Kupovina opreme preko oglasa V...2...3?

[pisac]

Moze neki graditelj da napravi dobru-dobre gitare,ali ne moze to da radi serijski,i da pri tom svaka gitara zvuci manje-vise isto.Dok je kod Fendera uigrana sema-reizdanja,kombinacije magneta,hiljadu boja,eksperimenti tipa FSR,signature modeli,custom shop,itd...radi se o industriji,najvecem imenu u svetu gitara i pojacala.Oni imaju iskustva,novac,veze,nabavljace,inzenjere,majstore,prodajnu mrezu,razvojno odeljenje,itd.,magacine,poluproizvode,stovarista...Znaju sve,imaju sve.Ali u svakom trenutku i dalje se bore za trzista,jer borba za opstanak je uvek prisutna.
Ako od bagrema ili duda,ili sljive ili bilo kog i kakvog jasena prekopiras do tancina oblik i spoj tela gitare i vrata,i na to preselis svoj Wilkinson two point tremolo i tex mex magnete,siguran si da ce ta nova gitara i dalje da zvuci kao tvoja glavna i omiljena Fender Road Worn Stratocaster?I dalje ce da svira,i cuce se mozda dobro,ali da li ce zvucati isto?
Pozdrav svima,i bez ljutnje,ovo je samo diskusija.Ja ne obozavam Fender Co.,i ne volim bilo kakav monopol,ali koliko nas svira Fendera,a koliko nas bi ga kupilo bez razmisljanja,bez osvrta na druge gitare?Mnogo nas,iskreno.Ako imas dobrog Fendera Stratokastera,imas sve.Pitaj Rogera Watersa,Malmsteena, ostalo drustvo...Fender je dobro proracunat i ozbiljan biznis.Koji traje i trajace,zahvaljujuci imenu,tradiciji,i kvalitetu.Jbg,tako je.

[ProfessorBaltazar]

Nije sve bas tako, al' aj'.

[tommytigh77]

Pisac, znaš šta znači na engleskom ''straw man argument''? Kad u raspravi izvučeš nešto iz konteksta i odgovaraš na to u novom kontekstu koji si konstruisao, umesto da ponudiš argument na tezu u njenom originalnom kontekstu. E, kad budeš prestao to da radiš, onda možemo da polemišemo. Možda ustvari jednostavno ne kapiraš na šta sam misio, jbg.

[pisac]

Nije to konstrukcija novog konteksta,moj post treba sagledati iz sireg aspekta.
Da,Fender Gibson PRS Ibanez prave selekciju svega,pa i drveta.Otuda imamo kod njih gitare od 500-600 evra pa do klase deset puta skuplje.No dobro,ovakav vid komunikacije uvek nosi rizik da covek bude polovicno ili pogresno shvacen-u stilu,sta je pisac hteo da kaze?E pa Pisac je hteo da kaze -lep dan i puno dobrih vibracija.Uz decibele i akorde,naravno.

[Rockatansky]

Mozda treba ponoviti (nisam ja dosao do tog zakljucka neko je ovde vec pisao o tome) da ako poredimo gitare, recimo Fender, iz tog doba kada su tek nastale, i koje sada gledamo kao sveti gral i onda ove danasnje koje kao fora su lose jer se prave u seriji itd. ako uporedimo cene, taj nivo cene tada 50ih pa nadalje je kao sada Custom Shop... Tako da ako kazemo da od 10 Fendera MIM 1 bude dobar pa to znaci da danas gitare ne valjaju, ali to je gitara od 400-500 evra a ne neki CS od 2000-3000 ili koliko vec kostaju...

