Tajna uspeha Nirvane?

[nemanjavelimirovic]

nemanja:
ne znam sto si se pronasao, mislim, samo sam dersuu rekao, evo citam tvoj post i ne kontam sto bi mislio da sam tebe iskritikovo:)

Ma zato shto sam pominjao RAP, nije ni bitno, razumeli smo se, dodushe malo konfuzno, al eto takav mi je dan

[Doolio]

ja mislim da nirvana nije oko sebe okupljala tako striktne krugove slusalaca, sad najniza intelektualna ili najsiromasnija itd. oni su bili jako popularan bend i okupljali su razne slojeve, mahom klince, ali klince raznih vrsta, barem nesto meni sa ove moje tacke tako izgleda. i tripujem da je veliki procenat tinejdzera jednostavno 'bioloski' slab na takve bendove gde ima i socijale i bunta i emocija i inata, tako da mislim da je nirvana bila popularna kod velikog procenta mladje populacije, gitarski orijentisane. kasnije su se, kao mega popularan bend, izdigli iznad klasifikacija takve vrste, a i protokom vremena su prestali da budu 'niche band', pa ih sad slusaju i stari i mladi, jelte.
na konto grandza i repa, ja smatram da su ta dva zanra jako bliska i sa istorijske i sa socijalne tacke gledista. sa muzicke, naravno, nisu.

[kide]

slušaj njega "niche"

meni je fascinantno do koje mere ljudi ovde na forumu gaje poštovanje prema Dersuu po pitanju muzike. što se tiče fizike el. tehnike, naravno jer čovek se time bavi kao naučnik i inženjer, ali muzički ukus mu je katastrofalno loš.

poptuno je smešno osporavati Nirvanu kao legendaran bend, sa ove vremenske distance. dušan85 je lepo čovek napisao sve potanko, i nema tu više šta da se kaže. Nirvana je mnogo više od benda, oni su ikone, bez njih istorija rok muzike 90ih godina ne bi bila ista. ušli su ljudima u živote, pa mnogi od nas merimo vreme i računamo svoje lične istorije prema nekim od ključnih momenata u karijeri ovog benda. šta ćeš više?

[Dersu Uzala]

Kide you just made my day. Ja nisam ni skapirao da iko 'gaji postovanje prema mom muzickom ukusu' .

Elem, prica je vrlo prosta ali je neki od vas momaka idealizujete. Mislim da je neko, da ne listam sad nazad, vec repartirao smisleno na ono sto sam hteo da kazem. Prvo Elvis, pa Beatles-i , devojcice, sex, skakanje, cupkanje, chupanje kosa...pa prog rock ovo ono, jaoj sto smo cool, pa disco pa metal pa alternativa. Poenta je (ma koliko Nirvana bila cool, ne pojedincima nego 'realno) da su oni ponudjeni klincima kao 'alternativa'. Ne samo na sirem trzistu vec i na tom grunge trzistu uze. Ujedno su sa njima ponudjeni jos podosta bendova iz Seattle-a i svi su oni ostavili svoj trag, ali najvise muzicki ne kulturno ili kao sub-kultura. Soundgarden recimo, ali ako su oni i neka preteca, onda sasvim sigurno Pearl Jam i Alice In Chains. Medjutim imena ova dva benda se ne povlace kroz medije u istom kontekstu, tom kontekstu 'kulturne zaostavstine i bastine covecanstva'. Nije Nirvana kriva sto su od njih napravili medijsku kurvu, izmedju ostalog to je jedan od razloga Kurtovoj nesreci, kazu ljudi koji ga poznavase. Dalje, kad spomenuh ono podilazenje najnizim ljudskim ukusima, nije Nirvana odlucila da se time bavi, njihove izdavacke kuce jesu i njihovi menadzeri, producenti i citava makina. Kurtov stav je bio vrlo slican u tom smislu, ali anti-snobovski, anti-kvazi-intelektualan. Oni su se sa velikom dozom sarkazma obracali svemu tome i svojoj maloj, lokalnoj, vernoj publici u okolini Olimpije, a kasnije i Sietla i te fore. Lokalni ljudi i ekipa, tezaci, radnici bi klimali glavom, kao da vbidi ovi momci no nonsense no bullshit ovo ono. Onda krene to malo po drzavi, ide se u Sietl, svira se po nekim mestima i next thing you know, imas following. A following je upravo ono cega se Kurt najvise zgrazavao u svom kratkom zivotu. ZNaci poenta je kako je plasirano sve to i kome. Sam Kurt i ta ekipa nisu imali nikakve iluzije da nisu nikakvi muzicari i stop puta su to rekli u intervjuima. Ali to im nije bila ni poenta. Nisu puno gnjavili ni oko toga kako su neopevani liristi ili kompozitori. Samo jos jedan loklani radnicki izmoren bend, koji su vec videli sve blagodeti koje u zivotu ima radnicka proleterska Amerika.

