i od njega se posmatra cela lestvična struktura. Prema tonici se odmerava i odnos ostalih stupnjeva i izvode se njihovi nazivi - kao ''gornji'' ili ''donji''; navedeni pregled je namerno dat u takvom poretku da to čini očiglednim.

Uz toniku se glavnim stupnjevima lestvice smatraju i dominanta i subdominanta. Njihov značaj se zasniva na srodnosti s tonikom, a ova, opet, počiva na određenom fizičkom, akustičkom odnosu: u prirodnom, alikvotnom nizu tonova na subdominanti prvi novi ton (treći alikvot - kvinta) je tonika, a u alikvotnom nizu tonike prvi novi ton je dominanta. Ova zvučna srodnost (največi broj zajedničkih alikvota znači i najveći stepen međusobnog konsoniranja) čini te stupnjeve bliskim i uzajamno čvrsto povezanim (ali samo dominante sa tonikom, kao središtem! - jer u dominante međusobno upravo vrlo nesrodne). Ako tonika čini središte takvog sistema, dominanta i subdominanta su njegovi krajnji, suprotni polovi. Ostali - sporedni stupnjevi (II, II, VI, VII) raspoređuju se među njima tako da meijante leže na pola puta između tonike i pojedinih dominanta, dok su supertonika i subtonika gornji i donji sused tonike, dakle po položaju najbliži njoj (ali zvučno najmanje srodni, baš zato što su susedni - kao i dominanta i subdominanta međusobno).

U strukturi lestvice stupnjevi, međutim, ne zauzimaju ovaj poredak po srodnosti, već obrazuju - shodno pojmu lestvice - postepen niz, u kome su susedi međusobno udaljeni za sekundu. Pošto vrsta sekunde može da bude različita, razlikuju se i tipovi lestvica, zavisno od svoje unutrašnje organizacije, tj. od vrte razmaka među pojedinim stupnjevima. Ako se ima u vidu da temeperovana oktava sadrži 12, a da lestvica lestvica kao oktavno zaokružena celina sadrži 7 razmaka - ti se razmaci u većini lestvica svode na pet celih i dva polustepena; manji broj tipova sadrži tri polustepena - na račun čega se jedan razmak povećava na stepen i po (prekomernu sekundu); najzad, ima i lestvica sa četiri polustepena, a dva razmaka po stepen i po.

Razume se da su u konkretnom rasporedu ovih rasporeda među stupnjeve lestvice mogućne vrlo brojne varijante, ali se po paktičnom značaju na prvo mesto izdvajaju one koje su poslužile kao glavna i skoro isključiva osnova tradicionalne evropske muzičke literature ( u periodu od početka 17. do kraja 19. veka) - a to su durske i molske lestvice raznih tipova. Dalje, izvestan značaj imaju i modalne (starocrkvene) lestvice, koje su činile osnovu muzičkog jezika srednjega veka i renesanse - do 16. veka zaključno; doduše, sa harmonskog gledišta taj značaj nije velik, jer se harmoska sredstva i stilovi razvijaju upravo počev od 17. veka - pa ipak, sporadične pojave i uticaj ovih lestvica u kasnijem, harmonskom periodu čine potrebnim da se u ovom pregledu i one obuhvate. Osim tih dveju glavnih grupa, moraju se, najzad, pomenuti i lestvice specifične građe, koje se - uglavnom kao epizodna pojava - mogu da sretnu prilikom harmonske analize.''

Nastavak uskoro...

[karton]

...dalje...

''SISTEM DURSKIH I MOLSKIH LESTVICA

Ove lestvice dobijaju svoj naziv kao predstavnici durskog i molskog roda, koji se međusobno razlikuju prema vrsti terce (i trozvuka) na I stupnju:

a) lestvice durskog roda imaju na tonici veliku tercu i durski (veliki) trozvuk;

b) lesvice molskog roda imaju na tonici malu tercu i molski (mali) trozvuk.