(Znam znam i na CS se krivi vrat, nije to poenta moje price)

[Driver]

Nema veze što je korpa pukla bar na dva mesta:

http://www.kupujemprodajem.com/JBL-E-12 ... lter_id=26

[hipihill]

Kao prvo, Fender ne zna da pravi ni sopstvene gitare kako treba, jer na njima kad su u fabričkom stanju treba da se sredi gomila stvari da bi radile kao vintage mašine. Ili to, ili da doplatiš Custom Shopu da to uradi umesto tebe za dodatnih tričavih 1500-2000 eura, a ni oni ne srede stvari do kraja. Gibson, 'ajde, i zna da pravi gitare, ali džaba kad više nemaju taj matori honduraski mahagoni koji je bio lak k'o perce (Les Paul gitare iz '59. teže malo preko 3,5 kila, maltene k'o strat, a ne kao ovi današnji maljevi), mogu da biraju drvo sto godina, ne mogu da naprave da bude rame uz rame sa vintage gitarama nikad. Lepo je to kolega Dersu (Profesor Baltazar) objasnio, i ja sam jednom ispao glup, pa me čovek lepo i natenane informisao, sve to stoji negde napisano, potraži ako te ne mrzi.
Drugo, uzmimo za primer Fender. Mislim, jeste to kao neko merilo kvaliteta, ja imam strata i volim ga više od bilo koje druge gitare, ali šta ima toliko komplikovano na njoj pa da ne može da se napravi dobro? Ima par stavki na koje treba obratiti pažnju i treba malo vežbati i to je to. Lepo John Suhr kaže, nema tu 'mojo'', ''vibe'' i ostale gluposti, nego može tačno da se kvantifikuje i naučno dokaže šta dobru gitaru čini dobrom gitarom, ispoštuješ to, i ćao. I onda svaka gitara bude dobra, a ne kao Fender, od dvadeset komada, jedan dobar.

Ja ti iskreno i od srca zelim da nabavis nekog MVP Strata recimo pa ces tada verovatno da shvatis razliku i promenis pricu.
Dobro je pisac napisao da Fender i Gibson prave gitare od-do cifre, za mnoge ciljne grupe. Fendera od 1.000 usd treba porediti sa drugim gitarama istog cenovnog razreda.
Ja sam dugo imao jako dobre i skupe gitare, ali zivot me odvukao na drugu stranu pa sam ostao na jednom solidnom Gibsonu i jednom jeftinom usa Fenderu. Zato meni ne treba Dersu da prica kakava je i u cemu razlika jer sam se licno u to uveravao godinama. Stalno pominjem plemenit ton instrumenta. Kada to jednom osetis tesko ti je da se vratis na sterilnu konfekciju jer takav instrument te vuce da ga koristis, postaje inspirativan, kada god ga uzmes u ruke osmeh ti je na licu. Identicna gitara kakvu ti imas kod mene je bila puna tri dana pa prosledio dalje jer je to samo genericki Strat (eno je na oglasima ako se ne varam). Sada imam najjeftiniji usa Strat i to je isto takvo govance, genericki Strat, nije inspirativna gitara.


Pisac je takodje lepo primetio da je problem malih manufaktura slabija ponovljivost instrumenata. Eto i Dersu kojeg volis da citiras je par postova iznad pisao o gitari koja je lose radila sa istim magnetima koje su stavili i na drugu. Veliki proizvodjaci imaju obilje materijala pa su u mogucnosti u duzem periodu da izbacuju instrumente pribliznih karakteristika.

[MIKI-DJORDJE]

Jao što mrzim kada mi nestane tekst , ''Timotije'' je u pravi za F da nakucam i ''jopet'' pa da i ja kažem zadnju o gitarama za sva vremena.

[tocilj]

Kao prvo, Fender ne zna da pravi ni sopstvene gitare kako treba, jer na njima kad su u fabričkom stanju treba da se sredi gomila stvari da bi radile kao vintage mašine. Ili to, ili da doplatiš Custom Shopu da to uradi umesto tebe za dodatnih tričavih 1500-2000 eura, a ni oni ne srede stvari do kraja. Gibson, 'ajde, i zna da pravi gitare, ali džaba kad više nemaju taj matori honduraski mahagoni koji je bio lak k'o perce (Les Paul gitare iz '59. teže malo preko 3,5 kila, maltene k'o strat, a ne kao ovi današnji maljevi), mogu da biraju drvo sto godina, ne mogu da naprave da bude rame uz rame sa vintage gitarama nikad. Lepo je to kolega Dersu (Profesor Baltazar) objasnio, i ja sam jednom ispao glup, pa me čovek lepo i natenane informisao, sve to stoji negde napisano, potraži ako te ne mrzi.
Drugo, uzmimo za primer Fender. Mislim, jeste to kao neko merilo kvaliteta, ja imam strata i volim ga više od bilo koje druge gitare, ali šta ima toliko komplikovano na njoj pa da ne može da se napravi dobro? Ima par stavki na koje treba obratiti pažnju i treba malo vežbati i to je to. Lepo John Suhr kaže, nema tu 'mojo'', ''vibe'' i ostale gluposti, nego može tačno da se kvantifikuje i naučno dokaže šta dobru gitaru čini dobrom gitarom, ispoštuješ to, i ćao. I onda svaka gitara bude dobra, a ne kao Fender, od dvadeset komada, jedan dobar.