Anyway, ne ulazim u to kakvi su oni muzicki majstori, ne tvrdim ni za ni protiv (iako su neki ocigledno skapirali da se to automatski pozdrazumeva kad spomenuh najnize strasti). Industrija se sluzi istom taktikom oduvek, ugadjanjem i gajenjem najnizih strasti kod cenjenog tinejdz publikuma. Ne kompletnog, nego tinejdz auditorijuma, pretpostavka je da na once malo zrelije i formirane karaktere i ne mogu da uticu u toj meri, pogotovu ako ne nude sex jelda. Starijem publikumu se dohaka preko sex-a, nude im se gole mlade pevaljke. Mladjoj publici se podilazi buntom i trivijalnoscu. Pokusali su i Beatles-e kasnije da trivijalizuju i ovi se raspali. I hard-rock je nudjen masama kao 'pacifier' (tj. cucla po naski). Pa kad je to proslo, tehno rok. Pa kad je to proslo, disko. Pa metal i punk. Da li su sve te vrste muzike i svi ti mega poznati bendovi shit? Nisu naravno. Ali ja bih bio daleko srecniji licno (ovo je egoizam svoje vrste) da niko nije popularizovao Bitlse, nego samo oni 'posveceni' da su ih slusali, bez obzira na stalez i poreklo. Isto tako, Cepeline ili FLojd. Ili Pistolse. Ili Donu Samer, ABBA i te fore. Kapiram da bi vecina tih umetnika ostala doslednija sebi i pruzila veci kvalitet da nisu bili u takvoj zizi javnosti. S druge strane, neke umetnike to inspirise, tako da nikad ne znas. Prema tome, ja bih voleo da dan danas slusam Nirvanu kad odem negde u okolinu Olimpije jer Nirvana samo tamo ima smisla. Za one kojima je drzava Washington malo dalje od srca, neka paralela bi bila Twin Peaks ili David Lynch. To su prelepi ali surealni krajevi, radi se tesko po sumama i gorama (pilane i te fore, kamiondzije, ti snabdevaju CELU USA sa drvom i papirom i te fore, seku hiljadugodisnje sume). Kada neko iz Beograda meni kaze kako kapira Nirvanu i to je zakon, identifikovali se sa njima, meni dodje samo da se nasmejem. Nije nemoguce, naravno, ali ako si proveo neko vreme u takvom gradu i u takvoj okolini pod tim njihovim okolnostima. Mnogo je u stvari lakse identifikovati se sa nordijskim metal bendovima koji su vidim the shit poslednjih godina po Juzi, a bogumi i Evropi. Ne zato sto svako moze da se identifikuje sa vikinzima, cudovistima, bozanskim stvorenjima ovi i onim, vec zato sto niko i ne moze cak ni izvodjaci!!! Pa su svi samim tim na istoj igrackoj ravni ili ti playing field.

