Scala gitare

[Driver]

Ovo mi sad liči na poredjenje mečke i juga ... Kakav god da ste vozač sa mečkom stižete brže i sigurnije.

Uporedi Mecku 123 (200D, najmrtvije vozilo na 4 tocka) i Juga sto se brzine tice, iz iste epohe su obadva, a slozices se da divljak u mecki sigurno nece bezbednije putovati od normalnog u jugu... Opet dolazimo do ljudskog faktora....

[Dersu Uzala]

Lepo, sto je pocelo sa vredjanjem.

Video sam. Dodjes ovde, novajlija, i pocnes sa provociranjem i vredjanjem. Sta ti to treba?

[ApplePie]

OK sve se slažem ... Jay turseri koštaju u nabavci izmedju 25 i 50 $ ... i opet tu neko zaradjuje. Hitno treba da angažujemo Superhika (onog pravog alanfordovskog) da nam ih donese po 10 $ a svaku skuplju djitru da spalimo na trgu i da tako pokažemo korumpiranim prodavcima i stolarima šta mislimo o njihovim izmišljenim cenama. Nit su sadili drvo, nit ga zalivali a vala ga nisu ni sekli sekirom. I hitno saziv skupštine da nam objasni zašto jedna šerpa košta 600 dindži a za tamo neki floyd koji je prcoljak za ovu šerpu oće da nam otmu po 200 €. To je bre sve zavera zapada zato sto su otkrili da ova sirotinja ovde troši pare na skupe djitre i šteka ih po ormanima pa bi da se obogate na našim gladnim očima.

P.S. (ovo je za Superhika, nemoj da je neko dir'o)

[Dersu Uzala]

...jbt postacu ko djed filozof

Ma samo slusaj zwelju i upijaj.

[Perce]

Lepo, sto je pocelo sa vredjanjem.

Video sam. Dodjes ovde, novajlija, i pocnes sa provociranjem i vredjanjem. Sta ti to treba?

Svi su jednom ovde bili novajlije, i kao sto sam rekao, nismo svi imali sanse da duze vreme zadrzimo skuplji instrument u svojim rukama. Umesto da objasnis, a zaista sam i mislio da ces pokusati jer si imao si Scala gitaru kraj sebe, a verujem da ti je jos pregrst (pre)skupih instrumenata proslo kroz ruke, ja dobijem odgovor da nikada necu svatiti?
Pa sta si ocekivao da ti napisem?

I na kraju eto nekog ko nije novajlija na ovom forumu...

....

Iza svake filozofije stoji pitanje Zašto

Stoga i mene zanima zašto bi ove gitare bile skuplje od sličnih
i KO je taj ko određuje tu cenu, na osnovu kojih kriterijuma.

Da li je to iskustvo, da li znanje, da li pomodarstvo ili jednostavno marketniški blef
Ako je iskustvo, onda se argumetni tipa "znaš kako zveči kad je kucnem" ne pikaju
ako je znanje, onda da čujemo nekog graditelja instrumenata da nam pojasni cenovne diference spesifike

....postavlja isto pitanje pa da vidimo.

Btw Dersu, nemam nameru da se svadjam nisakim na ovom forumu. Ako sam te isprovocirao, sry. Nije mi bila namera al' iskreno nebih da prebacujem samo krivicu samo na sebe (bolelo za to nekog ili ne)
Rispekt.

[Dersu Uzala]

Ma kuliraj. Mislim, nemoj samo da se zeniras.

Rekoh ti da ako do sada nisi shvatio sta i kako i zasto, verovatno i neces nikad shvatiti. Zato sto tvoj stav ne implicira zelju za saznanjem. Ti jesi mene pitao zasto su Scala gitare skuplje od Fenderovih ali si vec u prethodnoj recenici izjavio da se slazes sa necijim drugim stavom, ne sa mojim, pa mi tvoje pitanje zvuci tendenciozno i provokativno. Ako te vec zanimalo zasto, mogao si da pitas onog sa kim si se prethodno slozio ili (jos bolje) da preores na internetu dosta materijala (nazalost nema ga toliko kao Fender ali ima dovoljno da se stekne utisak u cemu je caka) pa da dodjes informisan na tribinu.