Ja ti iskreno i od srca zelim da nabavis nekog MVP Strata recimo pa ces tada verovatno da shvatis razliku i promenis pricu.
Dobro je pisac napisao da Fender i Gibson prave gitare od-do cifre, za mnoge ciljne grupe. Fendera od 1.000 usd treba porediti sa drugim gitarama istog cenovnog razreda.
Ja sam dugo imao jako dobre i skupe gitare, ali zivot me odvukao na drugu stranu pa sam ostao na jednom solidnom Gibsonu i jednom jeftinom usa Fenderu. Zato meni ne treba Dersu da prica kakava je i u cemu razlika jer sam se licno u to uveravao godinama. Stalno pominjem plemenit ton instrumenta. Kada to jednom osetis tesko ti je da se vratis na sterilnu konfekciju jer takav instrument te vuce da ga koristis, postaje inspirativan, kada god ga uzmes u ruke osmeh ti je na licu. Identicna gitara kakvu ti imas kod mene je bila puna tri dana pa prosledio dalje jer je to samo genericki Strat (eno je na oglasima ako se ne varam). Sada imam najjeftiniji usa Strat i to je isto takvo govance, genericki Strat, nije inspirativna gitara.


Pisac je takodje lepo primetio da je problem malih manufaktura slabija ponovljivost instrumenata. Eto i Dersu kojeg volis da citiras je par postova iznad pisao o gitari koja je lose radila sa istim magnetima koje su stavili i na drugu. Veliki proizvodjaci imaju obilje materijala pa su u mogucnosti u duzem periodu da izbacuju instrumente pribliznih karakteristika.

Da li Hipi inspiriše gitara ili glava koja sa strahopoštovanjem gleda na vrijedan instrument? Nisam siguran da bih se zakleo da je i jedno i drugo skroz tačno. Kada sam imao prilike da njakam i upoređujem preskupe gitare ja stvarno nisam skoro nikad osjetio ništa posebno, što nisam i sa dobro napravljenim gitarama bilo kog cjenovnog ranga...možda zato što nisam neki gitarista, možda zato što nikad nisam ni imao želju da imam neke skupe gitare, odnosno modele...ko zna. Sjećam se samo da sam bio jednom iznenađen jednom PRS-om custom 24 i jednim Gibom black beauty iz 68 godine. To je sve što mi je od skupih gitara ostavilo neki utisak...a probah mnogo toga. Ja ću uvijek tipovati na glavu...prosto ne vjerujem ni u Fendera ni u Gibu. Uvjerio sam se gomilu puta da je dobra gitara, dobra gitara ma šta pisalo na glavudži, a da je sranje isto tako.

[tommytigh77]

Hajde da probam da pojasnim šta sam hteo, mada očigledno ne vredi, svako shvata kako on hoće i posle odgovara na to... Pisac, Hipihill i ostali, znajte samo da sam ja bio na vašoj strani argumentacije, pa se preobratio, vi na mojoj niste, pa vas zato molim da malo šire i sa manje predrasuda gledate sliku, ako vredi zamoliti uopšte.
Prvo, oko toga koliko je kvalitet drveta bitan - naravno da je bitan, sve na gitari je bitno, ali ako idemo hijerarhijski od toga šta je najbitnije za dobar zvuk, tj. šta bi se poslednje čulo u objektivnom blind testu koji sam spomenuo, kvalitet drveta bi se poslednji došao do izražaja. Npr. džaba dobro drvo ako su magneti loši, ili materijal za bridge inferioran, itd. Pritom morate da shvatite da tu nema neke ogromne razlike - niti za meksičke Fendere uzimaju bofluk sa čvorovima, niti za američke od hiljadu kubika drveta odvoje jedan.

