Post
by Paprika » 07 Oct 2008, 09:34
Da li si se zapitao zašto si uopšte počeo sa gitarom kao desnoruki? Verovatno ti je tako bilo prirodno, logično, sama je gitara tako sela u ruke... Zašto onda da sebe siliš i teraš na nešto sto je tome suprotno? Pogotovo posle više od godinu dana sviranja...
Moj dobar prijatelj, vrhunski gitarista je imao veliku nesreću da iseče na staklo tetive na levoj ruci, baš u korenu šake. Mikrohirurgija, smor, panika, šta sve ne... i doktor koji ga je zakrpio mu je rekao nešto tipa: "Moći ćeš da rukuješ viljuškom, ali se od sviranja oprosti."
Odmah po dolasku kući, uzeo je gitaru (Strat), okrenuo žice i počeo da vežba desnu ruku na vratu. (Taj vrat je od toga svega stradao, otišao u bananu ali nije to poenta sada) Navežbao je on desnu ruku dobrano, još dok je u zavojima bio (a trajalo je...) čim je mogao, uhvatio trzalicu u levu i onako prvo iz lakta/ramena pa se polako raskravljivao... I svirao je tako pa možda godinu dana i jače, i to je lepo svirao, i onda je jednom za ručkom provalio da iako ne oseca dodir prstima leve ruke, vrti onu viljušku izmedju njih... I uzme čovek gitaru sa "dešnjačkim" žicama i vežbaj, razradjuj, cimaj se... I evo, sad svira kako je i prvobitno učio da svira. A ja mu se divim!
Volja je čudo. Upornost je čudo... Dakle sve se može, samo da li postoji realan razlog za toliki cim?
A i taj doktor koji ga je skrpio je čudo! (Mikrohirurgija na urgentnom u bg-u, na žalost ne znam kako se čovek zove a i nadajmo se da nikad nikom od nas neće zatrebati)
Malo off ali sa poentom (valjda)
)