Elem, kazem, toliko je toga napisano i prostudirano, Leo je dosta stvari i sam objasnio na starom sajtu ciji ti stari URL prilazem (http://scalaguita1.web704.discountasp.n ... icles.aspx) pa pogledaj i sam, potrajace bar sat vremena da se to procita i pogleda, a onda malo i ibistri/iskristalise.

Tu imas bar jedno 15-tak inovacija koje je on smislio, pa kad podrobno pogledas mozemo da naglabamo o tome da li ti to ima smisla ili ne, da li ti je takvo nesto potrebno, radi posao, inspirise ili sta li li. A ne 'zasto je ova gitara duplo skuplja od one'. Graditelji instrumenata su posebna prica, i masu stvari koje oni vide sa slike ostatak sveta (ukljucujuci i muzicare) ne vide niti kontaju ni kad im gitara lezi u rukama, uglavnom im i nije bitno kako nesto radi ako njima radi savrseno.

BW je lepo rekao ranije, daska, 3 magneta i mocuga. Tacno. Ali do kojih granica moze da se dovede taj koncept. Fender ga nije odneo daleko za sve ove godine, stavise imaju 0 (zero) inovacija od '62-3 naovamo. Ako i uzmemo kao postulat da su prvobitno bili inovativna firma. I nisu. Elektricne i solid body gitare su postojale i pre Fendera, oni su ih samo heavy komercijalizovali i sve odluke o dizajnu uglavmon doveli zarad pojednostavljenja procesa proizvodnje. Stavise, Fender je poceo da pravi gitare iskljucivo iz razloga da podupre prodaju svojih pojacala (primarni produkat prvih 15 godina postojanja firme) jeftinim ali radnim (profi) instrumentima. Znaci, pojacalima je majka a gitarama maceha, ali posle tog silovitog istorijskog uspeha, niko to vise i ne pamti, nebitno je u stvari, samo bistrimo istoriju i ideju vodilju.

Torres je poslednji inovirao gitaru kao takvu krajem 18. i pocetkom 19. veka ako me secanje ne vara. A i on se nakacio na dugu tradiciju, izmenio je samo par stvari koje su se ispostavile kao kriticne i koje su iznedrile sjajne rezultate u pogledu pre svega zvuka.

Ti ili Boogie ili neko treci spomenu "izem ti produkat gde pokupis tudje delove i sklepas napravo i kao ti si sad to kao dizajnirao", parafraziram. Pa u kom svetu vi zivite. Od svih firmi koje mi padaju na pamet (bukvalno) micim da je Ferrari (proizvodjac automobila) najblizi 'idealu' da sve sto im treba prave 'in the house'. Pocevsi od topionice metala. Imaju svoju 'u krugu fabrike'. Imaju svasta. Ali i dalje ne prave bar dve stvari da ja znam, gume (Pirelli) i kocnice (Brembo) za svoje avtomobile. Ostale firme generalno koriste 50% ili vise tudjeg materijala. katodne cevi za tv (a danas LCD i plazma tehnologiju) prave ili su pravile 3-4 firme u svetu. A 'proizvodjaca' televizora na hiljade. Pa zamisli tek elektronske komponente. 99% firmi koje prave konzumersku elektroniku koriste komponente od stotina firmi koje se same ne bave proizvodnjom gotovog konzumerskog produkta, samo prave repromaterijal/resusrse. Prema tome ta logika se samoubilacka.

I da odgovorim Trzi, 'sviraci' Stratokastera kad im Scala strat dopadne u sake momentalno zaborave na Fender, tj sluzi im kao kolekcionarski momenat. Ili ih rasprodaju. na srecu ja to znam, jer znam te ljude koji kupuju Scala djitre i znam da recimo 5-6 imaju kolekcije stratova vredne 100,000$ i vise dolara, poneki imaju individualne instrumente koji kostaju preko 40-50k, i kupili su vec 3-4 Scale u roku od godinu dana, Leo ne moze da postigne proizvodnju. Iako odokativno mnogima (na slici barem) sve to izgleda manje vise isto, razlika je kao nebo i zemlja. Ali kao sto utvrdismo, ili mora necija malenkost licno da proba i uveri se (ili razocara, nista zato), znaci strogo empirijski, ili pak empirijsko-deduktivno-superpozicionom metodom moze da zakljuci iz prilozenog sta se tu desava (empirijsko u smislu da nije probao Scalu ali je probao masu slicnih produkata i Fendera kao etalon pa ima dovoljno 'istorijskih' informacija da se onda bavi analizom).

