Kako pribliziti bubnjeve detetu od 8 godina?

[Perce]

Kupio sam nedavno iz zezancije set elektronskih bubnjeva. Sviram gitaru a oduvek mi je bila zelja da probam bubnjeve. E sad mi se napokon ostvarila. Nije neki set bubnjeva u pitanju, Big Beat- Kick It ili kod drugih proizvodjaca DD501. Patos, ali takvo je i moje znanje. Kontam da mi nista bolje i ne treba za sad. Medjutim, primetio sam da mi se i klinac (8 god) primio pomalo na bubnjeve. Sto se mene tice, znam da treba da vezbam da usaglasim ruke i noge i ima gomila tutorijala na YT. Jeste suvoparno vezbanje ali znam da tako mora.
Ono sto mene zanima, kako prilagoditi vezbne klincu ili pristupiti celoj tematici, a da mu ne dosadi tj da mu ne ubijem odma volju za bubnjevima? Da me neko ne shvati pogresno, ne zelim od klinca da pravim Sajmon Filipsa, nisam nesto ambiciozan po tom pitanju. Nego cisto, dal ga pustiti da tuce bzvz ili krenuti sa nekim vezbicama i kojim?
Hvala unapred

[Rockatansky]

Pa sta ja znam, mozda onako kako se bilo kome bilo koji instrument treba da ucini zanimljiv...

Malo neke vezbice za drzanje ritma, malo neka pesma jednostavna, gde to moze da upotrebi, pa tako dalje, postupno...

Najbitnije je da to njega zaista interesuje, a i da mu predocis prednosti da krene da svira (bilo sta) dok je mali...

[komil]

Prvo da se ogradim, nisam stručnjak za temu, ali jesam tata. Ja bih uvek prvo išao neformalnom "pusti ga da lupa" metodom, pa u hodu video kako ga suptilno i nenametljivo zainteresovati za više. U principu možda bude potpuno dovoljno i to kada tebe često vidi kako se zabavljaš na bubnjevima. Deca vole da gledaju odrasle, vide da je njima nešto zabavno i tako se zainteresuju više.
Nisam išao u nikakvu muzičku školu, ali se dobro sećam onih koji jesu. Sećam se da su kukali koliko im teško pada obavezna i predosadna vežba. Verujem da većina te male dece maši puno po pitanju preciznosti svirke i da to nastavnici muzike žele da isprave, ali ja se dobro sećam da je 99% te dece batalilo i maltene zamrzelo muziku zbog toga. Zato mislim da je mnogo korisnije ići skroz neformalno dok se dete ne zainteresuje toliko da ima ozbiljniju motivacijus samo od sebe.
Moj klinac se zafrkavao sa raznim instrumentima, ali onako tipično dečije u fazama. Sada sa 7 godina je odlučio da uči da svira gitaru a razlog je naravno smešan. Video je na ulici neke dečake, mlađe osnovce, napravili su bend i dosta su dobri. Na uličnoj svirci u gradu se okupilo baš dosta ljudi i navijali su (aka slava!) a njihova kutija je zaista prepuna para (sve male novčanice ali klinac to nije tako gledao već je video kutiju iz koje kipe pare!). Svidela mu se slava, krenuo je da razmišlja koje sve igračke može da kupi parama, plus, odmah je provalio da bi sa toliko para sigurno mogao da se kupi njegov san: kamper (plus, još da se vozi njime i svira po gradovima). Uglavnom, drži ga već mesec dana ideja i zaista radi na svirci.

[Overdrive]

Da se pridružim savetima.
Nisam otac, ali se dvadesetak godina bavim psihologijom dece malo ozbiljnije, pa mogu ponešto da istaknem i podvučem..

S jedne strane, deca su kao mačka: ako ih teraš da negde uđu, često će ili odbiti ili pružati otpor. Ali..ako odškrineš vrata, sama će ući. Idi na radoznalost.

Ono što je lepo u celoj priči, je da se dete već interesuje za instrument.

Ono što je međutim mnogo važnije su emocije koje ti kao otac prenosiš na dete, preko instrumenta.

Moraš da razumeš (a pošto si otac, verovatno ti je to već i jasno), da su deci roditelji (vaspitači) bogovi.

Sve što roditelj voli, mrzi, prihvata, odbija, deca upijaju kao sunđer i urezuju na svoj har disk (svest ili podsvest)

Ono što je važnije, to je Podsvest.

Podsvest sve informacije pakuje uz emocije, tako da, ukoliko dete primeti (oseti) da ti užuvaš dok sviraš bunjeve, da su bubnjevi isto što i radost, veselje, ili čak nešto važno - to će mu se ta informacija (uz tvoje emocije) dublje urezati kao nešto pozitivno.

Ako međutim, te bubnjeve zapostaviš, udaraš u njih kad ti gubi omiljeni tim, ili dok žena viče na tebe, ili ako okačiš na njih veš da se suši..velika je šansa da će i dete imati upravo takve informacije i emocije o tome.
Ili još gore, ako kreneš da ga prozivaš po sistemu "aaajde bre, pa šta je sad bilo..što više nećeš da sviraš?".."ima li NEKA igračka da tebi drži pažnju duže od tri dana?!" itd..onda pretpostavljaš u kom će pravcu ići ta svirka.

Opet, može da se desi da je dete suvi genije, pa da ubuduće šta god uradiš ne možeš da ga sprečiš od sviranja bubnjeva..i tako sve dok ga jednog dana ne ispratiš u beli svet sa sve bunjarskom diplomom..Ali, to su retki slučajevi i verovatno bi tako nešto već primetio i pre nego su ti bunjevi došli u kuću

Da skratim: Ne teraj ga - pokaži mu primerom.
Ne brani mu - nagradi ga.
Neka oseti da je, dok sedi za bunjevima, sve ono što bi ti kao roditelj voleo da bude: veseo, siguran, jak, znatiželjan, odrastao, talentovan, vredan itd..

[alfonso]

Mogu da ti dam primer iz mog zivota. Moj stari je bio basista (nije bitno sa kim je svirao itd. Bio je basista) i jos uvek je znao muziku dobro. Gledao sam ga dok je sa bracom od tetke i njihovim drustvom przio gitaru (uglavnom ritam i uglavnom je njegovo sviranje meni bilo zanimljivo.naravno,moj stari ). E sad,ja poceo da sviram, naucio nesto. Kada sam malo usao u stos, stvar koju sam ubedljivo najvise voleo je da sviram sa njim. Da budem bolji od njga i da mu to pokazem jer je tad bio najponosniji otac na svetu (posto skola nije isla, a sport me nije toliko zanimao da postanem neki sportista). Znaci cepaj gitaru sa njim dok on uci bubanj. Daj mu da nauci neku pesmicu (tezina i ukus naravno vasa stvar) i pusti ga sam da je uvezba. Posle nekog vremena svirajte zajedno. Mislim da ce vam to biti najdraza svirka u zivotu
Srecno i pozdrav za klinca i tebe