S tim u vezi se jedan od polustepena u durskoj lestvici (bilo kog tipa) nalazi između III i IV stupnja, a u molkoj - između II i III. U stvari, pojedini tipovi se i dalje međusobno razlikuju samo po položaju drugog, i eventualno trećeg, polustepena. Kod osnovnog, tzv. prirodnog tipa durske lestvice drugi polustepen leži između VII i VIII (tj. I) stupnja, a kod prirodne molske - između V i VI
Drugi, harmonski tip lestvica nastao je iz potrebe za vođicama. Naziv vođica, u najširem smislu, odnosi se na svako polustepeno rastojanje između lestvičnih stupnjeva - bilo prirodno, u samoj građi lestvice, ili veštački stvoreno alteracijom, tj. hromatskom promenom lestvičnog stupnja. Usled veće bliskosti, stupnjevi na takvom rastojanju pokazuju, već u melodijskom nizanju, jaču za kretanjem iz jednog u drugi negoli u one stupnjeve od kojih ih deli ceo stepen. U harmonskim vezama ova tendencija je još jača, jer je potpomažu i činioci sazvučja; zato je pojava vođica naročito značajna baš za harmoniju, kad se ima u vidu i obratno dejstvo - da vođični odnosi utiču i na veze sazvučja. Pri tom je tendencija kretanja, u stvari, jednosmerna - po sledećem principu:

a) ako je polutepen između sporednog i glavnog stupnja lestvice sporedni, čini vođicu za glavni;

b) ako je polutepen između alterovanog i prirodnog stupnja alterovani, čini vođicu za prirodni;

C) ako je odnos ravnopravan, tj. oba stupnja prirodna i oba sporedna - vođična tendencija je praktično dosta slaba, pa ovakvi slučajevi u tom pogledu nemaju značaja.

Kao najvažnije, izdvajaju se vođice za toniku i dominantu, tako da se u užem smislu naziv vođica i odnosi na njih. U prirodnoj durskoj lestvici potoji samo vođica za toniku, s njene donje strane (VII>I) - koja se naziva donja vođica. U prirodnoj molskoj lestvicipostoji samo vođica za dominantu, s njene gornje strane (V<VI) - koja se naziva gornja vođica.

S obzirom na prevashodni značaj vođica za harmonske odnose, pojavila se težnja da se prirodne lestvice upotpune u tom pogledu, tj. da durska dobije i gornju, a molska i donju vođicu. Ovo se ostvaruje alteracijom - sniženjem VI stupnja u duru, odnosno povišenjem VII u molu; tako nastali, harmoski tip lestvica, uz zadržavanje ostale trukture iz prirodnih, sadrži tri polustepena, dok se - usled izvršene promene - obrazuje razmak prekomerne sekunde između VI i VII stupnja, tj. između dveju vođica - kako u duru, tako i u molu.
Ovako opremljene obema vođicama, harmonske letvice su za harmonske potrebe i najpogodnije - što će se videti i na njihovom akordskom fondu. Međutim, u melodijskom pokretu gornji deo takvih lestvica ne deluje sasvim prirodno, upravp zbog centrifugalne tendencije dveju vođica: njihova usmerenost je međusobno protivrečna i upućuje melodijski pokret sa gornje vođice silazno, a sa donje uzlazno, dok se obrnuto kretanje, tj. sa gornje na donju vođicu ili obratno, oseća kao nelogično. Potreba za prevazilaženjem te melodijske prepreke dovela je do obrazovanja i trećeg, melodijskog tipa durskih i molskih lestvica, gde se u duru VII stupanj snižava i primiče (već sniženom) VI, dok se u molu VI povišava i približava (već povišenom) VII. U duru se, dakle, ukida donja vođica i ostaje samo gornja; u molu nestaje gornja i ostaje samo donja.
Tri prikazana para lestvičnih tipova grade jedan čvrst i logičan sistem, po svojim sličnostima i razlikama - čak jedan, u izvesnom smislu, zatvoren krug. Ovo se lako zapaža njihovim sveukupnim uspoređenjem. Već je rečeno da se bilo kakva durska od bilo kakve molske lestvice razlikuje po tome što je u durskoj polustepen između III i IV stupnja (velika terca na tonici), a u molskoj između II i III (mala terca). To ostaje i jedina razlika ako se uporede prirodni dur i melodijski mol, melodijski dur i prirodni mol, a harmonske lestvice međusobno - jer se ovako povezani parovi u pogledu priutnih vođica podudaraju.
Ove sličnosti i razlike mogu se iskazati i kroz tetrahordski sastav lestvica. Tetrahord je naziv za postepen, jednosmeran niz od četiri tona - dakle, za polovinu lestvice (donji i gornji tetrahord: I-IV i V-I). Kao takav, on obuhvata raspon od čiste kvarte (5 polustepena) i četiri stupnja lestvice (znači - 3 razmaka). Tipovi tetrahorada razlikuju se - kao i tipovi lestvica - po vrsti razmaka među pojedinim stupnjevima:

