Ono sto sam ja mogao da zakljucim nakon visegodisnjeg pracenja cena gitara (a i muzicke opreme, uopste), jeste da prvo sto treba da se uradi, jeste da se pazljivo informises o cenama nove gitare i pronadjes radnju u kojoj je cena najniza. Ovde uvek stoji pitanje realnosti cene kod nas, koliko su se nasi hoshtapleri od prdavaca ugradili isl., ali tu nista ne moz da se uradi... to nam je sto nam je.
Sledeci korak je od te najnize cene novog instrumenta oduzmes 30-35% i toliko bi to trebalo da vredi kao polovnjak, ako je staro izmedju jedne i 5-6 (a u nekim slucajevima i vise) godina. Ovde imam u vidu instrumente za kojima uvek postoji, da tako kazem, normalna traznje. Npr. skoro u svakom momentu (ili bar jednom mesecno) u ovoj zemlji postoji neko ko namerava da kupi Ibaneza RG serije, ili mozda MIM strata, ili cak mozda neku Ariu i sl.
Otprilike +30% vredi sigurnost i garancija koju dobijas kad kupujes u radnji.
Sve sto je polovnjak, a skuplje je od nova cena - 30-35%, ne vredi kupovati na staro, bez obzira na ocuvanost i stanje. Sve sto je polovnjak i jeftinije je od nova cena - 35-40% je ili premija, ili prejebotina, ili squier bullet strat
Od ovog pravila, izuzeci su vintage gitare, gde je problem odredjivanja neke realne cene mnogo veci, ima mnogo serija razlicitog kvaliteta, kvalitet sam varira, stanje i ocuvanost moze da bude problem itd...
Ima starih jazz bassova koji vrede i vise od 1500evra ima i onih koji ne vrede ni 500...
i samo to bi trebalo da govori.Mozes jedino racunati na garanciju a kad ona prodje kako bude bice 