Sta hocu da kazem? Pa 99% ljudi koji slusaju ili su ikada slusali Nirvanu, potpuno su promasili temu, promasili su sve iza cega ovi ljudi stoje kao ljudi i kao bend. Cemu su donekle i oni sami krivi, jer lova jeste kurva a njima je zinulo dupe za lovu u jednom trenutku a onda kad su shvatili da se sve otislo u *****, bilo je kasno. Ovaj naravno nije morao da se kokne, mogao je lepo u sreci i veselju da se bavi prevozom stabala ili da otvori pilanu ako ga bas to ispunjuje, ali je ipak i sam priznao da je medijska kurva i da mu je sve to godilo, a on ne zeli da mu godi to. Potpomognut jos i opijatima, nije bas najkristalnije razmisljao u tim godinama i svi znamo kako je zavrsio.

Licno, iako sam savremenik Nirvane meni vise prija neka druga grunge ekipa. Tojest, najvise mi prijaju Alice in Chains. Po meni, muzicki su Alice in Chains i Nirvana ko nebo i zemlja. No tu pricam striktno o muzici i lirici, ne o nekom krajnjem dozivljaju i tim forama tipa oni su 'deo moje mladosti'. Nisu, nije ni jedan jedini bend nesto bitan u mom zivotu, menja se to kao sezone. Fala Bogu da nisam ostao napaljen na prvi bend koji sam ikad cuo. Ili drugi.

Sto se tice posmrtne love, to su cifre koje su bazirane po Forbse magazinu, i sve je to ok. Medjutim, ono sto kolega ne kapira, da se primetiti, da to nije nikakvo merilo popularnosti medju (mladim) narastajima. Courtney Love je jednostavno prodala i prodaje Kurtov lik i delo medijima. Ne publici nego medijima. Iako se Nirvana naravno vrti po radio stanicama (daa-daa i u Americi ima nostalgicara, i to uvek, nemaju samo Jugonostalgicari tapiju na nostalgiju) lavovski deo te zarade je baziran na koriscenju muzike i imidza Kurt Cobaina u REKLAMNE svrhe. ZNaci, svaka peta reklama ili deseta, koristi neku njegovu ziku ili lik ili delo, nekako je asocirana sa likom a to valjda isplatiti. Koliko se ploca konkretno godisnje proda, ne znam, ako neko ima neki link nije zgoreg da ga objavi. Ali cisto sumnjam da Nirvana proda u Americi kombinovano vise od milion ploca. Prosle ili ove godine. To je znaci oko milion dolara godisnje za pokojnika i Courtney. MOrali bi da prodaju 50 miliona ploca da bi zaradili 50 miliona dolara samo od ploca (ocigledno ne ide Kurt vise na turneje, to otpada). Ploce sad i nisu nikom izvor zarade, u Americi vlada totalno drugi fazon, lova se ponovo uzima na zivim svirkama ko sedamdesetih.


I tako dalje i tako dalje. O 'rap'-u drugom prilikom .

[Dersu Uzala]

Anyway, ja dodao svoj skroman doprinos tematici svojim nehajnim komentarom, i sad se o tom komentaru naglaba dve strane. Zamena teza, rodjaci , zamena teza .

[Doolio]

kide:
http://en.wikipedia.org/wiki/Ecological_niche

[Dersu Uzala]

Jedna mala ali osecam bitna napomena. Nadam se da je svima jasno da citava ta ekipa sa severa nije ni izmislila 'alternativu' niti 'grunge' fazon. To je sve maslo izdavakih kuca i MTV-a jelda. Sam Kurt i drustvo su potencirali od starta pricu (koja je kasnije izgubljena u prevodu) da su ini obican rock band sa klasicnom pricom. I da sviraju to sto sviraju jer ne umeju drukcije. Voleli bi ali ne mogu, ne znaju, probali su, ne ide. Kurt je sto puta izjavio da on jedva i svira gitaru live i da bi voleo da sedne jednom i da nauci ali ne ide mu. Liricar jeste, ima smeka, ima sta da kaze, imao je tesko detinjstvo svi preduslovi su tu za rokera. Ali ne zna da muzicira. I onda je tim svojim ogranicenjem usmerio svoju muziku na drugu stranu. Ali su obican naroCki rok bend, pomalo nadrkani na sve oko sebe. E kad je to postalo popularno kod omladine, biti nadrkan na sve oko sebe, 'niko nam nije dao sansu; i te fore (a gde to zarezuju tinejdzere u tom smislu, na citavoj planeti) ovi iz mega medija videli da klinci gundjaju. To se zove grunge. Grungy kids. "Sta da im ponudimo vec smo prosli kroz svu muziku od Elvisa naovamo?" Pa ponudicemo im isti ***** drugo pakovanje, samo sto cemo da smislimo novo, alternativno ime za ovu populaciju sto (grunge) gundja. Jel, a koje cemo to ime novo alternativno da smislimo? Pa to, alternativa. Sta znaju deca...