Stalno pominjem plemenit ton instrumenta. Kada to jednom osetis tesko ti je da se vratis na sterilnu konfekciju jer takav instrument te vuce da ga koristis, postaje inspirativan, kada god ga uzmes u ruke osmeh ti je na licu. Identicna gitara kakvu ti imas kod mene je bila puna tri dana pa prosledio dalje jer je to samo genericki Strat (eno je na oglasima ako se ne varam). Sada imam najjeftiniji usa Strat i to je isto takvo govance, genericki Strat, nije inspirativna gitara.

A pazi ovo - ja sam svog Road Worna izmodovao do iznemoglosti da bih ga što više približio vintage specifikacijama i načinu na koji su pravili Fendere pre '65. Dakle, ubačen Callaham tremolo; zamenjeni magneti (dobro, to nekoliko puta, nadam se da ću se uskoro skrasiti sa Suhr magnetima); očišćen džep od vrata; na peti vrata i na mestima gde šrafovi ulaze u vrat oborene ivice, raširene rupe od neckplate-a na trupu da šrafovi nesmetano prolaze, sve u cilju idealnog kontakta vrat-trup; refret, konjić od kosti, bla,bla... To je u startu bila ok gitara (možda se zalomilo tako, jbg) koja mi je odgovarala zbog vintage specifikacija (56mm SS, uzak routing i ostalo), koju sam uzeo u nameri da je dovedem na vrhunski nivo. Da li sam u tome uspeo? Šta znam. Poredio sam je 1:1 sa dva strata, jedan '65. a drugi '68. godište i neke osetne razlike nema, sa čime se složio i vlasnik pomenutih gitara. Šta je bila razlika izmedju dve gitare? Magneti, kvalitet drveta (jedna ''meksički'' alder, druge dve stari amerikanci). Ko je od nas dvojice čuo razliku u kvalitetu drveta? Nijedan. O poredjenju sa standardnim i deluxe američkim stratovima novije proizvodnje neću ni da govorim, ja to ne mogu da sviram. Takodje, možda sam lud, možda nesvesno navlačim vodu na svoju vodenicu, ali par CS komada koje sam probao mi nisu ostavili nikakav specijalan utisak. Bar ne utisak gitare koja vredi preko dva soma eura. E sad, stoji da sam se ja oko svoje gitare godinama trudio i da taj zvuk i svirljivost ne može da se očekuje od standardnog konfekcijskog modela, ali ja u principu nisam uradio ništa drugo do onog što Custom Shop nudi - malo veću brigu prilikom pravljenja instrumenta koju debelo naplate. Dersu baš skoro reče da nikakvo specijalno drvo ne odvajaju oni za svoje radove osim nekih special request gimmicka tipa ptičji javor itd. Otud moj stav da je ''plemenit ton instrumenta'' suma sumarum gomile faktora, a tu izdvajati kvalitet drveta kao presudan je najblaže rečeno neozbiljno. Što se Gibsona tiče, pomenuo sam baš taj stari honduraski mahagoni, tj. njegovu nedostupnost kao glavni uzrok nemogućnosti da se u potpunosti rekreira ton '59. Les Paula, ali eto, ceo svet svira R9 i ne žale se previše, dakle da je najbitniji kvalitet drveta, svi ljubitelji LP-a bi mogli samo da sednu i plaču. Cela ta priča je od strane velikih korporacija sasvim svesno mistifikovana i romantizovana. Open your eyes. Da za kraj parafraziram Tomišića, dati preko 1000 eura za strat (normalan alder strat bez kerefeka) u današnje vreme je čisto ludilo. Šta ima na njemu da vredi preko 1000 eura?
Sad stvarno over & out.

[tocilj]

Skoro da bih ovo Tomijevo potpisao...

