SMAK

[Guitar_thrill]

Smak slusam od pocetka.....valjda 74` im je izasao singl "Ulazak u harem" i od tad sam
smakovac....dugmici mi nikad nisu bili neka ljubav, ali zato Smak i Time su uz Atomce nesto
najbolje sa ex Yu scene.....odgledao sam skoro sve koncerte u Beogradu na koje sam mogao da
odem, gledao ih na BOOM festivalu u Pioniru i to sto su oni tad doziveli nije dozivela ni jedna
grupa......odsvirali su na kraju Satelit i izasli sa scene i sledecih deset minuta je nastao pakao....
izasla je grupa Septembar i pokusali su da sviraju ali se to jednostavno nije moglo cuti.....
onda je izasao Tocak i odsvirao one cuvene inprovizacije koje su se posle pojavile i na ploci....
to je bila kruna Smaka......a Tocak je vrlo poseban gitarista.....glupo je porediti ga sa danasnjim
trkacima na sto metara.....Tocak svoju svirku bazira na klasicnom Henrdiks stilu ali ima izgradjen
svoj fazon tako da mogu samo da ga mrze......a hiljade isfabrikovanih tehnicara bi dali sve da imaju
svoj fazon.....a Tocak ga ima....mozda se on nekome ne svidja ali boze moj.....zato je poseban.........

[robilad]

Pozdrav svima na forumu! Videh temu pa moram ponesto za one koji ne znaju - Smak je pocetkom 80-tih potpisao ugovor sa nemackim Bellaphonom o izdavanju osam albuma, pa se to iskomplikovalo, upali su u zamku konstantnog snimanja i produkcije, zato i imaju par jako nesvetlih momenata.Slazem se da je Smak odlicna grupa, koja pored originalnosti, kreativnosti...ima i jos jednu veoma bitnu crtu - komponentu podneblja odakle su, mozda bolje reci muziku propustenu kroz geografski i duhovni filter, a ljudi odavde to vole...

[mislim_stvarno]

Negde sam citao kako smak nije mogao da uspe u inostranstvu zato sto su ih odmah etiketirali kao bleda kopija Deep Purpla...

[robilad]

To stvarno ne znam ali malo realnosti nije na odmet Ko nije slusao album " The pages of our time " moze da poslusa pa ce mu se svasta kazati - tekstovi koji su prepevani da bi ih tu bilo, bez mnogo hvatanja u kostac sa smislom, i naravno, rak rana nasih bendova - produkcija sto prozracna JE

[alegra]

Volim ih!!! I uvijek mogu da ih slusam i nema potrebe da pametujem.Zna se se ko je i šta bio,i jeste,Smak!
Pozz za sve poštovaoce njihovog lika i djela!

[Duane]

samo cu reci...

put od balona - lp smak 75... znaci da je tad tocak imao 25 godina a verovatno i kepislav tako nesto... sa 25 godina biti u stanju da se odsvira ovako nesto... woooow...

al savrsenstvo ipak stize 92... a to jes odliveno

[mislim_stvarno]

Ja sam od mladjeg Kepe kupio svog starog ibaneza pre 2, 3 god...
Bavi se prodajom bubnjeva, a meni prod'o jebanez...

Ima veze sa SMAKom

[nikolas]

Da li neko mozda ima, ili zna? Gde mogu da nadjem Organizam Blues, to je stvar koju je Tocak uradio sam bez smaka na nekom solo albumu sredinom sedamdesetih!

[Duane]

imam ga ja na kompu, neznam kako da ti prebacim... imam taj ceo album, valjda se zove RM Tocak, tako je kod mene upisan...

[nikolas]

E jeste to je to, kako bi to mogao da mi prebacis, imas li neku ideju?