To sto ti Kide pricas o svom nekom odrastanju uz Nirvanu , ti neki momenti koji su ti bitni, to je meni suludo. Suludo mi je da se poistovecujem sa muzikantima, mogu samo da se privremeno poistovetim sa muzikom, ne sa izvodjacima. A cak i kad bih to hteo, ta citava prica nikada ne bi mogla da bude moja, ja nisam hengovao sa tom ekipom. TO je samo NJIHOVA prica i nicija vise. Ja se ne poistovecujem ni sa Bitllsima a volim ih fala Bogu. Neki tamo Englezi, grupa likova, jebe mi se ko su i sta su, daj samo da pustim neku njihovu pesmu. Ne oblacim se kako se oni oblace, ne jedem ono sto oni jedu, ne pusim pljuge koje oni puse, jebe mi se. Muzika me tangira.

Tol'ko.

[Dersu Uzala]

Ta ista americka tinejdz populacija je danas potpuno zaboravila Nirvanu (toliko o njenom kvalitetu, ha) i intenzivno slusa rap. Rap!!!!!!

Dersu, sta mislis, da su ovi iz Nirvane zvali Tartufu da im solazira na albumima, koliko bi trajali?

Sto da solira? Mogao je samo da ljuCki to oCvira, ako ne na albumu ono bar live. Jes' ti nekad cuo Nirvanu live? Sacuvaj Boze i sakloni Gospode, sto kaze nas narod.

[Dersu Uzala]

dersu:

Ma nemoj da se uzbudjujes.

Ja rekoh "ista ekipa (americki tinejdzeri) koja se klela u grunge, ili sire u 'alternativu', danas slusa rap". Ta dva stila muzike su opet kao nebo i zemlja. Prema tome, poenta je da je masa kao marva, ne da je grunge ili rap djubre. Mislim, kako napravis taj zaokret od grunge prema rap-u. Ili od diska prema metalu. Ili klasika prema bluzu. Ili obrnuto, bilo koja varijanta. Poenta je da slusaju sto im se ne samo 'servira', nego trpa niz gusu, ko guskama zrnevlje za jedan dobar 'foie gras'. A mnog ljudi su protivnici tovljenja gusaka u te svrhe, ali nisu protivnici ovakvog medijskog tovljenja. Sto se tice rap-a, burazeru, ja zivim u prestonici rap-a. Jednoj od dve, istorijske. Prema tome, sve sam to prosao, znam te ljude. U startu mi se to svidzalo iako mnogo vise licno uzivam u drugim vrstama afro-americkog muzickog izrazaja. Ali upoznah te ljude, i oni mi objasnise sta je rap. I ja prihvatih. Opet, 99% ljudi (belaca, studentarije i djaka) ni ne kapira sta je rap. Ne mozes da skapiras dok ne upoznas te ljude i oni ti ne objasne. Ti slusas rap a znas okruglo 0 crnaca licno, a da ne pricam o crncima iz prestonice rap-a. I onda deduktivnom metodom iz raznih medijskih glasila pravis neku pricu u svojoj glavi. Nista za to, nije nikakva kritika tebi upucena, i ja bih se koristio istom metodom. Verovatno vecina nas, to je sasvim korektan pristup stvarima. Ja samo imam tu priliku da idem na izvorni rap i da imam vec 15 godina prijatelje iz geta, iz tog famoznog South Centrala i da se kod njih informisem. Ne mogu da ti opisem kakav je osecaj kad si jedini belac (pa jos iz Srbije) u getu na zurezi gde oni samo sto ne poskacu jedan drugom za grkljan. A onda se svima paznja okrene na tebe kad udjes u establishment ili gajbu. Onda te tvoj domacin, koji te je pozvao i koji je odusevljen sto imas muda da se pojavis u getou kao jebeni stranac i belac, pozdravi sa 'yo whazzup nigger, what's crackalacking?'. Da mu ne ostanes duzan, ti mu kazes whazzup nigger, move yo' azz'. Onda se svi u okolini okrenu napumpani prema tebi spremni da isrpazne sarzere. Scary shit, real scary. Onda domacin, koji je tu neki autoritet, kaze, "this is MY nigga y'all"...