[MIKI-DJORDJE]

Prvo Tommytigh77 ne zameri izvinjenje šalio sam se vezano za moj nekadašnji lapsus sa imenom, nadam se da nije frka.
Zadnje o gitarama-
Kako je sve ovde počelo neka se tu što se mene tiče i završi. Moj stav i stav ljudi sa kojim drugujem i sarađujem jeste da nema veze ko je napravio, važno je da je dobro, u smislu može neko imati renome/ime a napraviti krš i onaj nepoznat nešto vrhunski, tako i po pitanju cene svako je barem 1dnom svirao skupu a lošu gitaru i jeftinu a vrhunsku, sve cene iznad 2-3 soma su ''sulude'' cene i aktivni muzičari ih u glavnom ne koriste na svakoj svirci, poseduje se u većini slučajeva radi ''eto imam'' čuvaju ih kući. Zadnje sam čitao poređenje Dave Celenatana u časopisu ''Guitar tricks insider'' piše o Vintage PG gitari da i ako košta 500$ jeste vrhunski instrument te da je šteta što ne ide uz kofer a toliko je dobra. Na njegovoj strani sam napisao da parira najskupljim velikim imenima sa čime se on složio. Kako godinama svira između ostalog skupe G i F jedan je od najcenjenijih učitelja gitare, radio je za x najboljih časopisa pa valjda zna nešto. To sam naveo da ne bude rekla kazala a možete proveriti na strani, na kraju pišem šta ja mislim. Mi smo siromašna zemlja gde sve kasni najviše zbog ratova i gluposti, tako da je generalni stav muzičke scene ovde nešto što je važilo u svetu u vreme kada sam ja rođen, a to je da su G i F zakon, čast izuzecima kojih ima. Nekada su Gretsch i Rickenbacker bili Bog i batina pa se sve menja. Za mene su neke druge firme zanimljivije Hamer, Dean pa i PRS , Hamer jer su prvi išli Jol i ekipa na obučavanje u G fabrici da bi imali pravo servisirati Vintage G. gitare. Te su ih usavršavali, ono sad jedan vrhunski Hamer košta često ispod 1000$ a lošiji G i F iz tog doba koštaju ''nebu pod oblake'' zbog imena, kolekcionara i slično. Svuda se ljudi žale na F i G, previše je grupa, članaka i YT videa da bi se naveli, valjda su zato US i zapad glavno tržište za Chibson i ''Chender''. Ne treba tu porediti hardver uvek jer je suludo očekivati da uz dobro drvo dobijete naj naj hardver na novoj kopiji gitare od 100 - 200$ iz kine a i ne podržavam pirateriju. Draže mi je kada imaju svoj brend. U rangu ispod 500e brendiranih manje popularnih firmi mogu se naći i odlično drvo, izrada i hardver koji pariraju najboljim F i G. toliko o primerima, tome nikad kraja svako ima neke drugačije.

zadnje o proizvodnji gitara-
Fabrike ili proizvođaći mogu precizno ''standardizovati'' dužinu, širinu gitare, dimenzije, lepak, pragove, finish itd ali drvo je u klasama a one nemaju tipa precizan broj šara po cm kvadratnom, ili da svaki AAAA top ima takav i takav raspored te da su sve šare iste, svaka krivina na svakom parčetu, ili širina godova itd. to je priroda a nju teško da može iko standardizovati, te u klasama ima od do šta spada u nju. Drvo identične klase može različito zvučati, jesu nijanse ali je razlika, drvo je samo 1 element gitare zato i možemo odabrati najbolju u 10 komada. Prednost dajem CNC mašinama ali svaka se gitara završava ručno tako da ono ''hand made'' je igra reči često. Smatram da mali proizvođači mogu parirati velikim firmama ali trebaju biti obučeni kao npr Jol-Hamer itd. I pored toga mu ne bih dao 25000-50 000$ koliko traži za gitaru danas jer za mene je to suludo u svakom pogledu, ali oni kojima njegovo ime znači i žele da on posveti pažnju gitari platiće. Hoće li ona svirati bolje od onog Hamera iz 80ih - neće. Znači škola, obrazovanje, talenat i praksa kod adekvatnih majstora. Shishkov koji je sticao praksu u Hameru pravi strava gitare za ok cenu, PRS isto njegov učenik mi je već preskup.