[nikolas]

Da dodam.Smak je po meni definitivno nas najbolji bend, nekako se rastuzim kad pomislim na njih, toliko su mogli, ali? Razne okolnosti su uticale na njihovu kaijeru, ne bih o tome, meni je i ovo sto imamo od njih dovoljno. Mislim da mozemo da budemo ponosni svi zajedno na njih. Tocak je tek posebna prica, da ne bude teska rec, ali mi je njegov prilaz muzici i sama njegova licnost deluje, nekako cisto i uzviseno, skoro rekao bih religiozno. Tocak nikad nije, cak ni pokusao da uradi nista komercijalno, trpeo je da svira Rock u zemlji gde se tesko zivi a od rocka mozda i najteze, los pragmatik je ostao dosledan, zato ga i postujem. Svaka mu cast, veliki je to covek.

[Gaga le]

E ovako ajd da napisem nesto o grupi uz koju sam proveo mnogo vremena slusajuci je naravno.Lutajuci po netu nabasah na ovaj forum i nije los.
Sta reci o SMAKU a da vec nije receno,mada ovde i nije puno toga receno.Smak se mora doziveti ne samo slusati,puno rasprava o tome ko je kakav muzicar nisu mnogo bitne mada ce se vecina sloziti da su vrhunski svi koji su prosli kroz Smak.Niko ne spomenu Mikija Petkovskog,a covek sad profesor muzike tamo negde preko atlantika,svira dzez a za to treba mnooogo.Tocak se nikad nije takmicio u brzini i cistoci ali zvuk je razarajuci.Da li ste nekad slusali Smak uzivo,a tek Borisa,oni iz moje generacije koji su imali tu srecu znaju o cemu pricam.Jos kao klinac imao sam srecu da zivim u okruzenju gde se slusao rok i kao klinca osnovca vodili me na koncertima kojih je onda bilo dosta.Pa razne gitarijade kojih je bilo u skoro svakom gradu,malo vecem naravno.Prvi koncert Smaka neke 86-87 ne secam se vise imao sam 15-16g,Nis neka brucosijada ili tako nesto ostao sam ukopan prvih par pasama.
Sledece misli su mi bile kako sam srecan sto sam doziveo ovo.Dvadesetak godina kasnije sam jos srecniji sto sam tad bio tamo.Bio sam na puno svirki i pre i posle toga ali Smak je trebalo doziveti.

[Dushan-85]

Danas sam bas gledao, oko cetiri popodne, emisiju o Smaku na RTS 2. Ako Vlatko voli da svira, onda za Tocka se moze reci da voli da svira na svom instrumentu. On je sa gitarom prosto na ti. Nema nikog ko bi se tako prema svom instrumentu tako kao Tocak. Izgleda kao momak koji je po prvi put uzeo tu gitaru u ruke, i u onoj svojoj karakteristicnoj pozi, pokusava nesto svima ostvariti. Ali, on ne svira tacno i tecno kao Stefanovski, njegov, Tockov, zvuk je tezak, samo naizgled neprecizan, on je prosto, intuitivac. Od Stefanovskog tacno mozes ocekivati sta ce sledece izvesti na gitari. Vidis kako seta prstima po vratu, i tacno znas kada improvizuje a kada se sprema da odsvira kompoziciju do kraja i bez greske. Kod Tocka, cijela svirka je jedan veliki hazard. Znas da je to 'ona' kompozicija i da bi trebala ici 'onako' , ali on je svirac koji te uvijek iznenadi, i nikada do kraja ne znas sta ce se sledece desiti, sta izvesti na vratu i kakav ce zvuk napraviti. Vlatka zanima zvuk, i on radi na tome, a kod Tocka, zvuk je stvar trenutka, trenutnog raspolozenja, toka misli...Uporedjujem ova dva velikana, gitarska maga, zato sto sam ja 'podignut' na zvuku gitare Vlatka Stefanovskog, ali kad njega izgustiram, ja se vratim Tocku. Ne SMAKU, vec Tocku. Osim Kepe, Starijeg, koji je odlican bubnjara, ja pored njega i Tocka ne slusam vise nikog u SMAKU. SMAK mi se kao grupa nije dopadao . Ni njihovi tekstovi. Ali, zvuk Tockove gitare jeste. Njegova svirka pogotovu.On je zaista gitarsko chudo. Dobro, nisam otkrio nista novo, ali prosto, covjek je fenomen. Neki ljudi su prosto fenomeni. On je fenomen. Pojava. Nesvakidasnja. Velika tajna. I mislim da on kroz cijelu svirku zapravo pokusava da nam kaze nesto od te svoje tajne. Bas je dobro neko spomenuo da njegova svirka posjeduje jednu veliku misticnost u sebi. To je tacno. I to je ono sto toj muzici daje mnogo na tezini. On i Hendrix su jedini gitaristi koji ne mare toliko za tehniku, koja je samo njima svojstvena, vec haju vise za to da svoje ideje kazu i iskazu snazno i sa puno emocija. I u tome i uspijevaju. Zato je za mene slusanje Tockovih kompozicija i improvizacija uvijek jedna vrsta male svecanosti.