[Dersu Uzala]

...Svi su jednom ovde bili novajlije, i kao sto sam rekao, nismo svi imali sanse da duze vreme zadrzimo skuplji instrument u svojim rukama. Umesto da objasnis, a zaista sam i mislio da ces pokusati jer si imao si Scala gitaru kraj sebe, a verujem da ti je jos pregrst (pre)skupih instrumenata proslo kroz ruke, ja dobijem odgovor da nikada necu svatiti?...

Nemam neki poriv da budem edukator, svi se edukujemo sami. Meni to licno tendenciozno zvuci da ja sad sednem tu i drobim na tri stranice (imajuci u vidu da sam to cak i odradio pre) sta je to sto gitaru cini dobrom, a sta specijalnom a sta izuzetnom i sta one of a kind. Ja kapiram da svako to moze licno da skapira. Neke stvari su opste (dizajn, konstrukcija, kvalitet izrade) a neke i nisu, zavisi sta kome i kako odgovara.

Spomenuste Suhr i Anderson gitare. To su samo glorifikovani stratovi. Od satro biranog drveta, radjeni rucno. Nit se tu drvo nesto bira preterano svi oni dobavljaju drvo od par speccijalizovanih dobavljaca, ali ne StewMac ) i to je to. Rucno se ne prave u ludilu iako se tako marketuju. Sam kvalitet obrade je daleko iznad Fenderovog, ali daleko ispod Scalinog. Njihov 'tretman' instrumenta dozvoljava cutting corners gde god mogu, a da se to 'spolja' ne vidi. Profit is the name of the game. Sve to u sustini i nije toliko bitno krajnjem kupcu ali ne opravdava trenutnu cenu tih instrumenata. Ovi frajeri koji se bave izgradmo instrumenata tacno znaju i vide svaki korak u postupku izrade i znaju sta je uslovno receno fuseraj a sta je real deal. Anderson i Suhr nisu fuseraj kao vecina Fendera ali su daleko od master-built instrumenta. Ti instrumenti bi realno trebalo da se prodaju za oko 1600-1800$. Prodaju se za 2800-4500$. Tako je upravo i Leo oformio svoje cene. Znaci, ako oni prodaju TO SVOJE za te pare, onda ono njegovo vredi bar duplo vise. Ali posto ne moze da naplacuje duplo vise trenutno, jer nije jos stekao globalno ime kao ova dvojica likova (koji poticu iz iste radnje prakticno u NY) onda daj bar da naplacuje identicno, pa kome zapadnu sve 3 gitare u sake, shvatice koja mu je najbolji dil u stvari. Znaci to je ideja.

E sad, poenta je da se Scala gitare u stvari prodaju po tim cenama. Znaci ima ko je shvatio sta je dobar dil. Niko ne ocekuje, a ponajmanje Leo, da Scala gitare haraju svetom i pokupe musterije svim drugim kompanijama zajedno. Nova firma mora da nadje svoj niche market, svoje neko trziste prvenstveno. I mora da prezivi i suzivi sa vec postojecim firmama/konkurencijom. So far so good.

Sto se tice gosn Gary Kramera, Leo je radio (fenomenalne) gitare 10 godina pre nego je uopste upoznao coveka. Radio je kao segrt kod Michael Spalta, velikog inovatora i fenomenlanog umetnika i luthiera (check Spalt guitars, totem Guitars, Spalt & Scala guitars i Spalt basses). Nije bio placen centa za 10 godina kao segrt, imao je dnevni posao. 8 sati na sljaci u kancelariji pa put od 60km u oba pravca pa gitare od 4 popodne do ponoci. 5 dana u nedelji. Vikendom direkt na gitare, ceo dan. tu je upoznao komplet LA muzicku scenu, ukljucujuci i recimo steve Lukathera i Steve Vai-ja. Svima je popravljao instrumente. to je posebna prica anyway, mozda ce on jednog dana da objavi album sa slikama ili ne daj boze memoare.

