zwelj wrote:Dushan S wrote:
Tako sam skontao da je dobra fora prezirati sve gitariste koji sviraju nešto u veza sa rok muzikom a sviraju tehnički zahtevnije.
Mozda je, upravo, ova recenica pokazatelj i razlog tolike vrednosne ambivalencije Vai-a i slicnih. Rock muzika je forma definisana svojim istorijskim nuznostima kao izraz potreba mladih jednog vremena, profilisana kao muzicki zanr i kao takva prepoznata i od novih generacija. Postavlja se pitanje, u cemu je svrha i dobit "tehnicki zahtevnijeg sviranja" u okviru rock forme? Zar to nije na ustrb demokraticnosti izraza, kao esencije duha rock-a? Zar njena redukovana i tehnicki nezahtevna struktura nisu njen manifest u cilju naglaska na istini i snazi poruke? Sta je to novo i suvislo sto se dobija "tehnicki zahtevnijim svirackim umecem" u takvim okvirima, osim, mozda, mutantnih izraslina na njegovom telu (aroganciju, izdrkavanje, takmičenje, egoizam (by BoogieWoogie). Zasto neko, ukoliko ima ambiciju "tehnicki zahtevnijeg sviranja", ne potrazi adekvatnu formu koja ima strukturalno-sintaksnu predispoziciju za to i u kojoj je to kvalitet.
Drugi deo problema se odnosi na asimetricnost njihovih egzekutabilnih, (implementacionih) muzickih sposobnosti koje su za svaku pohvalu, nasuprot trivijalnosti poruke, sadrzaja i ikonografije, proizasle iz subkulturnog miljea (lose svarenih knjiga i ideja (by Emil Zola) a sa pretencioznom "artistickom" tendencijom, meandrirajuci jeftinim egzibicionizmom. Zapravo, prava je steta i gubitak sto, usled nedostatka dobrih medijatora i bogatijeg obrazovno-kulturnog enviromenta, ljudi takve posvecenosti a neretko i muzickog talenta, nisu uspostavili tu ravnotezu i nadisli sopstvenu adolescentsku narcisoidnost, gorivo tog modela.
Počinjem da sumnjam da si Bugijev alter ego.
Kada osoba, često izuzetnih intelektualnih kapaciteta, ima izraženu subjektivnost, poseduje veliku količinu poverenja u svoj proces zaključivanja i samim tim manjak sklonosti da dovodi u pitanje svoje stavove koji su postali aksiomi, ona može otići jako daleko u svojim mentalnim konstrukcijama a da njemu sve to izgleda logično i koherentno. Tako tvoji post-ovi pa i ovaj u sebi sadrže gomilu aksioma koje ti naravno podrazumevaš a koji su posledica krajnje subjektivnih utisaka a ne racionalne, što je moguće više depersonalizovane objektivnosti. Tako u koliku god količinu intelektualizovane forme saterao svoje zaključke, i koliko god nakićeno izgledale neke tvoje izjave, meni je fascinantno koliko su nekad temelji istih zasnovani na površnim utiscima, koje naknadno opravdavaš kroz puno prividnog logičkog vituoziteta. Zapravo, fascinantno je da tvoje izražavanje poseduje određene elemente koje upravo u ovom post-u kritikuješ jer su navodno pristuni u muzici Steve Vai-a.
Tako tvoja izjava zapravo predstavlja samo izraz toga šta ti, lično, bazirano na svom profilu ličnosti i muzičkim sklonostima, voliš i ceniš u muzici, iako ti verovatno misliš da si rekao nešto što je tačno i egzistira i van tvog sopstvenog unutrašnjeg univerzuma. A šta reći bilo kome na rečenicu "Meni se ovo ne sviđa", kakva god njena forma bila.
Nekoliko stvari verovatno znaš a previđaš ih:
- formula kombinacije shock rock teatralnosti kombinovane sa tehničkom virtuoznosti je mnogo starija i započeo ju je još Paganini.
- geneza rok forme je u potrebi mladih generacija ali ona odavno više nije definisana time. Čak i da jeste, potrebe generacija koje su stvarale i konzumirale rok muziku kasnije su se promenile, što je normalan proces - isto se dogodilo i sa džez muzikom.
- rečenica: "u cemu je svrha i dobit "tehnicki zahtevnijeg sviranja" u okviru rock forme? Zar to nije na ustrb demokraticnosti izraza, kao esencije duha rock-a" ti pati od pomanjakanje logike. Demokratičnost sama po sebi znači da onaj ko želi da se tehnički složeno izaražava ima jednako pravo na to kao i onaj ko to želi sa tri akorda. Osim ako ne misliš da je odlika demokratičnosti zabraniti nešto ili ga osuditi ako je drugačije? Da li je Steve Vai na čelu stranke koja se zalaže za ukidanje jednostavnog rok izraza?