"My nigga". Kad neko iz South Central-a (Compton, South Gate, Watts, Lynwood) kaze "this is my nigga", cak i za belca iz Srbije, to znaci da ako neko hoce da stavi prst na tebe morace prvo da ubije tvog domacina. Voleo bih da te odvedem na pravi rap party, ako ikada svrnes u kraj. Inace, evo ti parce 'inside information': u getou su Srbi dobrodosli, cak i ako masa ljudi i ne zna ko su Srbi. Oni nas zovu european negros. Kada su skapirali ko smo i sta smo, vrata su nam sirom otvorena za razliku od bilo kog drugog stvorenja na kugli zemaljskoj. To i dalje ne znaci da mozes da se cepis tamo, prvi nervozni malisan od 12 godina sa utokom moze da te pukne izmedju dva dima kreka. Watch your step.

Napisacu memoare jednog dana, znam. It's gonna sell like hot cakes.

Kad bolje razmislim, u retrpospektivi Dekijeve dileme, I should be your fuckin' hero. Sve to o cemu drobite do besvesti, been there done that. I onda dodjem na forum da kao 'podelim' neka svoja iskustva i iznesem neko svoje misljenje u najboljoj nameri. U stvari, pitanje je kakva mi je namera, ne znam ni sam. Ovde gde zivim, ljudi kapiraju da sam budala sto idem na forume iz neke bivse drzave, gde niko blage veze sa zivotom nema, jer da ima ne bi ni ziveo pod takvim okolnostima nego bi uzeo inicijativu i preselio se na 'ostrvo srece'. Ono sto je neverovatno je kad ljudi tupe o stvarima o kojima nemaju pojma, jer i kako bi kad nikad nisu nista licno iskusili od onog o cemu pricaju. To je kao kad bih pricao o Juznom Polu. Ne da ja covek inzenjer ne znam o Juznom Polu, ali trebalo bi konsultovati knjige ovih likova sto su TAMO BILI. I jeli govna po Juznom Polu. A ne materijal likova koji se pale na egzistenciju Juznog Pola kao takvog i u stanju su da drobe danima o istom.

Ljudi pricaju o gitarama koje nikad nisu probali, niti cak videli uzivo. Ljudi pricaju o pojacalima koje nikad nisu ni probali. Ljudi pricaju o situacijama u kojima nikad nisu bili. Ljudi pricaju o kulturama medju kojima nikad nisu bili. Sve je to ok, dok ne naleti neko ko je to osetio na svojoj kozi, i u tom momentu citava prica postaje tragi-komicna.

[Dersu Uzala]

E, Dersu, Dersu... prokhakhio si se sad za sve pare

Sta cu jadan?

[Dersu Uzala]

slušaj njega "niche"

Matori, valjda si do sada skapirao da se ne prizm na evropsku filozofiju. Da si rekao Aryuna, spomenik da ti podignem .

...katastrofalno loš.

Na srecu, ne delim tvoje misljenje. A i kako bih ?

poptuno je smešno osporavati Nirvanu kao legendaran bend, sa ove vremenske distance.