Elem, firma u kojoj je Leo godinama radio preko dana je bukvalno door-to-door od Gerijevog biznisa koji se bavi transportom (pored LAX aerodroma). Jednog dana je Leu dopalo neko staro Kramer aluminijumsko telo koliko se secam, pa je jurio aluminijumski vrat da sklepa old school Alu Kramera pa ga izgustira i na kraju proda jel. Neko ga je uputio na Gerija, i kad su se nasli kod Gerija na gajbi ispostyavilo se da rade next door. Onda se Geri zainteresovao, a kad je video Leove gitare odlepio i smesta resio da ponovo proradi bioskop. Leo je proslavio Gerijevo ime u ovom veku, a ne obrnuto. Geri je odjednom odmah postao relevantan u tom svetu, posle 35 godina otkako je izasao iz istog. Posto toliko gotivi Lea, ostavio mu je prosle pretprosle godine i firmu i ime (i dugove ). Prvobitno je Leovo ime bilo na gitarama iako se firma zvala GKG, nazalost losom odlukom u kojoj je odlucujucu ulogu imao neko treci, uklonjeno je njegovo ime i stavljeno Gerijevo, tako da je to uticalo na nesto sporiji prodor scala brenda i imena na svecko trziste. Sta je tu je, Leu to nije ni najmanje smetalo, samo da firma dobro posluje, nije bitno ko stoji iza svega (Leo naravno). Toliko o sujeti. Stavise, svojevremeno sam sugerisao Leu da ne uskace u taj partnership vec da nastavi sa Scala brendom koji postoji od sredine 90-tih, ali je on izabrao drukcije, takva je bila situacija, trebao mu je finansijski partner. Ali to je ubilo njegov licni brand, koji je eto sad revived, i to sa uspehom. Tek ga je ponovo pokrenuo prosle godine.

Inace, sve navedene firme (Anderson, Suhr, Fender, i PRS glavom i bradom) su nudile (i dalje nude) Leu posao. ne majstora, luthiera, nego glavnog produkt dizajnera u okviru firme. Sve ih uredno glatko odbija dan danas. Ima on svoju viziju. Can't blame him, nikad bolje gitare u zivotu nisam svirao/probao. Each and every one that he has built. Cak i ove iz uvoza pravljene po njegovom dizajnu kod kontraktora sa dalekog istoka siju mnoge americke gitare. You have to try it to believe it. Tako da vam zelim da se jednog lepog dana docepate nekog Scala/GKG instrumenta, pogotovu iz US shopa, ali i Koreja je ok za pocetak.

Aj zivi bili.

[Dersu Uzala]

Nažalost nikad nisam svirao Scala gitare....

Sviraces, kad tad. Ipak je globalno selo, videcemo se nekako. Kad krenu malo bolja vremena, moci ces da svratis ili u Rim ili u Redjo Kalabriju dole, tu su dva najbliza dilera. Problem je trenutno sto su sve gitare rasprodate unapred. Vecina se ne pravi na zahtev, Leo ih sam dizajnira, onda posalje slike dilerima ili zainteresovanim, dok su gitare u procesu izrade, isto ovako ko momci sa foruma. Dileri onda zovu prvo svoje ortake i najbolje musterije i sve se rasproda za nedelju dana. If that.

A to je od 12-15 US komada mesecno i ne moze se vise. Onda nije manufaktura vise anyway. Suhr i Anderson su izbacivali oko 300 komada mesecno, pre jedno 10-tak godina. Krajem 90-tih u stvari. Danas, pitaj boga. I dalje se furaju kako su hand-made.

[Dersu Uzala]

Zato su Fender gitare 10x skuplje od Jolana gitara?

Aaaaa, to sam i mislio.

Lose si mislio i ides iz krajnosti u krajnost. Aj da poredimo gitare od 1k+ ajvara, moze?