durski: stepen>stepen>polustepen
molski: stepen>polustepen>stepen
frigijski: polustepen>stepen>stepen
harmonki: polustepen>stepen i po>polustepen

Ako se, dakle, posmatra uzlazno (kao i letvice), durski tetrahord ima polutepen na svome kraju, molski u sredini, frigijki na početku, a harmoski - i na početku i na kraju (dok mu je srednji razmak stepen i po). Primenjeno na lestvice: sve durske lestvice imaju donji tetrahord durski, a molske - molski; razlike među tipovima leže, dakle, u gornjem tetrahordu, i tu se opet povezuju već navedeni parovi: prirodni dur i melodijski mol - sa gornjim tetrahordom durskim, melodijski dur i prirodni mol - sa gornjim tetrahordom frigijskim, i harmoske lestvice - a gornjim harmonskim.''

Toliko za sad. Jasno je da je većina ovoga (ako ne i sve) već pomenuto i razjašnjeno od strane autora teme, ali je to sad ''osveženo'' (za one koji su se kasnije uključili, a naporno im je da isčitavaju sve) prepisom iz stručne literature (nažalost, usled tehničkih nemogućnosti izostavljeni su vizualni primeri) sa ciljem da se (osim osvežavanja svog ličnog znanja ) oni koji tek počinju sa ovim uče pravilno.

[encomakarone]

Treba mi mala pomoc... Recimo da za konstrukciju pjesme koristim B dur i F dur... Kako da znam koju skalu da koristim za improvizaciju? Cini mi se da moram da koristim dvije razlicite ili sam nesto propustio? U naprijed hvala:)

[karton]

Možeš koristiti B dur(skalu), ako je B tonika(a F dominanta), ili F dur(skalu), ako je F tonika(a B subdominanta). Naravno, ovo je strogo tradicionalno, od čega se ''danas'' dosta odstupa, tako da u praksi možeš koristiti ''bilo koju'' koja tebi ''zvuči ok''...
Neka me isprave stručniji ako dajem krive savete...

[Kauto Labs]

u kom kljucu melodija od tonova E, F, F#, G, A ?

[Kauto Labs]

niko ne zna ovo, trebalo bi da je trivijalno?

[komil]

niko ne zna ovo, trebalo bi da je trivijalno?

De nađe to??? Aha da, Kauto je ustvari japansko ime, onda sviraj:

Ichikosucho iz C!

ili Eight Note Spanish iz C#

p.s. Edit, vidim sad da si tražio ključ a ne samo skalu. E pa, to u ovom slučaju neće moći bez dodatnih informacija, npr. harmonije. Ako nije nešto atipično, onda je sva prilika da su neke note tu samo "prolazne" a neke važnije.

[Kauto Labs]

pa trazim kljuc, mozda je pomocna, a mozda je iz 2 kljuca, da bih orkestrirao ideju, melodiju da okacim ne mogu bas

ali evo ti jedna iz ovog japanskog kljuca sto kazes, ako je bas toliko neobicna harmonija

[Kauto Labs]

niko ne zna ovo ovoliko prosto?

[Kauto Labs]

sta bi sa ovim?