I Hitler je legendarni lider recimo. Stavise, bio je dobar, ne moze da se kaze da nije, i da nije bio prihvacen desetinama miliona ljudi. Think before you drink.

Nirvana je mnogo više od benda, oni su ikone, bez njih istorija rok muzike 90ih godina ne bi bila ista. ušli su ljudima u živote, pa mnogi od nas merimo vreme i računamo svoje lične istorije prema nekim od ključnih momenata u karijeri ovog benda. šta ćeš više?

Pateticno. Prvo, muzika 90-tih (ranih) je recimo obelezena Dream Theater-om. Kakva crna Nirvana, to smo vec culi sto puta pre toga. Ono sto su DT radili, nikad. Drugo, licna istorija? Please. Who cares about your personal history, hello? Ne zelim da zvucim kao drndos, ali da li je tebi bitna moja licna istorija? Ili nekih 'od nas'? Nekih ljudi iz moje ekipe i/ili generacije? Tako sam i mislio. Sta onda nas tangira trenutak od kad si ti poceo da meris vreme i tvoji kljucni momenti (prvi poljubac, skidanje djane i te fore cenim). U sustini, ja i ne merim vreme tako mada smo svi skloni slicnom arsinu. Bitno mi je da se secam cure koju sam prvo poljubio ili obljubio, bitno mi je da se secam osecanja (internog) kad sam prvi put skapirao PLankovu konstantu ili ERP paradoks. NIje mi bitno koja muzika je svirala u tom momentu. But that's me, uvazavam da je kod tebe drukcije. Ali nemoj mi onda to trljati na nos. Tebi je bitno, meni ne. Takvih kao sto si ti verovatno ima na milione, takvih kao sto sam ja verovatno ima na milione. U cemu je poenta?

Karijere bendova ne pratim od kako sam napunio 14 godina recimo. Ne prate ni oni moju. Pokusavam da pratim i radim na svojoj karijeri. Evo nisam jos ni pazario a kamoli poslusao novi album DT. A izasao pre par meseci. Ko ih bre jebe. Like that's gonna pay my bills.

Nemoj tako ostro djonom Kide, jebes NIrvanu, ti i ja mozemo da se ispomognemo zlu ne trebalo a ovi likovi iz Nirvane niti znaju da postojimo niti nas hebu za smrdljiv sir .

[sinisake]

I onda dodjem na forum da kao 'podelim' neka svoja iskustva i iznesem neko svoje misljenje u najboljoj nameri. U stvari, pitanje je kakva mi je namera, ne znam ni sam.

Sujeta, matori, sujeta. Niko nije imun na to, sta ces...
Nego, potpuno si promasio poentu price.

Zabole mene za socijalni kontekst iz kog je iznikla Nirvana, ja i sad nemam pojma iz kog i kakvog su miljea izasli, kad sam ih ja slusao nisam pojma imao ni o cemu pevaju (a ni sad ne znam), jbg, onaj Kurt je imao ''nemogucu dikciju''...
Ali, ti si na pocetku spomenuo da su oni nekvalitetan bend i onda poceo o surovoj muzickoj industriji i medijskom cirkusu...
Da su oni nekvalitetni i da su se obracali samo toj populaciji koju pominjes, ne bi to milioni ljudi sirom sveta nikad slusali (Springstin, i jos gomila drugih, onih sa ogranicenim dejstvom, bogovi su u Ameriki, ne zarezuju ih bas mnogo ovde, zar ne?)
Ali, oni su imali redak dar da na starim harmama, i na delimicno provaljenim obrascima (dinamika pesama: suptilno, tiho - bucno, jako, itd, itd) zvuce sveze i novo, da iz najotrcanijih sklopova akorada izvuku ono neobicno, pa imas utisak da prvi put cujes nesto takvo, kao da niko do tad to nije odsvirao... (A imali su i opakih muzickih resenja, poslusaj Lithium (jos) jedared, kad ti obaveze dopuste)
To je gift, Dersu...

