Pokušao sam da preslušam ovaj album, pa reko’ da podijelim utiske sa vama i sklepam jednu „na-vrat-na-nos“ recenziju.
Ovako... Možda sam previše očekivao od albuma, ali ko nije?! Poslednjih mjeseci nisam mogao da prelistam nijedan internet časopis, blog ili forum, a da se kroz priču ne provuku Sajsi MC ili Šveca Rispekt. Iskreno, nisam imao pojma ko su ti ljudi, pa sam malo googlao. Zapanjila me je neinformisanost u kojoj živim, ali to se od mene i očekuje (recimo, nisam znao da su Rusi ukinuli gas dok nije prošlo par dana, nisam imao pojma što Partizan dočekuje CSKA u Areni, kako sam mogao da znam da je ’Island Fever’ /dobar!/ porno film kad sam ga pozajmio od druga i proslijedio drugarici?!
); naime, Sajsi su već dugo nastupali po Beogradu sa S.A.R.S.-om, Daliborom, Repetitorom i drugim bendovima „Nove srpske scene“ (Nova srpska scena?! Wtf?!). Par pjesama sam čuo na YouTube, neke na njihovom Space-u i stekao sam utisak o njima kao o sasvim solidnom bendu koji može da zadovolji moje (prilično niske kriterijume). MEĐUTIM! Izdali su album!
Očigledno je da prvi put nisam bio najpažljiviji slušalac, pa su mi neke stvari promakle. Loši tekstovi, na primjer... Prilično loš glas glavnog vokala (Sajsi MC kanda falšira
) i za nijansu bolji glas njene sestre i pomoćnog MC-ja (Švece Rispekt); naravno, postoji mogućnost da sam ih pomiješao, ali poenta je tu. Produkcija? Onako... Cjelokupan utisak: priznajem da sam se nasmijao kako odavno nisam. 
Sajsi MC, lead vokal i glavni drkoš u bendu (voditelj: „Zašto ste izabrali ime ’Sajsi’?“, ona: „Zato što bi svi trebali da ga malo sajsi!“
), je pisac većine tekstova, ako sam dobro shvatio. A tekstovi govore o njoj kao o zaebanoj ribi koja u principu voza frajere („Jer ja sam kučka i svi mi to kažu/ i volim što sam kučka i kučka sam!“), sa malim ispadima u metafizičko („Ležeći čovek na bilo kom mestu/ je najneprirodniji gest i uvreda celom svetu/ dok on leži dole bliže je Paklu/ i osluškuje tajne u đavolskom Raju!“ 
). Dalje, tu ima i metaforičkih pjesama o sjedinjavanju dva bića, ali ne seksualnom vengo i duhovnom („...zato smo i duhovi mi, ne fizički, to je prolazno!“)! Prva asocijacija koju sam imao je 187... Ko je njih slušao zna o čemu pričam, ostali – preslušajte, šta da vam kažem. 
Muzika... Ima dirljivih momenata... Par podloga mi se jako dopalo... Zapravo, mogu da kažem da mi se muzika sviđa i da ona izvlači ovaj eksperiment.
Kad malo bolje razmislim, nije mi jasna sva ta fama oko grupe, mislim da su precijenjeni i iskreno se nadam da će sledeći album biti makar prosječan.
Ono što je u svemu ovome pozitivno su ženski MC-jevi, kojih kod nas fali. I ne samo MC-jeva, već uopšte ljepšeg pola koji se, za promjenu, bavi nekom alternativno muzikom. Prvi se mačići u vodu bacaju, tako da će već sledeća slično koncipirana grupa biti mnogo bolja, ubijeđen sam u to.
To je to, ukratko... Ako neko presluša zadnje četiri pjesme (ima ih 11!), volio bih čujem mišljenje, jer ja ni iz drugog puta nisam došao do njih. Takođe, volio bih da čujem još nečije mišljenje... Moguće je da ja sve ovo zapravo nisam ni razumio...
