Johhny Winter
Moderators: dejankuki, Trooper
Re: Johhny Winter
"... али блуз је највеће складиште емоција..."
Ово је једна од најбесмисленијих ствари које сам икад прочитао.
Ово је једна од најбесмисленијих ствари које сам икад прочитао.
- nebeskacarica
- Posts: 233
- Joined: 11 Oct 2009, 13:48
- Location: Нови Сад
Re: Johhny Winter
Što, pa zar ima osjećajnije odsvirane muzike od bluesa?
Re: Johhny Winter
???nebeskacarica wrote:Što, pa zar ima osjećajnije odsvirane muzike od bluesa?
Re: Johhny Winter
ovakvu glupost može da izrekne samo neko o okoga se nije ni očešalo ništa od npr klasične muzike..
- nebeskacarica
- Posts: 233
- Joined: 11 Oct 2009, 13:48
- Location: Нови Сад
Re: Johhny Winter
Momci, što se ne udružite pa recimo osnujete fejsbuk grupu "Zakleti protivnici Johnny Winterove izjave "Bluz je najveće skladište emocija"" ?
Samo jedan Hendrix-ov ili Winterov solo ima u sebi više emocija nego što će neki popularni izvođač klasične muzike reprodukovati tj. odsvirati sa papira za cijeli svoj život.
I zamolio bih vas, ako ne volite blues i jednog od najvećih gitarista svih vremena, zadržite svoje mišljenje za sebe, nemojte nama bluzerima trovati temu, ionako smo izumiruća vrsta na ovom forumu. Hvala, i nadam se da će suština doprijeti kad-tad bar do nekih.
Samo jedan Hendrix-ov ili Winterov solo ima u sebi više emocija nego što će neki popularni izvođač klasične muzike reprodukovati tj. odsvirati sa papira za cijeli svoj život.
I zamolio bih vas, ako ne volite blues i jednog od najvećih gitarista svih vremena, zadržite svoje mišljenje za sebe, nemojte nama bluzerima trovati temu, ionako smo izumiruća vrsta na ovom forumu. Hvala, i nadam se da će suština doprijeti kad-tad bar do nekih.
Re: Johhny Winter
Klasicna (ne mislim na pravac klasicizam) muzika: zavisi od interpretatora. Nisam siguran o cemu raspravljamo, ali klasicna muzika je vrlo cesto skroz tehnicki, neemotivno izvodjena.
U ovom, recimo, slucaju - nije, naprotiv:
E, sad, ja ne vidim kako je bluz narocito emotivniji od ovoga:
Ne mora covek da voli samo jednu vrstu muzike.
Pokojnog Vintera sam uvek voleo i jako mi je zao sto je preminuo. Zbog muzike, ne citata, naravno.
U ovom, recimo, slucaju - nije, naprotiv:
E, sad, ja ne vidim kako je bluz narocito emotivniji od ovoga:
Ne mora covek da voli samo jednu vrstu muzike.
Pokojnog Vintera sam uvek voleo i jako mi je zao sto je preminuo. Zbog muzike, ne citata, naravno.
Re: Johhny Winter
Уопште се не ради о томе да ли се воли или не воли блуз и покојни господин Винтер. Поента је у томе да је ретардирано представљати било који музички жанр као израз који има тапију на емоције. Да је било ко за било који други музички жанр тврдио било шта налик овоме - исто бих реаговао. Кад је нешто глупо, онда је глупо и кад то изговори Тесла, папа, Марлен Дитрих, Ђовак, па на крају и блаженопочивши Џони Винтер.
Re: Johhny Winter
Pa zapravo i ne bas, bar ne nuzno... Vecinu muzickih formi pored 'emotivnog' sacinjava i mnostvo tzv. intelektualnog sadrzaja... Muzika kao kreativno strukturiranje zvucnog materjala..., gde cesce uzivamo, u cistim formama, ingenioznim resenjima, finim emocionalnim prelivima, virtuoznim interpretacijama... no u samoj sirovoj emocionalnoj razmeni...Kristijan wrote:"... али блуз је највеће складиште емоција..."