Da se razumemo, pre bi kupio Scala gitaru nego Fendera ali me zanima sta je to, na (novom) stratu od 4k bolje od Scale koja je 3k pa tako nanize do gitare od soma-soma ipo?!

Izvini, u moru prepiske promace mi ovo sto je cak i osnovna nit prvobitnog razgovora; neko je pitao pa po cemu je to toliko bolje da bi bilo skuplje, i ko to formira cenu, i Leo se utripovao ko budala jer je Srbin ili 'nas' svejedno.

Dileri odredjuju cenu koju kupac vidi. Sem jedne firme da ja znam, doduse od ovih malo vecih. A to je Mesa Boogie. Oni odredjuju svim dilerima cenu, koja je ista u svakoj zemlji od dilera do dilera. Identicna, u cent. Ne sme ispod da se prodaje, ne sme iznad (cene).

Svi ostali znaci, diler. Diler koji je u fazonu da diluje Scala (ili bilo koje druge vrhunske a relativno neafirmisane produkte) dobije cenu (fabricku) od tebe kao proizvodjaca. Ti trazis tolko i tolko po komadu. Diler pregleda instrumente koje nudis, i ako mu se svide, tojest konta da mos se proda (jer sto bi ih inace dilovao, nema tu milosti ni galantnosti kad je kinta u pitanju) on naruci n komada. Ne plati ih dok ih ne dobije, a neki ti ne plate nista dok se ne proda. Ima raznih dilova, sve zavisi koliko si jaje kao diler. Ako si mega firma kao Fender i Gibson, onda si i ti kul kao kompanija, ali butik firme najcesce nemaju nikakvu pregovaracku moc. Diler uvek moze da te odjebe u fazonu, ko te jebe, prodaj direct online. Sto je smrt ako hoces da prosperiras. Mora to da stoji u radnji na prominentnom mestu da ljudima zapadne za oko kad djane neke druge lepe gitare zbog kojih su i dolsi u radnju na prvom mestu. Dok ne postanes household name jel.

ELem, da se vratim sa tangente, diler vidi da ti je produkat mnogo kvalitetniji od konkurencije, a trazis prakticno istu cenu. Sad on rezonuje sta mu je raditi kako to da proda na prvom mestu, ali kako i da profitira maksimalno, jer on konta da moze da dobije isto ili vise od onih konkurentskih modela. Najcesce, odgovor je vrlo prost. Bez obzira na afirmisanost, ljudi koji dodju da kupe egzoticne gitare su 'in the market for exotic' jel. Pogled im vrluda. To je ekipa koja ne voli 'omladinske' gitare (znaci solid color, jednobojna, svi smo to prvo obozavali), nit shjekire, nit metal/shred makine. To je ekipa koja voli superstratove i superlespolove. Ono, brought up to date iz pedesetih u 2 iljadite. Sad, nije bas precizna definicija ni specifikacija, ali manje vise se zna sta je moderni strat fazon i sta je moderni LP fazon. Onda diler uporedi dizajn i kvalitet izrade, udobnost, vizualni dozivljaj i na kraju krajeva (umesto prvenstveno) zvuk. Scala je superioran u svakom pogledu, ali to ne vredi da ja pricam, to treba da pitate muzicare koji ih sviraju i dilere a i druge majstore zanata lutijerskog. VIdi se sa onog starog sajta kako i zasto. Neko se zakacio za one 3 stavke sto je Leo lanuo na onom videu. Kao u je. Ima on jedno 20 inovacija koje su sasvim kul i prakticne. Ne zavrse sve na jednoj gitari. Inovacije su za pojedine elemente ugradnje/izgradnje koje nisu zastupljene uniformno na svim gitarama. Pojedine nemaju smisla na odredjenom tipu intrumenta.