Nekom bog da, nekom ne da (Kurtu je dao, ovima iz Rusha nije, jbg )

[Dersu Uzala]

Nema tajne uspeha Nirvane...

- Sve shto su oni radili su jednostavno bili ljudi a ne androidi koji shtrebaju gitarski vrat kao aritmetiku, a ne muziku
- Vecini ljudi se svidela nirvana jer bash jeste imala harizmu, ne samo Kurt vec ceo bend
- Njima nije bio bitan uspeh, zato su i bili dobar bend, a ne kad vidish nalozene klince kako masturbiraju gitare ko ce pre ko ce brze i ko ce odsvirati u shto vishe bpm...to je sport, ne muzika, u muzici ne postoji najbolji, losiji i sl (pricam o bendovima koji su usvirani) vec je stvar licnog ukusa i ukusa publike...
- Ni jedan gitarista masturbator nema toliki hit svetskih razmera kakav je recimo bio In Bloom, Lithium, About a girl, You Know You're Right a da ne pricamo o Smells Like Teen Spirit...
- Klinci i te kako znaju za Nirvanu, ti shto slusaju RAP bi i za vreme Nirvane slusali Gangsta Paradise ili tadashnje repere, 2Pac ili shta je vec bilo tad...
- Helanke, duge tapirane kose, kajle, brza kola, silikon cice, prstenje od po 300gr, spicaste gitare.....

Nirvana je sve opevano gore radila, u nekom svom stilu i fazonu. Uopste nisu imuni od svega navedenog sem sto nisu znali da sviraju. No matter, i dalje ih volimo. Davno smo skapirali da nikad nece nauciti da sviraju, ali to nije ni bila poenta niti su momci krili. Nije im nova prica, isto to se desilo 70-tih sa punk scenom. Naravno, vecina vas nije ni bila rodjena. Sve to su tupili punkeri prethodnicima. Stavise, punkeri to nisu ni tupili jer ihe je bila sramota sto ne znaju da sviraju (kao i Nirvanu) ali su onda izdavacke kuce to izbacile iz intervjua i promo materijala. Kako cemo jebeno da prodamo vas materijal ako vi sami kenjate da nemate blage veze sa muzikom. To napolje. "Furacemo vas na neku drugu foru, k?"


Ucini mi uslugu i nastavi da citas...
------------------------------------------


Tsung-Dao Lee's speech at the Nobel Banquet in Stockholm, December 10, 1957

Representing all the laureates of this year I wish to thank you for arranging this delightful occasion. While all of us are happy about our own works, we realize that trying to understand the infinite wonders of nature with our limited human intellect is a story that has no ending. In connection with this I would like to tell you a little tale, taken from a Chinese novel, called "Hsi Yin Chi".

It's about a monkey.

This monkey, unlike other monkeys, was born out of a rock, and consequently he was very very intelligent. He happened to realize this himself - and that's how the whole thing started.

He began to grow ambitious.

First he wanted to become the king of the monkeys. This he achieved with no difficulty at all.

But soon he grew tired of being a monkey - of being even the king of the monkeys. Now he wanted to learn the ways of men. After years and years of studying human habits and behavior, he was able to dress like a man and talk like a man - indeed, he even managed to look like a man.

But again he was dissatisfied. Now he wanted to learn the ways of the gods. He went to the holy mountain, and after centuries and centuries of hard study and difficult research he did learn the ways of the gods. Indeed, he was able to acquire great magic power. He knew, for instance, how to travel 108,000 miles by one single jump.

So he decided to jump for heaven, - and he reached it in half a jump. There he demanded the position of a god. The emperor of the gods at first tried to ignore him, but the monkey was so persistent, that the emperor yielded and granted him the position of a god together with the title "The great saint".

But again the monkey grew dissatisfied. Now he wanted to be not only a god - but the king of heaven. The emperor of the gods had no choice. He was forced to fight the monkey, - and he did. But the monkey defeated the whole army of heaven. As a last resort the emperor of the gods asked the help of the great Buddha.