Ово је једна од најбесмисленијих ствари које сам икад прочитао.
Bluz je forma determinisana specificnostima okolnosti u kojima je nastao, lisen svakog intelektualizma,izraz patnje i ponizenja... Rudimentarna forma sabloninizirane harmonske progresije koja je, zapravo, samo jedan framework na koji se kaci cista emocija, njena jedina vrednost i svrha... Bluz je po svojoj genezi pre socioloski a tek potom i muzicki fenomen.
Ukoliko gorecitiranu recenicu posmatramo iz ove matrice, u njoj nema niceg spornog... sama tvrdnja ne glorifikuje kvantitet i kvalitet emocija u bluesu naspram drugih formi u apsolutnom smislu, vec pre kao smernicu ka formi koja je njihovo najvece skladiste (bitna rec 'skladiste' koju koristi), za razliku od vecine drugih formi, koje u svom skladistu sadrze i neke druge artikle
Re: Johhny Winter
Овде се сад намножило неколико доста проблематичних претпоставки, па да кренемо редом...
1. Постоји велики спектар емоција, нису једине ваљане емоције оне које су настале као резултат патње и понижења. Највећи број људи је осетио понижење, апсолутно сви су осетили неку врсту патње, па није чудо да онда већина људи на неки начин уме да се идентификује са емоцијама које јесу настале на том темељу, али је крајње несмотрено отписивати све дуге емоције, и негирати емотивност стваралачким подухватима који у датом тренутку нису имали патњу и понижење као погонско гориво.
2. Потеже се низ фраза које се врте око исте погрешне претпоставке. Мање је више, један тон тог и тог аутора/извођача вреди као хиљаду тонова другог аутора/извођача, нема правих емоција без рудиментарне форме. Сваки човек се изражава на свој начин, сходно томе како га је обликовала његова средина и животне околности. Свако се изражава другачије и у складу са својом природом и темпераментом. Неко најбоље функционише када избацује кратке, просте форме. Неко други уме да се изрази само кроз пажљивије брушене форме. Зато је опасно да рабимо горе побројане фразе. Шта ми заправо радимо с оваквим генерализацијама? Ми тако судимо различитим начинима функционисања. Ми тако негирамо да је исте емоције могуће исказати на више различитих начина. Ми дисквалификујемо људе који имају потребу или просто умеће да се изразе на комплекснији начин. То му дође као некаква диктатура музичког пролетаријата. Колико год да саосећам са пролетаријатом, грозим се сваке врсте диктатуре и доктринарног посматрања било ког аспекта постојања.
3. Блуз није једина једноставна форма која се ослања на људску патњу. Стицајем околности блуз се развијао у средини која је носилац савремене западњачке културне и медијске доминације, па је нама најпознатија таква форма, али то и даље не значи ни да је усамљена, ни да је најемотивнија таква форма.
4. Прича о блузу као нечему што је више социолошки него музички феномен је исправна само када причамо о коренима блуза. Савремени блуз, па и оно што се у блузу дешавало последњих педесетак година, у суштини нема много везе с тим, а када су многи извођачи у питању - нема апсолутно никакве везе с тим. Иако је форма остала базично иста, лако је уочити велике разлике између блуза тридесетих, педесетих, позних шездесетих... Има ту сада много додатака, радило се на томе да ту буде више, брже, технички захтевније... Шта сад с тим додатним артиклима? Да сам злонамеран могао бих да тврдим да то више није прави блуз, и да ти додаци праве шум на правим емоцијама.
1. Постоји велики спектар емоција, нису једине ваљане емоције оне које су настале као резултат патње и понижења. Највећи број људи је осетио понижење, апсолутно сви су осетили неку врсту патње, па није чудо да онда већина људи на неки начин уме да се идентификује са емоцијама које јесу настале на том темељу, али је крајње несмотрено отписивати све дуге емоције, и негирати емотивност стваралачким подухватима који у датом тренутку нису имали патњу и понижење као погонско гориво.