A onda i ovo:
Sta je to novo i suvislo sto se dobija "tehnicki zahtevnijim svirackim umecem" u takvim okvirima, osim, mozda, mutantnih izraslina na njegovom telu (aroganciju, izdrkavanje, takmičenje, egoizam (by BoogieWoogie). Zasto neko, ukoliko ima ambiciju "tehnicki zahtevnijeg sviranja", ne potrazi adekvatnu formu koja ima strukturalno-sintaksnu predispoziciju za to i u kojoj je to kvalitet.Ova rečenica sadrži izuzetnu količinu samovažnosti i muzičke fašistoidnosti. Samoizražavanje i muzičko stvaralaštvo kao i komunikacija putem istog nisu i ne smeju biti ograničeni bilo čijim predrasudama i ubeđenjima šta neki muzički pravac treba da predstavlja. Posebno na stranu što rok muzika ima tradiciju od nekoliko dekada muzičke virtuoznosti, nisi joj ti potreban da određuješ šta bi to ona po tebi trebalo da bude. Nije ni na tebi ni na meni da govorimo o tome da li nešto što ljudi sa zadovoljstvom i najboljom namerom stvaraju a drugi sa zadovoljstvom konzumiraju treba da postoji, takvo kakvo je.
Ovo sa "mutantnim izraslinama" i potrebom da staviš tu rečenicu zajedno sa ostalima izgleda kao izraz odbojnosti koju osećaš prema takvoj muzici, a pomalo diskredituje ozbiljnost ostatka post-a.
Zapravo, prava je steta i gubitak sto, usled nedostatka dobrih medijatora i bogatijeg obrazovno-kulturnog enviromenta, ljudi takve posvecenosti a neretko i muzickog talenta, nisu uspostavili tu ravnotezu i nadisli sopstvenu adolescentsku narcisoidnost, gorivo tog modela.
Da li imaš decu? Pošto ako imaš, počinjem misliti da si ti osoba koja im zabranjuje da gledaju Diznijeve filmove a sam ih prezireš. Osoba koja je ubila Dete u sebi.
Muzika nije samo umetnost. Muzike je sjaj, zabava, nešto što raduje, ulepša dan, nešto što nas transformiše na bolje. Ona je i spiritualna ali i zemaljska. Detetu u nama je potrebna ta igra, taj sjaj i šljokice, i zato će uvek biti na milione obožavaoca Star Wars sage. Steve Vai prodaje snove, kao i mnogi drugi. Ceo taj teatar koji očigledno mnogima smeta je integralni deo rok muzike u celini i komunicira sa detetom u nama. Perfekcionizam i beskrajna pažnja ka detaljima koju poklanja Steve Vai su proizvod njegove lične opsesivne potrage za savršenstvom a ne egoizma, jer iz egoizma ne može proisteći potreba da se razvijamo napredujemo i radima na tome da postajemo još bolji, što je zapravo, osnovna odlika Vai-evog rada. To, da li je u koordinatnom sistemu kulturnih vrednosti i univerzalne simbolike njegov pristup pomalo nekad sirov i McDonalds, o tome se može pričati.
Samo se sad na kraju postavlja pitanje, a to ti kažem bez najmanje potrebe da vređam: Da li je prava šteta što si TI, upravo TI kao posledica nedostatka dobrih medijatora i bogatijeg obrazovno-kulturnog okruženja, uprkos tvojoj posvećenosti i talentu, ostao bez ravnoteže i mogućnosti da se samorealizuješ, pa imaš sklonost taj Ego videti u, npr Steve Vai-u? Prošli put sam te zamolio da ne komuniciraš sa mnom upravo zato. Svi koji ovde raspravljaju o glupostima na raznim temama imamo veliki ego, to je prilično očigledno, ali u tvom slučaju on je, čini se, monolitan i ukopan u okoštale krute strukture intelektualne narcisoidnosti, koje su nekad suptilno sakrivene iza metodičnih, složenih izlaganja, pa ne vidim da je sa tobom moguća istinska komunikacija vezi sa bilo čim. Pošto najverovatnije nećeš uzeti u obzir bilo šta što sam ja sad napisao, a ovakvi post-ovi su za mene neka vrsta razbibrige uz kafu bez izuzetne važnosti, možda je bolje da bez pokušaja filtracije kroz ego, samo negiraš kredibilitet ovoga što pišem i da ne pravimo nepotrebnu raspravu. Voleo bih radije na nekoj temi pročitati nešto korisno sa tvoje strane, a vezano za instrument i muziku samu. Počni koristiti svoje pravo ime, okači neke snimke, youtube video, prosveti malo novu generaciju, podeli svoje znanje i stečeno iskustvo, pretpostavljam da imaš mnogo unutrašnjeg blaga takve vrste. Ovaj forum je previše zatrpan beskorisnim filozofiranjem, koje je realno na nivou pijanih brucoša filozofskog fakulteta.
