sinisa:
naravno da je blize, ali posto je 'povladjivanje raji' anatemisano, onda se ta misao a priori odbacuje, pa makar ona postojala kod nekog muzicara u tragovima ili barem kao sredstvo poredjenja.
da se razumemo, autorska muzika koja nije narucena (ajde da se odmah ogradim od eventualnih dlaka u jajetu:) ) prenosi neku poruku, oslobadja neku emociju, a cesto i frust doticnog muzicara. ako je to uradjeno dobro, ta poruka ce dotaci neke ljude, verovatno vise njih, a neke od njih ce duboko dirnuti. to je ono kad slusas pesmu/gledas sliku/film/citas knjigu i kazes 'au vidis jeste brate, taj rad'. sad cu doci do 'povladjivanja raji', ne bojte se
elem, taj muzicar je bioloski, genetski, kulturoloski, socijalno, upucen na neke simbole, vrednosti, arhetipove, na koje su upuceni i ostali ljudi. ako je njegova komunikacija kroz umetnicko delo uspesna, onda to delo ne mora da bude tehnicki bravurozno jer je POENTA tog dela postignuta i bez toga. sto naravno, ne znaci da tehnicki bravurozna dela to ne mogu, to je glupost. dakle, nije to neko povladjivanje raji vec prirodan proces zbog kojeg se, na kraju krajeva, svako poceo baviti umetnoscu. komunikacija sa drugima, 'u cara trojana kozje usi sindrom', zovite to kako hocete. onaj koji kaze da se bavi muzikom iskljucivo zbog sebe i da ga ne interesuje da pusta drugima, ili laze ko pas, ili mozda i ne laze, ali opet, i to je vid komunikacije, materijalizacija nekih svojih stremljenja u culnu formu, 'prociscavanje', vapaj za komunikacijom:)
to je osnovna poenta bavljenja umetnoscu, ogoljena. postoje i sekundarne, ali ovo je the shit:)
tehnicka potkovanost nije nuzna, medjutim, pozeljna je. e sad, tu postoje razni tripovi, samim tim sto su neke umetnosti otvorenije za 'neuke', a neke nisu. jednostavno stvar tehnicke prirode. da bi covek bio fenomenalan pisac, treba da bude ludacki kreativan i talentovan, a od tehnike mu treba da zna da pise i da bude solidno obrazovan, sto ispunjava, verujem 100% nas na forumu. stavise, ne postoji neka 'skola za pisce'. naravno, plus je ako si ucio knjizevnost ili tako nesto, medjutim, to je ipak sekundardno. sa druge strane, daleko teze je snimiti dobar film ako si neupucen, pa sve da kipis od ideja. cak i ako imas ljude koji sve rade za tebe, a ti si samo neki umni reziser. neuk si, tesko je, izabraces manje upecatljiv kadar od dva kadra jednostavno jer su na prvi pogled oba kadra funkcionalna maltene isto, ali postoji neki razlog, tebi nepoznat, a opet validan, zasto se koristi onaj drugi kadar. i tako dalje i tako blize.
u likovnoj umetnosti je tehnika recimo, ako mene pitate, dosta pozeljnija nego u popularnoj muzici. jednostavno, njome moze da se postigne i taj 'misticni' trip. uvek volim da uzmem primer van goga koji je stvarno slikao ono sto je osecao, bio neverovatno originalan i imao stalno poruke na slikama. bio je i dobar tehnicar, sto mozda izmice ljudima koji se ne bave time, medjutim, to je cinjenica. e sad, on nije bio 'berkli tehnicar' i verovatno je bio tri puta gori tehnicar od random baroknog vidjenijeg slikara.
onda, postoji leonardo, koji je druga krajnost otprilike. covek koji je likovnu umetnost shvatao kao naucni rad i psiholosku studiju i dosta njegovih slika su neka vrsta psiho-eksperimenta. zagonetni mona lizin polu-osmeh nije rezultat neke 'nesvesne esid energije' vec naucnog proucavanja facijalnih misica i ekspresija i namerno poigravanje sa istima kako bi se dobio zbunjujuci utisak - mi zapravo ne mozemo da se odlucimo da li se ona smeje ili ne. odgovor je jednostavan - i jedno i drugo. zasto? 'zato sto mogu' reko bi leonardo da je ziv:) a opet, on je jedan od najvecih slikara. van gog takodje. i to su oba, molim lepo, u istorijama umetnosti, tako da tu nema mesta nekoj 'povladjivanje raji' vs 'duhovni elitizam' prici.
majstor poznat po svojim grafikama, covek koji je dubio drvo kako ja ne umem da crtam na papiru, direr, je arhetip slikara koji 'povladjuje raji'. njegove maestralne grafike su zapravo ilustracije biblije za nepismene i upravo zato su toliko detaljne, jasne i efikasne (sve su to pozitivni epiteti da se razumemo), da bi covek seljak mogao da ih razume. zasto grafike? pa zato sto grafike mogu da se stampaju u vise primeraka, naravno. da li su te grafike nekvalitetne? ne. da li su one uspesne kao umetnicko delo? da. zeljena atmosfera je postignuta savrseno, poruka je tu, mislim, svi relevantni elementi postoje.
da je on pravio te grafike za svoju dusu, ne bi one bile toliko detaljne i toliko 'sto na umu to na drumu'. ali i ovakve su jedne od najboljih i svakako jesu umetnicka dela. kako je to postignuto? cistom tehnikom i koriscenjem arhetipova.
tako da, ta tematika je prilicno zamrsena, ali odbacivati jedno naustrb drugog je glupost i vodi coveka u neki kretenski elitizam radi elitizma. na kraju imamo frust likove koji i kad im se svidi neka 'muzika za raju', bicuju sebe deset puta uz ocenas jer su zgresili, da se figurativno izrazim. da ne gresim dusu, druga krajnost je jos gora, jer onda imamo 'rusitelje tabua' koji se iseru u teglu i to zovu umetnicko delo jer njih ne drze neke tamo ograde.
Aj da te castim jednom slikom 