2. Потеже се низ фраза које се врте око исте погрешне претпоставке. Мање је више, један тон тог и тог аутора/извођача вреди као хиљаду тонова другог аутора/извођача, нема правих емоција без рудиментарне форме. Сваки човек се изражава на свој начин, сходно томе како га је обликовала његова средина и животне околности. Свако се изражава другачије и у складу са својом природом и темпераментом. Неко најбоље функционише када избацује кратке, просте форме. Неко други уме да се изрази само кроз пажљивије брушене форме. Зато је опасно да рабимо горе побројане фразе. Шта ми заправо радимо с оваквим генерализацијама? Ми тако судимо различитим начинима функционисања. Ми тако негирамо да је исте емоције могуће исказати на више различитих начина. Ми дисквалификујемо људе који имају потребу или просто умеће да се изразе на комплекснији начин. То му дође као некаква диктатура музичког пролетаријата. Колико год да саосећам са пролетаријатом, грозим се сваке врсте диктатуре и доктринарног посматрања било ког аспекта постојања.
3. Блуз није једина једноставна форма која се ослања на људску патњу. Стицајем околности блуз се развијао у средини која је носилац савремене западњачке културне и медијске доминације, па је нама најпознатија таква форма, али то и даље не значи ни да је усамљена, ни да је најемотивнија таква форма.
4. Прича о блузу као нечему што је више социолошки него музички феномен је исправна само када причамо о коренима блуза. Савремени блуз, па и оно што се у блузу дешавало последњих педесетак година, у суштини нема много везе с тим, а када су многи извођачи у питању - нема апсолутно никакве везе с тим. Иако је форма остала базично иста, лако је уочити велике разлике између блуза тридесетих, педесетих, позних шездесетих... Има ту сада много додатака, радило се на томе да ту буде више, брже, технички захтевније... Шта сад с тим додатним артиклима? Да сам злонамеран могао бих да тврдим да то више није прави блуз, и да ти додаци праве шум на правим емоцијама.
Re: Johhny Winter
Misljenja sam da si previse simplifikovao Johhny-jev citat, dodelio prilicno jeftinu i uvredljivu kvalifikaciju, trigerovanu, pretpostavljam, opsteprihvacenim stereotipom o bluzu kao nosiocu svekolikog feelinga u muzici...
Citat moze da se interpretira i na drugi, po meni istinitiji nacin, (Malo je verovatno da covek sa takvom karijerom, zivotnim iskustvom, posvecenoscu muzici... izjavi nesto tako banalno). Bluz je najvece skladiste emocija zato sto je emocija njegova bit, (a ne zato sto je ima vise nego u drugim formama) esencija bez koje se ne moze, bez koje ne bi ni postojao kao muzicka forma, jer bluz nema te, kako rekoh, druge 'artikle' poput vecine drugih formi, nema ni tematski rad, ni kontrapunkt, ni slobodne harmonske progresije... vec samo neznatno varirani sablonizirani framework, na kome se plete prica razmene emocija... zato bluz i nije estetska katogorija u punom smislu, niti se tako moze doziveti, vec jedino intuicijom, instinktom...
Otuda i toliko nerazumevanje izmedju ljubitelja bluza, koji osecaju ali to ostaje u domenu neizrecivog i onih drugih, nedirnutih koji u bluesu vide jedino formu, taj dosadno predvidljivi framework... jer ukoliko u bluesu nema emocija onda nema niceg, za razliku od vecine drugih muzickih formi koje cesto sadrze i tu tzv. intelektualnu gradivnu komponentu koja i nedirnutima, makar i malim delom postaje vidljiva.
Verujem da na toj distinkciji bluesa i vecine ostalih formi pociva sustina Johhny-jevih reci i da u tom kljucu, po meni, lezi bit tumacenja.