zadnje o Fenderu-
F je svoje gitare od 1960ih (kažu 63) uranjano u Fullerplast. to je vrsta plastike - poli baš , te drvo bude kao u nekom plastičnom sarkofagu te koje je drvo nije toliko važno jer se nalazi pod debelim slojem plastike, priča o nitro te da drvo diše tek pada u vodu , ili kada odstoji da bolje zvuči, sve je to ''zakopano'' u poliesterizovanoj plastici- neće kroz sarkofag ništa proći. F je ogromna korporacija koja rado ''pokazuje mišiće'' ako im neko stane na put bio to neko iz Koreje, Yamaha koji su ih napali zbog kvaliteta drveta i šper ploče ,ili Blade .... nije važno, tako su sajtovi koji su objavili priču ''Fender dirty little secret'' rušeni, ali sajt G nemogu da sruše http://www.mylespaul.com/threads/fender ... et.206919/ a na svom forumu se bore da pokažu kako to nije tako te da fullerplast ima neka magična dejstva, ali zašto su lagali da može drvo da diše? Čak ima i da nisu oni ništa rekli već su tadašnji prodavci. Eto dokle ide jedna kompanija. Kada sam rekao uništili mislim na to da kupe firmu (hamer, jacskon, charvel, gretch) zadrže kratko proizvodnju pa obore kvalitet a cene ostanu iste ili idu gore uz udarni marketing. To ne umanjuje njihov istorijski pečat, i svako treba ko može da ima nekog strata samo im imho bajke nisu bile potrebne.

Zadnje o pedalama, pojačalima i opremi za gitare-
tehnologija je danas bolja nego li 80ih a kamo li iz 60ih itd, mikro elektronika i komponente su budućnost bile su još u vreme moje škole 90ih a danas su stvarnost. Fabrike sa skupocenim modernim mašinama/linijama gde je sve automatizovano, kompijuterizovano su u prednosti jer je mogućnost greške svedena na min. Da bi se održao nizak nivo rizika od greške i visok kvalitet uvodi se menadžement i upravljanje kvalitetom preko ISO 9000 , 9001 a mnogi poštuju i klasu 14000 koja je u glavnom eko zasnovana. Takođe GMP dobra proizvođačka praksa je uveliko prihvaćena, menađment rizikom i njegova procena. Sa svim tim greške su skoro ne postojeće u finalnom proizvodu. Naravno sve se to primenjuje u Kini te da stavim tačku i na to o kvalitetu - više se tamo poštuju nego u Americi ili Japanu https://qualityinspection.org/iso-9001-china/ . Sam proces proizvodnje mikroelemenata, pedala, pojačala, je za mene superiorniji u takvoj fabrici, PCB je ujednačenog kvaliteta, komponente imaju manje odstupanja nego li pre 30 godina naravno, lem se radi sa boljom ''smesom'' u 75 % fabrika u Aziji se koristi bezolovni lem sa do 3% srebra, do 1 % bakra, 90+% kalaja i ostalo je četvri element koji varira zavisno od potrebnih svojstava provodljivosti, hemijske otpornosti i radne temperature u kojime će uređaj raditi.Tako da često ne ide svuda ista lem žica . Ono zeleno što ide gore po pločici je izolacija tzv ''solder mask'' koja štiti od oksidacije i onako već OFC (oxygen free cooper) bakar dođe mu dupla zaštita, a sama izolacija zna se čemu služi još. Nema isprepletenih žica kao kod HW koje stvaraju manje ili više EM smetnji. Danas mali proizvođači sve česće koriste micro el . componente , da li sami imaju te skupe mašine ili neko radi za njih prosudite sami /istražite koga zanima. HW je starija metoda koja i dalje ima primenu kod ručno rađenih tube pojačala ili pedala gde je jedina prednost imho ta što kada nešto ''crkne'' lakše ćeš pristupiti tome za zamenu. Zahvalna je da se krene/počne sa njom ko želi da pravi. Tako da tu opet dajem prednost fabrikama i mikroelektronici te novim komponentama.
Toliko od mene po pitanju gitara, pojačala, pedala i pravljenja. o tome više nikada neću pričati u ovoj temi 100% dajem reč, a u drugim temama verovatno da neću al da ne obećam :bambi, definitivno idem na odmor by the river sa akustarom