Po meni (a i mnogim drugim koliko sam imao prilike da cujem) taj neck joint koji sad ide standardno na sve instrumente sem Underdog serije, je briljantno resenje. Svi se bave tim pitanjem neck jointa ali vecina tih firmi prave bolt-on instrumente. Scala pravi po zelji, bolt on ili set neck. Veliki problem u proizvodnji. Oba moraju da budu savrsena, ali pricamo o dve razlicite igre, da ne kazem gameplans. Od vavijeka se to radilo na dva razlicita nacina. Pri tome, veliki je problem kod bolt-on vratova tijekom vemena i akanja vrludanje u neck pocketu. Ne na dnevnoj bazi, ali kad se gitare prodaju i preprodaju i setaju godinama iz grada u grad i gitare ide povremeno kod majstora koji onda tu nesto dotezu, turpijaju, lepe, pune filerima drz ne daj, to na kraju postane kompromitujuci detalj. Od 'it just doesn't fell right' ili 'it just doesn't feel like it used to', do katastrofe u redjim slucajevima. I naravno pitanje sustaina, odnosnovecno pitanje transfera energije sa vrata na rezonujuce telo. Lepjenjem, boltovanjem ili telepatijom.

Tu je sad extra problem. Bolt-on gitare imaju vazduh imedju spoja tela i vrata (if that, kad ga baki pritegne) a lepljenje, neverovatno, lepak. Ovaj onda seo i smislio sistem (joint) koji:

i) ima bar 50% vecu kontakt povrsinu u odnosu na standardne, time proporcionalno uvecavajuci stepen transfera energije izmedju povrsina u pitanju (vrata i tela), pri tome vrlo jednostavan za serijsku produkciju (routerom). No manual intervention needed.
ii) eliminisan problem vazduh/lepak. Ako hoces lepljen vrat, procedura je 99% ista. Namaze se joint fino lepkom i legne ko dupe na noshu. Pritegnes ga lepo i no air bubbles or pockets. Cak i pre nego sto se zalepi, mogu da se stave zice i da se svira bez problema, vrat ne mrda. Teorijski, uopste ne mora da se srafi niti lepi. Testirano. Ako hoces bolt on, opet legne isto ko dupe na nosu, i srafis ga dok ne istisnes vazduh koji okupira mesto gde bi bio lepak na set neck konstrukciji. WIn-win. I uzgred, bolt-on nije kompomitovan tokom vremena, jer bilo koji snagator da ga steze i priteze on ne moze dalje od tih rebarca. I ne moze da ode na bilo koju stranu zbog tih rebarca. Linije (vektori) sila desjtvuju simetricno na sve 4 strane. Radijalno stavise.

E sad, kazem, vecina ljudi nit to zapazi nit ih zanima. Setice se ovi nasi Ibanez frikovi na forumu, svojevremeno je baja sa Ist Kousta radio kao kontraktor za Jebanjez, u vreme NoHo custom shop slavnih dana. I smislio lik neki tension free neck. Da ga ne tupim sad kakvo je to napravo, to je ugradjivano na izvesne modele u Amerigi. I sad, niko ne zna sta je i ne vidi sta je (jer i ne moze da se vidi spolja). Ali svi kao nesto, u jebote, ovbi vratovi, ove gitare, wtf is going on. Bas su ono...udobne. I sviraju. Sve je nekako tip-top. A nemaju pojma zasto im je to tip top. Hocu da kazem da nije sve to sto Leo ili bilo ko drugi inovira smisljeno da nekog impresionira. Ili cak i da zna da to uopste postoji.

Ja nisam primetio onu foru sa end-less fret job kad mi je prvi put doneo. Dok mi je on objasnjavao neck-joint sistem, i recessed tuners (gimmick, mnogo lep, ali gimmick) i inlayed fretboard (ne nalepis fretboard ozgo, nego izdubis vrat sa gornje strane pa ulegnes i zalepis fretboard). Ja cvirim i ono, fenomenalno zvuci i izgleda i ima fil. I ima violonski fil, ruka leti preko vrata. Apsolutno klizi, bez ikakvog eforta. It's mindless. Imate sve tamo dokumentovano na fotkama.

I onda mi covek kaze, jel osecas ivice pragova? I ja skapiram u cemu je stos. Nirvana.

[Dersu Uzala]

Da ne pricam za illusionista, kad mu je odradio onaj faux pickguard, ja sam pao na bulju. Nisam jedini, ima nas jos dva-tri ocito. Again, it's just a gimmick, but it's mighty clever. You can tell da poletarcu gnoji mozak o gitarama 24x7x365.