Citat moze da se interpretira i na drugi, po meni istinitiji nacin, (Malo je verovatno da covek sa takvom karijerom, zivotnim iskustvom, posvecenoscu muzici... izjavi nesto tako banalno). Bluz je najvece skladiste emocija zato sto je emocija njegova bit, (a ne zato sto je ima vise nego u drugim formama) esencija bez koje se ne moze, bez koje ne bi ni postojao kao muzicka forma, jer bluz nema te, kako rekoh, druge 'artikle' poput vecine drugih formi, nema ni tematski rad, ni kontrapunkt, ni slobodne harmonske progresije... vec samo neznatno varirani sablonizirani framework, na kome se plete prica razmene emocija... zato bluz i nije estetska katogorija u punom smislu, niti se tako moze doziveti, vec jedino intuicijom, instinktom...
Otuda i toliko nerazumevanje izmedju ljubitelja bluza, koji osecaju ali to ostaje u domenu neizrecivog i onih drugih, nedirnutih koji u bluesu vide jedino formu, taj dosadno predvidljivi framework... jer ukoliko u bluesu nema emocija onda nema niceg, za razliku od vecine drugih muzickih formi koje cesto sadrze i tu tzv. intelektualnu gradivnu komponentu koja i nedirnutima, makar i malim delom postaje vidljiva.
Verujem da na toj distinkciji bluesa i vecine ostalih formi pociva sustina Johhny-jevih reci i da u tom kljucu, po meni, lezi bit tumacenja.
Re: Johhny Winter
Чуо сам те (читао) и прошли пут. И даље мислим да је то чудна констатација. Да ли заиста мислиш да је специфичност блуза то што су емоције есенција без које се не може? Не пада ти на памет још неки креативни израз у коме су емоције кључни фактор?zwelj wrote:Bluz je najvece skladiste emocija zato sto je emocija njegova bit, (a ne zato sto je ima vise nego u drugim formama) esencija bez koje se ne moze, bez koje ne bi ni postojao kao muzicka forma...
Види, ја стварно не знам да ли је новинар поступио као аматер, или напросто није разумео шта му је Џони Винтер рекао, или се Џонију омакла једна оваква изјава, и не улазим у те детаље. Цитирао сам изјаву онако како је написана, и у тој форми је за мене то потпуно бесмислена изјава која подупире један трули мит.
Re: Johhny Winter
Kao da je bitno uopšte.
Mogu da zamislim kakva bi bila moja percepcija i shvatanje Lenona, Kleptona, Hendriksa, Pejdža... junejmit, kada bi mi fokus bio na njihovim pojedinačnim rečenicama iz random izjava.
Mogu da zamislim kakva bi bila moja percepcija i shvatanje Lenona, Kleptona, Hendriksa, Pejdža... junejmit, kada bi mi fokus bio na njihovim pojedinačnim rečenicama iz random izjava.
Re: Johhny Winter
Да, то си у праву.
У суштини, будући да је наведен комплетан чланак, мени је било доста необично да је новинар, од свега што је Џони Винтер рекао (уз претпоставку да је новинар све пренео како доликује), у заглављу издвојио нешто што уопште није била окосница приче, и што је из мог угла гледања више него сумњива тврдња, ко год да је то рекао. Интересантно је да љубитељима блуза нису уопште стране овакве изјаве, више сам се због тога осврнуо на ту реченицу него због Џони Винтера.
У суштини, будући да је наведен комплетан чланак, мени је било доста необично да је новинар, од свега што је Џони Винтер рекао (уз претпоставку да је новинар све пренео како доликује), у заглављу издвојио нешто што уопште није била окосница приче, и што је из мог угла гледања више него сумњива тврдња, ко год да је то рекао. Интересантно је да љубитељима блуза нису уопште стране овакве изјаве, више сам се због тога осврнуо на ту реченицу него због Џони Винтера.
Who is online
Users browsing this forum: No registered users and 0 guests