[hipihill]

Da li Hipi inspiriše gitara ili glava koja sa strahopoštovanjem gleda na vrijedan instrument? Nisam siguran da bih se zakleo da je i jedno i drugo skroz tačno. Kada sam imao prilike da njakam i upoređujem preskupe gitare ja stvarno nisam skoro nikad osjetio ništa posebno, što nisam i sa dobro napravljenim gitarama bilo kog cjenovnog ranga...možda zato što nisam neki gitarista, možda zato što nikad nisam ni imao želju da imam neke skupe gitare, odnosno modele...ko zna. Sjećam se samo da sam bio jednom iznenađen jednom PRS-om custom 24 i jednim Gibom black beauty iz 68 godine. To je sve što mi je od skupih gitara ostavilo neki utisak...a probah mnogo toga. Ja ću uvijek tipovati na glavu...prosto ne vjerujem ni u Fendera ni u Gibu. Uvjerio sam se gomilu puta da je dobra gitara, dobra gitara ma šta pisalo na glavudži, a da je sranje isto tako.

Izvinjavam se ovim ljudima gore jer trenutno nemam volje da citam duge postove pa "dobacujem" samo tebi.

Pazi, jedno je uzeti neki instrument i probatio ga kratko, a sasvin drugo imati ga i shvatiti ga u potpunosti. Dugo sam imao ES-5 i ljudi onako kratko probaju i komentar je obicno bio "aha odlicna je", vise kurtoazno rekao bih. Zbog skupoce obicno su je uzimali u ruke nekako sa strahopostovanjem, a meni je sve to bilo smesno gledajuci sa strane. Nikada necu zaboraviti tipa od kojeg sam kupio neke delove za pojacalo. Doneo mi delove na noge, video gitaru i pita jel moze da proba. Naravno da moze. Uzme on gitari i pocne da svira onako na suvo ne preterano zainteresovano i ubrzo kaze nesto u stilu "nije losa". Otprilike jedno dva sata nije ispustio gitaru iz ruku, ali bukvalno ni sekundu, a meni bilo neprijatno da ga ïzbacujem! Inace covek dobro svira. A da, naravno da je sve u glavi, ali postoji i inspirativni ton i osecaj gitare pa kada se to ukomponuje... nisu vrhunski gitaristi budale pa sviraju skupe instrumente, rado bi oni platili manje da mogu...

[pisac]

Re: Šta ste lepo od opreme probali ovih dana
Report this post Quote
Post by Dersu Uzala » 30 Sep 2013, 22:5

...,,Ima dva komada, stoje na istom lotu oko 50-60 godina sad vec. Cim je to montirao pazario je drvo i poceo da susi (sve je uredno klimatizovano). Tip je legenda ali ga zna samo ko treba da ga zna. Moras da znas Oracle licno da bi te neko odveo i predstavio starcu. Ne postoji firma, znak, nista. Unutra su propisno secena i susena drva od pre 60 godina pa naovamo, kako se nesto proda novo uleti. TO novo bice spremno za prodaju za 20-25 godina. Long term investment jel. Sta cemo kad umre starac, ne zna se. Odatle je recimo stigao mahagony i javor za onog mog 'snake eyes' satro telca. Drvo je bilo u trenutku kupovine staro 25 godina (sve on to uredno zavodi, papirologija, nista kompjuteri). A to je bilo krajem devedesetih, sto ce reci da je mahagoni bio isecen u Hondurasu pocetkom 70-tih kad je jos uvek bilo legalno. Danas je to drvo (iako je sad na mojoj djitri) staro 40 godina. I pored svih famoznih gitara koje je Leo napravio i on i mnogi drugi frajeri kad uzmu tu gitaru samo vrte glavom.

Zakljucak. Drvo.