[Critical]

Danas sam bas gledao, oko cetiri popodne, emisiju o Smaku na RTS 2. Ako Vlatko voli da svira, onda za Tocka se moze reci da voli da svira na svom instrumentu. On je sa gitarom prosto na ti. Nema nikog ko bi se tako prema svom instrumentu tako kao Tocak. Izgleda kao momak koji je po prvi put uzeo tu gitaru u ruke, i u onoj svojoj karakteristicnoj pozi, pokusava nesto svima ostvariti. Ali, on ne svira tacno i tecno kao Stefanovski, njegov, Tockov, zvuk je tezak, samo naizgled neprecizan, on je prosto, intuitivac. Od Stefanovskog tacno mozes ocekivati sta ce sledece izvesti na gitari. Vidis kako seta prstima po vratu, i tacno znas kada improvizuje a kada se sprema da odsvira kompoziciju do kraja i bez greske. Kod Tocka, cijela svirka je jedan veliki hazard. Znas da je to 'ona' kompozicija i da bi trebala ici 'onako' , ali on je svirac koji te uvijek iznenadi, i nikada do kraja ne znas sta ce se sledece desiti, sta izvesti na vratu i kakav ce zvuk napraviti. Vlatka zanima zvuk, i on radi na tome, a kod Tocka, zvuk je stvar trenutka, trenutnog raspolozenja, toka misli...Uporedjujem ova dva velikana, gitarska maga, zato sto sam ja 'podignut' na zvuku gitare Vlatka Stefanovskog, ali kad njega izgustiram, ja se vratim Tocku. Ne SMAKU, vec Tocku. Osim Kepe, Starijeg, koji je odlican bubnjara, ja pored njega i Tocka ne slusam vise nikog u SMAKU. SMAK mi se kao grupa nije dopadao . Ni njihovi tekstovi. Ali, zvuk Tockove gitare jeste. Njegova svirka pogotovu.On je zaista gitarsko chudo. Dobro, nisam otkrio nista novo, ali prosto, covjek je fenomen. Neki ljudi su prosto fenomeni. On je fenomen. Pojava. Nesvakidasnja. Velika tajna. I mislim da on kroz cijelu svirku zapravo pokusava da nam kaze nesto od te svoje tajne. Bas je dobro neko spomenuo da njegova svirka posjeduje jednu veliku misticnost u sebi. To je tacno. I to je ono sto toj muzici daje mnogo na tezini. On i Hendrix su jedini gitaristi koji ne mare toliko za tehniku, koja je samo njima svojstvena, vec haju vise za to da svoje ideje kazu i iskazu snazno i sa puno emocija. I u tome i uspijevaju. Zato je za mene slusanje Tockovih kompozicija i improvizacija uvijek jedna vrsta male svecanosti.

P.S. Jel znate mozda gde mogu da pogledam ovo sto je je bila na RTS 2 " Pokretna Proslost R.M. Tocak" ?

[Dushan-85]

Ne znam, druze, zaista. I ja sam sasvim slucajno nabasao na istu, juce.