The Buddha came. He told the monkey that in order to become the king of heaven one ought to have some special qualifications. The Buddha opened his hand and said to the monkey: "If you want to be the king of heaven, you must be able to jump into my palm - and then out again."

The monkey looked at the Buddha, who was, say 100 feet tall. "I can travel 108,000 miles in one jump", he said to himself, "and this will be an easy way indeed of becoming the king of heaven."

So he jumped into Buddha's palm - and then made a big jump trying to get out. To be on the safe side, he kept on jumping. After millions and millions of years of jumping, the monkey began to feel a little tired. Finally he reached a place, which had five huge, pinkish columns. He thought that this must certainly be the boundary of the universe - the columns marking its very limit. He was very excited about this, and at the foot of the middle column he wrote: "The king of heaven was here." and very gay and very happy he started to jump back. At long last he reached the place from which he had started, and he proudly demanded to be the king of heaven.

The Buddha then, with his other hand, lifted the monkey up, pointed down into the open palm and showed him, just where his middle finger began, some tiny, tiny little words in the monkey's writing: "The king of heaven was here."

Since then there is in Chinese a saying: "Jump as you may, it is not possible to jump out of the Buddha's palm."

In our search for knowledge we may be making rapid progress. But we must remember that even at the bottom of the Buddha's finger we are still very far from absolute truth.



------------------------------------------------------

Zahvaljujem na strpljenju.

[Dersu Uzala]

I onda dodjem na forum da kao 'podelim' neka svoja iskustva i iznesem neko svoje misljenje u najboljoj nameri. U stvari, pitanje je kakva mi je namera, ne znam ni sam.

Sujeta, matori, sujeta. Niko nije imun na to, sta ces...
Nego, potpuno si promasio poentu price.

Zabole mene za socijalni kontekst iz kog je iznikla Nirvana, ja i sad nemam pojma iz kog i kakvog su miljea izasli, kad sam ih ja slusao nisam pojma imao ni o cemu pevaju (a ni sad ne znam), jbg, onaj Kurt je imao ''nemogucu dikciju''...
Ali, ti si na pocetku spomenuo da su oni nekvalitetan bend i onda poceo o surovoj muzickoj industriji i medijskom cirkusu...
Da su oni nekvalitetni i da su se obracali samo toj populaciji koju pominjes, ne bi to milioni ljudi sirom sveta nikad slusali (Springstin, i jos gomila drugih, onih sa ogranicenim dejstvom, bogovi su u Ameriki, ne zarezuju ih bas mnogo ovde, zar ne?)
Ali, oni su imali redak dar da na starim harmama, i na delimicno provaljenim obrascima (dinamika pesama: suptilno, tiho - bucno, jako, itd, itd) zvuce sveze i novo, da iz najotrcanijih sklopova akorada izvuku ono neobicno, pa imas utisak da prvi put cujes nesto takvo, kao da niko do tad to nije odsvirao... (A imali su i opakih muzickih resenja, poslusaj Lithium (jos) jedared, kad ti obaveze dopuste)
To je gift, Dersu...

Nekom bog da, nekom ne da (Kurtu je dao, ovima iz Rusha nije, jbg )

Znao sam da ce neko komentirati to kao sujetu, ali morao sam da rizikujem. Bar ti od svih ljudi bi morao da shvatis da to nije sujeta, ja ne mislim da sam zbog svega navedenog BOLJI od drugih ljudi, ali shvatas da imam ako ne nekakvo pravo (jer ga nemam) a onda bar pozadinu da pricam o tim stvariuma. Mislim, koliko bukvalniji treba da budem. Ti i ja recimo znamo sve o Mesecu. Ali da mi tupimo Neil Armstrongu i Buzz ALdrinu kako eto oni ipak ne kapiraju Mesec (a ucili su iz istih knjiga i sadrzaja, ali su na kraju BILI tamo licno), malo je ljigavo, ne?

[Stalker]

nije samo DT obelezio devedesete...tu veliku revoluciju pravi Rage Against The Machine, zatim Tool....
(ne osporavam revoluciju koju je Nirvana napravila )