Pri tome, za razliku od 100% luthiera, doticni kida kako svira.

Nego, nema Jimmy Hendersona poodavno.

[Dersu Uzala]

pravi muzičar Voli da svira
fake muzičar drka na marke i cene

pravi jebač, voli pičku
lošem svaka dlaka smeta

(izvinjavam se za reč "dlaka", znam da ovde vulgarizmi nisu baš dozvoljeni..Ili jesu, dozirano?)

Vidi ga , retoricar, kako je zamenio tezu strucno.

Pravi jebac jebe:



A finest instrument indeed. Master-built by God. All rights reserved.

[Dersu Uzala]

konstatacija je - svi mi sviramo samo neki sviraju bolje

ali kakve to veze ima sa vrstama gitara?

šta sad neko svira bolje jer ima džitru od 3 soma..?
ajte molivas..

Idemo redom kume.

Postavka ti je losa. To se zove na zapadu loaded question. A siguran sam da ima i latinski naziv. Spiritus movens?

Elem, 'onim boljima' je bitnija 'bolja djitra'. Nedobrima je samo imidz bitan. I zvaka. Nikako svirka.

[Dersu Uzala]

hau jes nou..baš su mocartov talenat odma uočili na royall klavsenu plave boje sa zlatnim bordurama..a ne kod kuće na čemablu prislonjenom uza zid kuhinje

i)Mocart je od detinjstva ziveo u porodici profi muzicara kojima nije islo lose, obzirom da s sviruckali po dvorovima. Do 7. godine ne znam na cemu je svirao, ali posle toga samo na vrhunskim napravama. Dig it. Svirao je iskljucivo kod nobilitija. Jel tebi jasan koncept nobilitija i burzoazije? Cek ti objasnim: "Only the best for the best.". Jasno?

[Dersu Uzala]

i srv je svirao na najskupljem i najboljem stratu..
hendrix isto
kleptoman takodžer..

al kad bi se jurcali po vagonima

o bitloncima i epifoncima na početku karijere da i ne govorimo..

Ono istina slažem se ja u ovome - kad je neko talenat, treba mu dati što bolje sredstvo da se razmaše, jelte..
I naravno da ima inštrumenata koji vrede svih tih para
ali kapiram da balavljenje na električne gitare od 3 soma evradi, od strane ljudi za koje niko nikad nije čuo (niti će) mu dođe malo kao..snobizam? Kubanski nadrealizam? OCD fetišizam..aj pa reci

plus je to neki tamo strat, iz mora stratova, šta reći

svi stratovi treba da koštaju maksimum 500 evradi, osim ako baš nisu sočinjeni od nekago drvetah što je zaštićeno zakonom o zaštiti istijeh
to je bre daska sa tri magneta i motkom - pljuc

a najvoliji mi je upiš kad žešćim stratomanijacima tutneš na slepo nekog strata koji nit smrdi nit miriše, pa krenu da mudruju o srednjim plitkim i kosim debelim tonovima..
baš bih voleo da neko od njih tako na slepo proceni vrednost takve jeden ćepanice, pa da vidimo dal talenat prati inštrumenta, oli mama kuva palentu svome dragom talentu

Ovaj deo posta je zaslepljujuci, kao kad gledas u Sunce. Svako je sviro sta je imao u datom trenutku. Hohneri, Hofneri, Epifoni, Voxovi, Mosrites, Tokais, sve su te gitare svojevremeno smatrane 'it'. 'The shit'. To uopste nisu neke glupe ili lose gitare, to su gitare kao GKG Deltawing. Mnogi ti modeli su pokusali da pokrenu stvar sa mrtve tacke na kojoj bi ih Gibson i Fender drzale dovijeka. Rickenbacker comes to mind too. Larrivée . Kramer. I naravno Ibanez. I tako to. S tim sto su neke od navedenih presle u tabor neprijatelja jel.

Roland gitare, ej. Ej bre. B.C. Rich superstrats.

Prvo Larrivée. Talk about tone to die for.



Larrivée sa aktivnim Bartollini magnetima.

[Dersu Uzala]

+trisha

+dere