Elem, taj starac mozda vise nije ni ziv da se prekrstim, a i ako jeste on nije za neki veci biznis, samo za one off. Specijalne momente, ono ko 50 godiuna staro vino, to se ne otvara svaki dan. Ovi drugi dileri za drvo su dovoljno dobri ali kazem, to je prva liga, sem starca (mozda ima jos takvih staraca po svetu) nema bolje, svi oni to znaju i postuju i prema tome cene su kakve jesu. Jer je vrhunski kvalitet a limitirana je proizvodnja. Nema tu kupovine naveliko kad covek ima 500 komada drva tu begin with...'' ETC,etc...

Donc...setio sam se gde sam sta procitao .
Sta cu kad pamtim k'o konj(a tako i izgledam u zadnje vreme)...
Elem,da i ja citiram Lovca Dersua,t.j.Monsieur le Professeur...covek ima puno informacija,a u ovoj temi(vidi se mesto i datum diskusije,to jest,caskanja,gore,pa ko zeli,moze da potrazi i procita)bas prica o skupim i kvalitetnim gitarama,i drvetu kao ciniocu za dobijanje (isto tako skupog)zvuka.Da i ja rezimiram u ovoj temi,da kazem da nisam nigde rekao da je drvo elektricne gitare najvaznije za zvuk iste,ali daleko od toga da ljudi u Fenderu Gibsonu PRS-u samo ubacaju daske na CNC,bez ikakvog redosleda i selekcije,bez pregleda i ocenjivanja.Sto se ostalog tice,svako ima svoje vidjenje iskustva i misljenja u vezi teme(na srecu),te u to ime...
Malo je tesko biti koncizan jasan i sazet u ovako zbrda-zdola pisanoj formi,pa lako dolazi da nesporazuma,ili ,,konstruisanja novog konteksta''.Inace Tommy T.-ja cenim kao iskusnog pametnog i sadrzajnog clana Muzickog Foruma,da ne bude zabune.
Odo sad i ja negde ,u pi..u m......u,out,fermé,close....

[ProfessorBaltazar]

Pisac je takodje lepo primetio da je problem malih manufaktura slabija ponovljivost instrumenata. Eto i Dersu kojeg volis da citiras je par postova iznad pisao o gitari koja je lose radila sa istim magnetima koje su stavili i na drugu. Veliki proizvodjaci imaju obilje materijala pa su u mogucnosti u duzem periodu da izbacuju instrumente pribliznih karakteristika.

Ali si ti prijatelju zamenio tezu.

Moguca je kod 'malih manufaktura ponovljivost instrumenata' kao sto sam se uostalom uverio za svaku Scala gitaru licno. Iako me drugi vise i ne zanimaju verujem da ih ima. Poenta price je bila da i kad na 'savrsenoj' gitari promenis bilo sta (u ovom slucaju drvo za trup/telo) to vise nije to bez obzira koliko ta zamena bila kvalitetna tj istog ranga/kvaliteta. Promenio si varijablu u jednacini i to vise nija to resenje na kraju, moras da promenis jos nesto u jednazbi da bi korigovao rezultat koji na kraju treba da bude isti. Matish.

To sto je baja zamenio u receptu za izradu jedan jedini sastojak (wood body) a ostavio sve ostalo identicno, je prouzrokovalo totalni raspad tonske slike, nista drugo. Onda je korigovao recept tako sto je modifikovao samo jedan sastojak pride, magnete jel. Materijal za magnete je ostao identican, i konstrukcija magneta u globalu, samo su tvikovali zvuk kako to vec oni tvikuju i nasli resenje koje pogoduje gitari takvoj istoj samo sad sa drugim trupom. Taj magnet ne radi na onim drugim Anderdogovima sa mahagoni/javor trupovima u ludilu, al radi na ovim sa swamp ash. I obrnuto, kao sto smo vec konstatirali, originalni magnet koji radi super sa mahagoni/javor kombom ne valja nista u swamp ash trupu.

Kad su to apsolvirali sad imaju i jedne i druge magnete i sve je apsolutno ponovljivo, ono je samo bio proces ucenja.